Dragi moji, dobro jutro pre svega !

Davno je bilo kada sam objavila svoj poslednji post, jer sam uplovila u neke druge, uzburkane vode, koje nikako da me vrate u mirnu luku pisanja. No, ugrabila sam malo slobodnih trenutaka i rešila da sa vama podelim impresije iz Istanbula. Putovanje je nešto najbolje što može da vam se desi, tokom nekog stresnog perioda, pretrpanog obavezama. Ovom prilikom neću pričati istorijske činjenice vezane za same znamenitosti, već više izložiti neko svoje viđenje, vidjenje običnog turiste koji po prvi put kroči u neku muslimansku zemlju. Pre nego što krenemo na još jedno putovanje, želim da se zahvalim svima vama što pratite i komentarišete moje postove, čak i kada nisam toliko revnosna u objavama. Sve ja to pratim. A sada, zemlja orijenta zove !

Pre svega, moram priznati da mi Turci nikada nisu bili previše simpatični, ali sam Istanbul imala želju da vidim i doživim. Tokom studija na Filološkom fakultetu, imala sam prilike da pročitam dosta knjiga na temu Carigrada, Vizantije, Konstantinopolja i sukob svih tih kultura i različitosti je bio dovoljan da prstom uperim na Istanbul na globusu, a sa druge strane i činjenica da je dosta mojih prijatelja i poznanika bilo tamo i da su svi oduševljeni. Dakle, imala sam u startu visoka očekivanja, priznajem. To je bolest od koje se treba izlečiti pre polaska na put. Lepo je čuti druge šta misle o nekom mestu, ali ne dopustiti da vas to previše ponese, jer svaki čovek je priča za sebe.

Na Internetu postoji bezbroj članaka na temu ovog grada, tako da sam imala utisak da sam već bila tamo i iz tog razloga, neću da pišem nešto slično tim člancima, već iz praktičnog, turističkog ugla.

Dakle, Istanbul je ogroman grad koji traži dobru organizaciju i kondiciju bogami. Potrudite se da pročitate koji tekst i informišete se pre polaska, a ne bi bilo loše da napravite neki spisak stvari koje želite da posetite. Bezveze je da odete nespremni i ništa ne obiđete, ipak je to grad koji može puno toga da ponudi.

Ono što svakako mogu da preporučim jeste da Istanbul posetite sa nekim muškarcem, za svaki slučaj. Ja sam išla sa drugaricom i ne mogu reći da nismo imale neka malo neprijatna iskustva. Ništa strašno, ali ne treba vam to na putovanju. Ukoliko se baš okuražite i pođete sa drugaricom, na noćni provod i lutanje istanbulskim ulicama noću, zaboravite. Sa druge strane, evo stvari koje mi se dopadaju i koje treba uraditi kada ste tamo.

Grand Bazaar iliti Kabaličaršija je carstvo trgovine. Preporučujem da svakako prošetate između tezgi i izdvojite neko vreme za cenkanje. Čak i da niste vični tome, ovo je mesto gde se taj zanat kali. Sa svih strana će vas obasuti šarenilo materijala, tkanina, zlata, posuđa, začina i naravno komplimenti nasrtljivih Turaka. Ovo je epicentar iskusnih, premazanih trgovaca koje je teško nadmudriti, ali pokušajte. Bitno je da ste uporni i da ne prilazite baš svakoj tezgi, već bacajte pogled u hodu. Zaista mi je prijala poseta ovom mestu, bez obzira na zagušljivost, mravinjak turista i napadnost trgovaca. Omiljena mi je bila scena moje drugarice koja je bila uporna da se cenka, ali naišla na jednog starog trgovca koji baš nije hteo toliko da joj izađe u susret jer je kupila jednu stvar, tako da, gledajte više stvari da kupite da bi cenkanje imalo smisla.

Bazar sa začinima iliti egipatski bazar je takođe jedno jako zanimljivo mesto. Tu su doduše trgovci još naporniji, ali preletite kroz sve te mirise i arome vanile, cimeta, čaja od ruže ili jabuke, ratluka svih vrsta i počastite sebe nekim autentičnim začinom, koji niste imali prilike pre da probate. Sviđa mi se što prodaju i komplete začina, što može biti lep poklon za nekoga ili za vas same.

Kada govorimo o kulinarskim specijalitetima, oni ulični su mi uvek omiljeni. U Istanbulu je to kumpir. Možete da naslutite da je reč o krompiru i to kakvom. Kumpir je kuvani  punjeni krompir u ljusci. Naime, unutar krompira se napravi pire i potom se u njega ređa rendani sir i neki od brojnih nadeva. Verujte mi, posle tog krompira ste spremni za nove avanture i prilično siti. Sok od nara je nešto što preporučujem za osveženje u pauzama između jurcanja i dugih šetnji.

