Kažu da iver ne pada daleko od klade, pa sam tako i ja u mnogo čemu slična svojoj majci. Kao i ona završila sam Filološki, a od prošle godine, kao i ona pre, pišem putopise i delim ih sa vama.

Ako pratite objave na mojoj FB stranici, možete primetiti da je sada Venecijanski karneval glavno dešavanje, pa u skladu sa tim, danas kod mene gostuje moja mama, Jaca Gabrić, prevodilac po struci, a u duši putopisac i fotograf-amater.

Ovim tekstom nas vodi iza kulisa karnevala, a brojne slike dočaravaju tu posebnu atmosferu. Uživajte u njenom putopisu i uporedite ko je bolji hehe. Mama, preuzmi kormilo !

Cari amici,

najpre uputstvo za čitanje :

Pustiti Vivaldijeva Četiri godišnja doba – preporučujem Proleće – sipati času crnog vina, možda pripremiti neku pastu, posutu parmezanom…pa da krenemo put Serenissime 🙂

Tog 25.februara 2011.godine krenusmo dupke punim autobusom iz ledom i snegom okovanog Beograda, po mećavi, na minus 5 stepeni put Venecije.Autoput se nije video od snega i leda.Priznajem da sam do Slavonskog Broda bila u nekom grču, prebacujući sebi što sam po tom kijametu krenula na put sa Kofernjačom Ninom i drugaricom.Medjutim, odjednom oko S.Broda nesta snega i mećave i tako je bilo sve do našeg odredišta u Italiji.

Jedna je Venecija ! Kraljica mora koju čini 117 ostrva, medjusobno povezanih sa 400 mostića, koja već vekovima poput magneta privlaći ne samo trgovce i mornare, već i umetnike iz čitavog sveta.Neki su ovde ostajali po nekoliko meseci, a neki godinama.Venice  grad inspiracije ! Ovde su kod „Florijana” odavno Mark Tven,Tomas Man i Gete pili svoj kapučino, a u Harry’s baru uživao Ernest Hemingway.Danas 25 miliona turista godišnje poseti ovaj grad u laguni.

Allora, karneval u Veneciji je stvarno nešto jedinstveno i posebno i razlikuje se od svih drugih karnevala na svetu.Ovo je nešto za dušu i oči, za uživanje, da se nahrane sva čula. Galerija raskošnih kostima svih boja i istorijskih maski, gde se eksponati kreću svuda oko vas, tu pod vedrim nebom.Dostojanstveni pokreti, sklad boja, držanje, šuštanje svile (10-15 metara kvalitetnog materijala treba za samo jedan kostim). Bez mnogo buke i galame, ali opet svečano, veselo i nesvakidašnje. Ovde nema počasnih tribina, posebih galerija za odabrane, već se sve dešava na ulici, dostupno svima.Ulicama i trgovima šetaju maskirani ljudi, sami originali od glave do pete, udešeni do najsitnih detalja– opkoljeni fotografima, amaterskim i onim profesionalnim. Praznik za oči ! Fešta za sve, mlade i stare, bogate i siromašne.

Prvi zvaničan maskenbal bio je u 16.veku.Ljudima je nudio anonimnost, ukidanje socijalnih barijera.Sjajna stvar u uskim uličicama Venecije, gde je sigurno bilo potrebe za privatnošću.Plemići su postajali sluge, a sluge plemići, muškarci su se narušavali u žene i obrnuto.Običaji, zabrane i pristojnost su pali u zaborav. Kazanova je obožavao ovaj spektakl, kada je pod maskom mogao da se posveti svom najdražem zanimanju – ženama.

