U trenucima kada ovo pišem, napolju lije kiša, mračno je i nigde žive duše nema. Ne znam da li je pun Mesec, ali je atmosfera idealna za pisanje o misterioznim dvorcima Transilvanije. Ne znam za vas, ali Kofernjača je uvek bila ljubitelj  vampira, crno-belih horor filmova sa drakulom, ljubitelj mitova, legendi, mračnih priča i neobičnih stvorenja poput veštica i vila. Sa druge strane sam volela Diznijeve crtaće, bajke, princeze i njihove prelepe zamkove. Kao što u meni traje ta večita borba između svetle i mračne strane, tako su i ova dva zamka primeri jednog bajkovitog, raskošnog zamka i jednog mračnog, hladnog koji se vezuje za Drakulu. Hajde prvo nešto o samoj Transilvaniji da napišem.Par reči o Transilvaniji

Reč Transilvanija je latinskog porekla i u prevodu znači zemlja izvan ili iza šume. Transilvanija je smeštena u srcu Rumunije i najveća je rumunska oblast okružena Karpatskim planinskim vencem. Ona zahvata njen centralni deo na teritoriji od nekih 34.000 kvadratnih metara, sa oko 5 miliona stanovnika. Neki od najpoznatijih gradova su Brašov, Sibiu, Sigišoara itd. Upravo u Transilvaniji se nalaze neki od najbolje očuvanih evropskih srednjevekovnih gradova među kojima su i ova tri što sam već navela. Transilvanijsko multietničko nasleđe se najbolje vidi kroz narodne nošnje, arhitekturu, muziku i kuhinju. U malim selima Transilvanije se jako drži do tradicije i starih običaja, pa su tako očuvana i neka zanimanja koja su nekada bila popularna, poput kovača, tkača, stolara itd. Rumunija je jedna od vodećih proizvođača kupusa pa je tako i ova oblast poznata po brojnim receptima u koje ide kupus.

Zidanje Peleša

Meni lično je dvorac Peleš jedan od najlepših koji sam imala prilike da vidim. Prelepa priroda i izgled ovog velelepnog dvorca. Doduše, dvorce Bavarske još nisam imala prilike da vidim i verujem da će me oni još više zaseniti. Elem, Peleš se nalazi u Sinaji, nekih 40 km od Brašova, i smatra se jednim od najlepših u Evropi. Tu su pred smrt boravili brojni rumunski monarsi, među njima i kralj Karl I koji je ovde umro 1914.god. Građenje zamka je započeto 1873. godine po nacrtu bečkog arhitekte Vilhelma Doderera koji je nadgledao radove da bi posle tu ulogu preuzeo njegov pomoćnik Johan Šulc de Lemberg. Naredne 4 godine su radovi bili obustavljeni zbog rata, a zamak je svečano otvoren 1883. godine. Lokaciju za ovaj nestvarni dvorac je odabrao nemački princ Karl I de Hohenzolern, koji je ubrzo postao i kralj.

Raskoš Peleša

Zamak je inače sagrađen od kamena, opeke, mermera i drveta i u njemu se nalazi preko 160 soba. Peleš je okružen sa sedam terasa koje su dekorisane statuama. Od tih 160 i nešto, posebno se izdvajaju velika oružana sala, mala oružana sala, firentinska soba, soba za prijeme, francuska soba, turska soba, koncertna sala i kraljevski apartman. Pored ovih prelepih odaja, unutar zamka se može videti kolekcija zlatnog i srebrnog posuđa, Murano kristalni lusteri, skulpture od slonovače, zidovi prekriveni kožom, nemački prozori od stakla u boji, bogata kolekcija oružja itd. Na kraju Peleš se može pohvaliti  najdragocenijom kolekcijom slika u Evropi, negde oko 2000 komada.

Biće vam simpatično što na ulazu morate na svoju obuću da navučete neke kao nazuvice kako se ne bi oštetili podovi a i unela prljavština. Obilazak zamka je praćen stručnim vodičem na tečnom engleskom i sigurna sam da će vas nestvarni enterijer dvorca ostaviti bez reči. Mene jeste, iako sam ga dva puta posetila.

Drakulin dvorac

Istorija ovog dvorca je obavijena misterijom a kada ga vidite uživo, činiće vam se da ste u nekom od starih horor filmova, sa tajanstvenim zamkom u brdima. Ovaj zamak se dakle nalazi na vrhu 200 m visokih stena i proslavio se zahvaljujući svojim velelepnim kulama ali i Bramu Stokeru. Svi ga zovu Drakulin zamak, jer se spominje u knjizi o Drakuli pomenutog Stokera. Stoker inače nikad nije video uživo zamak, već je njegovu ilustraciju video u jednoj drugoj knjizi. Izgrađen na mestu teutonskog uporišta iz XII veka (teutonci su staro germansko pleme), zamak se prvi put pominje u dokumentu iz 1337. godine kojim je data dozvola saksonskim plemenima iz Kronštata iliti Brašova da sagrade na ovom mestu tvrđavu. Od 1920 do 1957, u Branu se nalazila kraljevska rezidencija i to je bio poklon stanovnika Brašova upućen kraljici Mariji Rumunskoj. Uske i krivudave stepenice su vodile do nekih 60 soba napravljenih od drveta, povezanih podzemnim prolazima gde se nalaze kolekcije nameštaja, oružja koji datiraju iz perioda izmeđju XIII i XIX veka. Zamak ima pogled na slikovito seoce Bran.

Da li Drakula postoji?

Okrutni vladar Vlad Cepeš je takođe nosio epitet Drakula, zbog svojih surovih metoda i krvoprolića. Stoker je inače inspiraciju za lik Drakule pronašao i u verovanjima da su sela u okolini Brana zaposeli zli duhovi koji su preko dana vodili normalan život, a tokom spavanja, napuštali svoja tela i proganjali stanovništvo. To je trajalo do svitanja, kada su njihove moći slabile i nestajale. Ta lokalna verovanja su pomogla građenju lika Drakule.

Ja sam vama otkrila mračnu stranu Rumunije, a da li vi volte zamkove? Da li ste posetili dvorce Bavarske? Koji bi mi preporučili da posetim? Da li na putovanjima volite fakultativne izlete ili ih izbegavate? Na istom mestu vas do sledeće avanture čeka vaša Kofernjača.