Ukoliko vam je do šopinga, ulica Ištiklal je pravo mesto za vas. Ona je nešto nalik našoj knez-Mihajlovoj ulici, ako ne i duža. Sa obe strane se ređaju butici, kafići, a povremeno se ovom ulicom provoza i retro tramvaj Galatasaraj, koji doprinosi atmosferi. Ja sam se neplanirano častila sa farmerkama koje su marke LTB, koja prodaje dobar teksas i rekla bih da je ta marka baš popularna kod njih. Uopšte je dobro otići do tog modernijeg dela grada i uporediti ga sa starim.

Džamije su naravno nezaobilazan simbol grada i jedan uglađeni dekica nam je rekao da ih ima oko 500, tako da će vam uvek neka biti u blizini, pa se spremite za buđenje u 6, ako ste slabog sna. Mada, kada špartate po 7 sati, dođete mrtvi umorni u smeštaj, zaspite ko beba u 9 i ne pomaknete se do jutra. Svi vodiči opravdano preporučuju Aja Sofiju i Plavu džamiju, a ja ću dodati i Sulejmanovu, koja ja meni najlepša. Oslikani svodovi i mir koji vlada u dzamiji su ono što će vas zaseniti, a iskoristite priliku da sednete i malo odmorite na mekanom tepihu. Naravno, pre ulaska je obavezno da se izujete i prekrijete glavu. Nama turistima dobro dođe da uđemo i odmorimo, posle napornog dana. Drugarica i ja smo baš prisustvovale molitvi i to je takođe zanimljivo iskustvo, mada će meni ta religija ostati večita zagonetka i smatram da samo neko ko je tu rođen, može da je razume. No dobro, svet čine interesantnijim mestom njegove različitosti.

Što se tiče javnog prevoza, on je jako dobro organizovan i treba ga iskoristiti. Metro, tramvaj, šta vam je volja. Nabavite sebi Istanbulkart i možete je iskoristiti i prilikom prelaska na azijsku stranu. Mi smo na njoj provele baš malo vremena i sišle na prvoj stanici Uškudar, kupile ratluk, malo prošetale i vratile se. Naš domaćin ima butik u tom bogatijem delu, ali nismo stigle da ga posetimo. Brod koji hvatate za prelazak na azijsku stranu, uzimate sa mesta koje se zove Eminonu i naravno, uz more je. Na tom potezu ćete uhvatiti i brod zvanične kompanije koja organizuje krstarenje Bosforom, a zove se Sehir hatlari kruz. Dobra stvar je da postoji mala info kancelarija u luci, pa tu možete saznati sve što vas zanima.

Brojni parkovi i milioni zumbula i lala su takođe simbol grada, pogotovo u proleće. Mi smo tako sasvim slučajno otkrile jedan nestvaran park u centru, za koji još uvek ne znamo kako se zove, ali će nam ostati u lepom sećanju.

Ukoliko ste sladokusac, ne propustite pauzu u nekoj od tradicionalnih poslatičarnica, uz sutlijaš, tulumbe, ratluk, baklave i crni čaj. Zapravo, sve te kolače imate i kod nas u mnogo slađoj varijanti, sem ratluka koji kod nas nema toliko varijacija, kao kod njih. No, kroz tako neke svakodnevne sitnice, možete videti koliki je trag neka zemlja ostavila na vašu zemlju i jezik i kulinarstvo. To ne treba da čudi, imajući u vidu koliko su nas dugo Turci držali pokorene, ali je opet fascinantna snaga istorije, koja vremenom ne bledi.

O Dolmabahče palati i Bazilika cisternama neću da dužim jer je o njima rečeno dovoljno od strane drugih i to jesu dve top turističke stvari vredne posete, kao i Arheološki muzej, dok za Topkapi palatu mislim da je malo precenjena. Ogroman kompleks, sa prelepim zelenilom i cvećem, priznajem, ali je samo jedan deo vredan vremena i pažnje, a do njega dok se dođe, prođe pola dana. U svakom slučaju, nismo bukirale ulaznice ni za jednu znamenitost i dobro smo prošle. Iako mogu da vas zaplaše svi ti kilometarski redovi ispred Aja Sofije, Plave džamije i ostalih turističkih atrakcija, sve to ide vrlo brzo i dobra stvar je da su sve znamenitosti gigantskih razmera, te puno ljudi može stati unutra. Gužva je isto karakteristika Istanbula i može biti neprijatna u tramvaju, ali na ulicama se ona uopšte ne oseti, tako da uživajte u njoj.

Ovo je bilo moje viđenje Istanbula i drago mi je da sam sebi ispunila želju, ali ostajem verna Mediteranu i zapadu. Moje mišljenje o Turcima se nije promenilo, ali je bitno da sam sebi dala šansu da me razuvere. Naravno, ne želim da ovaj tekst ima negativan prizvuk, već se jednostavno negde osećate kao kod kuće, a negde baš i ne.

Do sledeće reportaže, koja ne znam kada će biti, pozdravljam vas i molim za strpljenje.