U 18.veku karneval doživljava procvat i traje skoro pola godine.Zamislite, negde u oktobru obucete kostim, stavite masku i šest meseci idete tako inkognito u šetnju gradom, na pijacu, u  pekaru po burek hahaha, ili n.p. žene kod lekara, znate na koga doktora mislim, bez da vas snimi komšija, prijatelj ili neko treći, pa potom raspreda priče.Milina od slobode kretanja ! Najlakše je prerušiti se u doktora za kugu. Prebacis crni plašt do zemlje, staviš masku sa onim dugačkim nosom, gde su se u doba epidemije nalazili filteri sa lekovitim biljem, kako bi se lekari zaštitili od zaraze.

Interesantno, nikad ne znate ko se krije iza maske, žena, muškarac, belac, crnac, baba, deda, lepotica ili akrep.Verovatno je u tome draž cele čarolije! Pitam se pitam, kako bi Radio Mileva opstajala u jednoj Veneciji hahaha…

Maskirane glumce koje angažuje opština za tu priliku, odmah opkole fotografi.Svako hoće da uhvati najbolji ugao za slikanje i da napravi nabolju fotografiju.I taman kad pomisliš… uf super… to je to… škljoc, udje ti nečija ogromna glava u fokus i nesta čarolija.Dakle, treba strpljenja i upornosti, a bogami i snalažljivosti i prodornosti, inače ćeš se vratiti kući samo sa mnoštvom turističkih glava na fotografijama, a od kostima ni traga.Te gužve su, doduše, karakteristične za nedelju, dan zvaničnog otvaranja karnevala dogadjajem koji se zove „Let andjela“. Ponedeljkom je već znatno prijatnije na temu gužve.

Od 1980.godine karneval postaje turisticka manifestacija.Eto, nasli ljudi nacina da i u zimskom periodu privuku velikiii broj turista i da zarade pare.

Bili smo smešteni u letovalistu Lido di Jesolo preko puta Venecije.Brodom smo ujutro posle osrednjeg doručka u zakazano vreme (to je agencija organizovala -15 EUR za  povratnu kartu) polazili iz luke Punto Sabbioni za Veneciju.Pošto hiljade turista hrli u doba karnevala za Veneciju, nije bilo dovoljno mesta za parkiranje na redovnom parkingu, već je odredjena velikaaa livada kao improvizovani parking za buseve, dok su dva policajca zavodila red. Svuda gužva, gužva, gužva, ali za divno čudo to uopšte ne smeta, sem kada je u pitanju ono mesto gde car ide sam.Joj, kad se setim da smo u dolasku, negde posle Trsta, stali kod Auto grilla da obavimo „neke poslove”, a ono red sve do parkinga…trebalo je sigurno čekati jedno sat dva vremena da bi se došlo do WC-a.

Svi su lepo raspoloženi, nasmejana lica, u košnici svih jezika sveta.Čak su i poneki vozači autobusa maskirani.

To je uvek doživljaj, približavati se Veneciji s mora…miris plavog Jadrana i Kraljica mora,  koja se od jedne tačkice uveličava u poznatu i dragu kamenu panoramu koja leži na bezbroj drvenih trupaca zabodenih u muljevito tlo. Vožnja brodom traje oko 30ak minuta i onda Benvenuti a Venezia ! Nasa Kofernjača Nina se još u hotelu namontirala, mislim stavila masku sa perjem, obukla dugačke crne rukavice, stavila markantno prstenje, uokvirila oči …te je već na brodu bila zapažena.

Čim kročis nogom na venecijansko kopno obuzme te ta karnevalska groznica.Nemaš masku, kostim ? Ništa za to … za nekoliko minuta naći ćes sve sto je potrebno za svačiji džep da se maskiraš od glave do pete.Tu je svileni plašt do zemlje u svim bojama i dezenima koji savršeno odgovara da se prebaci preko jakne, maska bela od 3 evra pa naviše, ona s drškom 10ak evra, šešir i kojekakve džakonije još pride,uključujući šarene konfete u velikim kesama za pola evra, te za 10ak do 30ak evra možes na bezbroj uličnih tezgi na Rivi degli Schiavoni da postaneš neko drugi, savršeno se uklapajući u celu atmosferu. Posle imaš sve te rekvizite kod kuće kao suvenir, a možda te neko kod kuće pozove i na maskenbal.Razume se, tu u prodavnicama u nizu ima i za dublji džep sve što je potrebno za jednu originalnu masku. Dakle, fešta za sve ! Tu su i štandovi sa šminkerima, pa se na pločniku možeš prepustiti mašti nekog umetnika koji će te maskirati senkama, olovkama, maskarama…Nošeni rekom ljudi, poštujemo i mi pravilo kretanja, te idemo desnom stranom, dok policajci regulišu pešački saobraćaj. Nedelja je, pola jedanaest, približavamo se Trgu Sv.Marka, zastajkujući ispred prodavnica, tezgi, fotkajuci maskirane i kostimirane …ne zna čovek gde da gleda, sve privlači pogled ! Sjajna atmosfera koja se teško može opisati rečima, već se mora doživeti !

Press karticu nisam okačila, plašeći se da mi u onoj gužvi ne ispadne, već sam je držala pri ruci u džepu. Pokazala sam je nekim maskiranim učesnicima karnevala, koji su se odmah maksimalno potrudili da mi poziraju za slikanje. Mada oni poziraju i bez toga, napravila sam stih probu, i primetila da im imponuje što je neko sa Press karticom baš njih odabrao za slikanje.

“Let andjela” i šta je bilo posle

Za razliku od prohujalih vremena, kada je trajao i po šest meseci, karneval danas zvanično traje 10 dana. Tačno u podne u nedelju tog 27.februara oglašavaju se crkvena zvona , pada kiša konfeta s neba, lete golubovi i baloni, a sa Campanile,  zvonika Crkve Sv.Marka, spušta se polako niz čelićnu žicu „Andjeo” (devojka u kostimu)na Trg Sv.Marka koji je prepun ljudi upretih pogleda na gore. Dakle, Volo dell’Angelo(let andjela) zvanično otvara karneval. Maše nam „andjeo” odozgo, šalje poljupce…Ori se aplaus svih prisutnih, nasmejena lica oko tebe, sudaraju se svi jezici sveta…lep osećaj ! E sad kad čarolija prodje, a ti stojiš u sred te gomile ljudi kao mi, neka ti je bog u pomoći. Gde god se uputis, zakrčeno ljudima…hodaš pačijim korakom više u mestu nego što se krećes.Bogami, ima i sudaranja i bezbroj pokušaja da se mrdneš sa mrtve tačke.Kad sve to savladasmo nekako, noge već počele da bole, treba naći neko mesto da sednemo i predahnemo.Svi restorani puni kao oko, a ispred čekaju ljudi u redovima. Nema druge, staneš u red i čekaš slobodan sto kao ozebo sunce ! Ali dodje i taj trenutak, okrepiše nas one paste con prosciutto, rukola salate, insalata caprese…a na kraju Tirami su mmm.Bile smo kao nove ! Karpačo, nažalost, nismo probale, drugi put…Ko će sve da stigne da probe u tom izobilju svega  u samo tri dana.

Šetnja do mosta Rialto…O sole mio… peva iz sveg glasa gondoliere…Volare, cantare…čuje se jedan maskirani muzički kvartet baš tu kod mosta…pada kišica, ali ništa za to, atmosfera predivna… cik-cak vožnja gradskom linijom vaporeta po Canalu Grande do Trga sv.Marka, još jedno čuveno piće Bellini u zagrejanoj bašti venecijanske rive ispred hotela Gabrielli u sumrak dana pa nazad vaporetom (vodenim autobusom) do letovališta Lido di Jesolo na počinak u hotel.Sva sreća, sutra je pred nama još jedan dan čarolije !

Ružičasti ponedeljak

Danas je znantno prijatnije i vreme i kretanje. Osetno je manje ljudi.Pokušavamo da stanemo u red za Campanile (Zvonik crkve svetog Marka) odakle se pruža fantastičan pogled na celu Veneciju. Za 8 evra po osobi i pola sata čekanja, stižemo konačno do lifta koji nas za samo nekoliko sekundi vozi na visinu od 98 metara.Uf, sto duva gore, Nina mora da skine svoju masku sa perjem. Ljudi, koji pogled ! Bellissimo, nestvarno lepo, da li ja to sanjam ? Ček da se uštinem ! Koja lepota !!! Fotografije to ipak ne mogu da dočaraju u toj meri. Da ne bi onog vetra ne bi ni silazila odozgo. Ostala bi, sto reče Gete kada je 1786. duže boravio u Veneciji, sve dok se ne nagledam te lepote. Tamo je Crkva Santa Maria della Salute obasjana suncem, podignuta posle epidemije kuge kao zaštitnica zdravlja Venecijanaca. Gondole klize kao dečije igračke po moru i kanalima, jata golubova preleću nebo, kupole crkve svetog Marka, Duždeva palata, Trg sv,Marka sa crnim tačkicama od ljudi, crveni krovovi …Pitam se da li su stanovnici Venecije svesni lepote u kojoj žive, ili su već navikli oko, pa je ni ne primecuju više kao mi turisti ?

Prethodnog dana su oblaci konfeta pali na pločnike i trgove Venecije, pade neka kišica, i kao da su počeli da se tope.U ponedeljak ih je bilo znatno manje.Izgleda neke ekološke konfete. O svemu se vodi računa !

Murano, Burano, Torcello

Izlet i havarija

Danas idemo brodićem na izlet do Murana, Burana i Torcella u trajanju od tri ipo sata.Sve je organizovala naša agencija na molbu nas tridesetak.Divili smo se duvačima stakla, padali u nesvest kada smo u prodavnici jedne od fabrika Murano stakla videli da jedan poveci kitnjasti luster u bezbroj boja, prečnika sigurno dva metra, košta 180.000 evra.Luster ili dva velika stana u Beogradu, pitanje je sad ?! Zatim smo šetali po Buranu medju raznobojnim kućicama, prodavnicama čipke i poznatog burano peciva, da bi našu turu završili na ostrvu Torčelo.Inače prvo naseljeno ostrvo u laguni sa vizantijskim mozaicima, crkvom, koje će tek postati turistička atrakcija Venecije. I sve je bilo lepo, osim kiše i vetra. Udobno smo se smetili na brodiću, očekujući da ćemo za jedno pola sata ponovo biti na Trgu sv.Marka.Poneko je i zadremao, neko jeo sendvič, mi listale fotografije u kameri…Brm, brm, brm…tajac…prestade motor da brunda…talasi sve veći od pojačanog vetra počeli su da nas bacaju kao ljusku oraha po moru…komešanje…ne znamo šta se dešava …kvar na motori najverovatnije…trajalo je to dok nas talasi nisu bacili na obalu i to igrom slučaja  u marinu vojne mornarice Venecije. Uf… koja avantura ! Gledaju nas oni marinci i smeškaju se.

Divno su nas primili, dok smo mi čekali da neko pošalje drugi brod, kako bi se pomerili s mrtve tačke.Saznali smo od ljubaznog uniformisanog Italijana da se nalazimo u pomorskoj vojnoj školi za kadete, gde pohadjaju učenici od 14-17 godina.Oko 30 % od tih učenika položi prijemni za vojnu akademiju.Inače cela venecijanska laguna je pod video nadzorom i kontroliše je vojska.Dakle, niko ne može da se izgubi sem vas hahaha nasmeja nas ljubazni vojni domaćin. Velikim brodovima nije dozvoljen pristup laguni i maks.brzina kretanja iznosi 20 km/h.Kada naidje brod na talase obavezno se gasi motor da se ne bi pojačavala ustalasanost mora i time ugrozila Venecija.

Projekat zaštite zahteva nekih 500 miliona evra i traje do 2015. kada treba da se završi, a služi samo da bi se održao status quo, jer nivo mora zbog globalnog zagrevanja raste.UNESCO takodje mnogo pomaže, ali se sve raspline u mnoge projekte.Venecija mnogo zaradi od turizma, ali još više potroši, jer turisti dosta toga unište.Dakle, začaran krug.

Venecijanci se iseljavaju, ali dolazi strani kapital koji diktira cene nekretnina.Prosečan stan za iznajmljivanje iznosi oko 1000 evra, dok cena m2 iznosi od 5-6000 evra. Dakle, stan od 50 m2 kosta 250-300.000 evra.Problem je sto ¾ prodavnica prodaje maske i murano staklo, stanovi se pretvaraju u pansione, a umesto povrća prodaje se Gucci.Stanovnici Venecije postaju statisti u rodjenom gradu, te su mnogi već pobegli od najezde turisti na kopno…

U tom stiže finalmente i novi  brodić, te nastavismo naš put do odredišta gde se nalazio naš autobus, pa teška srca krenusmo sa dva sata zakašnjenja nazad za Beograd puni utisaka i doživljaja. Posle smo saznali da je nas kapetan ladje Roberto zaboravio da natoči gorivo i da nije bilo nikakve havarije hahaha…

Arrivederci bellissima Venezia 🙂

MALI VENECIJANSKI REČNIK

Bellini

Aperitiv koji se dobija kada se sveži sok od breskve ili pire od vinogradarskih bresaka prelije šampanjcem ili penušavim vinom.Ɖuzepe Ciprijani, osnivač legendarnog „Harry’s Bar”-a -gde je Hemingvej bio stalni gost – ga je stvorio i nazvao po venecijanskom slikaru Ɖovaniju Beliniju.

Tirami su

Ovaj veoma popularan dezert nastao je u Veneciji.”Podigni me” je doslovan prevod, možda zbog okrepljujućeg dejstva kafe koju sadrži. Evo i recepta :Žumanca se penasto umute sa šećerom, doda se sir maskarpone (može i slatka pavlaka kao zamena) i unutrašnjost jednog štapića vanile.Dno pleha se pokrije piškotama natopljenim hladnim espresom (može i nes kafa) kome je dodato malo konjaka.Na to se nanese polovina krema, pa opet sloj natopljenih piškota, pa ostatak krema.Posuti kakao prahom pa u frižider mmm

Carnevale (carne i vale ) bi u slobodnom prevodu značilo “zbogom meso” jer posle karnevala počinje uskršnji post.

Kazanova

Rođeni Venecijanac koji je trebalo da bude sveštenik a bio je sekretar, alhemičar, kockar, špijun, diplomata i ljubitelj žena. Jedini koji je uspeo da pobegne iz olovnih tamnica Duždeve palate. Ime mu je sinonim za zavodnika.

Karpaco (Carpaccio)

Ovo jelo je u čuvenom venecijanskom „Harry’s Bar”-u kreirao Ɖuzepe Ciprijani da bi jednoj kontesi koja je bila na dijeti ponudio nešto ukusno. Jelo je dobilo ime po venecijanskom renesansnom slikaru Karpaču koji je vešto kombinovao crvenu i belu boju. Jako tanki, gotovo prozirno šećerni, juneći file, dobro rashlađen, se raširi po tanjiru i prelije u vidu nepravilne rešetke sosom od majoneza, vorčestera i soka od limuna. Na kraju se doda malo soli i sveže mlevenog belog bibera.

„Harry’s Bar”

Ovo  kultno mesto je zahvaljujući stalnim gostima kao što su Ernest Hemingvej, Čarli Čaplin i njegov vlasnik Ɖuzepe Cipriani steklo svetsku slavu. Ovde je rođen karpačo i čuveni koktel belini.

Venecija (San Marko), Calle Vallaresco 1323

“Florian”

Ovaj čuveni venecijanski kafe pod arkadamana na Trgu svetog Marka odmah do Zvonika postoji još od 1720. godine i najstariji je u Italiji.Imponuje i činjenica da su među stalnim gostima ovog kafea ovde ubijali vreme Ernest Hemingvej, Tomas Man, lord Bajron, Marsel Prust, Rihard Vagner…ali treba imati dubok džep čak i za jednu kaficuVenecija (San Marko), Piazza San Marco 56…ne radi sredom

„Danieli”

Čuveni hotel u blizini Trga svetog Marka, tu na rivi, pojam raskoši i luksuza.Treba videti makar proslavljani hol hotela u venecijanskom i gotskom stilu.

Venecija, Riva degli Schiavoni 4196

Murano

Grupa ostrva na pola sata vožnje brodom od Trga svetog Marka proslavila se pre svega svojim duvanim staklom.Da bi se izbegla opasnost od požara, sve venecijanske radionice za proizvodnju stakla s pećima za topljenje premeštene su 1291.godine na Murano.

Burano

Slikovito ostrvo na severu venecijanske lagune koje privlači pažnju svojim raznobojnim kućama.Poznato je i po čipkama  (merletti).

Ticijan, Tjepolo, Tintoreto,Karpaco

Čuveni venecijanski slikari

Verdi

Verdijev život i delo su se često ukrštali s Venecijom.Venecija ga je inspirisala.Mada je bio vezan za milansku Skalu, neke od njegovih značajnijih opera su premijerno izvedene u venecijanskom pozorištu „Teatro la Fenice“.

Vivaldi

Rođen u Veneciji.Bio je sveštenik koga su zbog njegove crvene kose zvali Prete rosso (Crveni sveštenik), predavao je violionu i dirigovao horom na ženskom konzervatorijumu. Najpre je slavljen, da bi potom bio zaboravljen i umro u najvećoj bedi.U „njegovoj” crkvi Santa Marija dela Pjeta na Rivi degli Schiavoni se i danas održavaju koncerti Vivaldijeve muzike. Sebastijan Bah je zaslužan za ponovno otkrivanje Vivaldijevih dela.

Marcipan

Marci panis, zvali su ga Venecijanci, hleb svetog Marka

Kafa je iz Arabije preko Venecije dospela u Evropu.U Veneciji je bio prvi evropski restoran u kome je služena kafa.

Gondola

Ukras Venecije, duge su deset metara i prave se ručno od osam do deset vrsta drveta.Veliki kljun na vrhu predstavlja duždev šešir.Savijene su u levo poput banane i zahvaljujući tom asimetričnom obliku kreću se uvek pravo iako se vesla samo s jedne strane. 1562.godine donet je propis da sve gondole moraju biti crne, a dotle su bile obojene živim bojama, sa baldahinima, obložene skupocenim tepisima, ukrašene pozlatama. Pošto su sjaj i raskoš rasli, Venecija je počela da donosi zakone za obuzdavanje luksuza, pa su tako i sve gondole postale crne.

(Voznja gondolom kosta od 60-80 E)

Ćao (Ciao)

Kako je nastao taj tako simpatičan venecijanski pozdrav ? Venecijanci su nekad davno, kada su hteli da budu posebno učtivi, govorili jedan drugome schiavo vostro, što znači vaš sluga. Kasnije je u venecijanskom dijalektu skraćen na sciao  iz cega je nastalo današnje ciao

Bijenale

Od 1895.godine se svake druge (neparne) godine, od juna do septembra, u Veneciji održava najveća evropska izložba primenjenih umetnosti..Kasnije je to prošireno i na arhitekturu i filmski festival na Lidu koji se održava svake godine.Glavni izložbeni prostor je park Giardini Pubblici (podignut u doba Napoleona), sa paviljonima zemalja učesnica izložbe.

 

Grazie per l’attenzione  !Tanti saluti a tutti 🙂