Kao sto sam i obecala, poklanjam jedan VELIKI post o avanturi skrivenom Srbijom, koju sam prozivela bas davno, a koju je vrlo detaljno opisala moja majka koja ovom prilikom gostuje sa jos jednim tekstom. O njoj mozete procitati u postu o Karneval u Veneciji. Post je za moj ukus preobiman, ali majci ne mozete reci ne. U svakom slucaju, odvojite malo vise vremena, taman ga izgustirajte za praznike. Krecemo u avanturu da otkrijemo bisere i nase zemlje :

Te 2007. godine u leto bile su nesnosne tropske vrucine u Beogradu. Kuda pobeci od gradske vreline i Afrike koja je stigla u nas grad ? Disuci na skrge otkrismo da jedna agencija organizuje jednu Veliku avanturu skrivenom Srbijom. Kocka je bacena : ‘ajmo u planine…Dakle, nas troje (Kofernjaca sa roditeljima) i nasa draga komsiica Nensi i njen sin Velja, krenusmo, pa sta bude !Da je izbor bio pravi svedoci ovaj planinarski putopis.Da napomenem samo da je na Tari i na Goliji bilo 6 stepeni ujutro i uvece u avgustu mesecu.Jaoj, milineeeeee…nosili smo cak jesenje, da ne kazem zimske, jakne pocetkom avgusta…

 

Nasa petodnevna turbo tura je izgledala ovako (1-5.08.2007.):

1.Beograd – Bajina Basta – Tara – Rafting Drinom

2.Sarganska osmica – Kanjon Uvca – Zlatarsko jezero – Sjenicko jezero – Zlatar

3.Manastir Mileseva – Jadovnik – Sopotnica – Manastir Sopocani – Golija 

4.Golija – Kopaonik – Brzece 

5.Kursumlija – Djavolja varos – Prolom banja – Beograd

Dan prvi :
Bajina Basta – Tara, Mitrovac – Rucak u restoranu na reci Vrelo – splavarenje Drinom

Na putu preko Debelog brda do Bajine Baste u jednom trenu pokaza se dole u dolini debela zelenoplava krivudava zmija. Reka Drina u svoj svojoj lepoti. Spustamo se autobusom s vrha brda krivudavim putem i mestimicno lakat krivinama. Okolo su zelena brda sa razbacanim kucama i plastovima sena.

Ili kako je to lepo opisao nas nobelovac zapocevsi svoj roman Na Drini cuprija :

Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala. Samo na nekoliko mesta rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj bilo na obe strane reke, župne, delimično ravne, delimično talasaste predele, podesne za obrađivanje i naselja...(Na Drini cuprija, Ivo Andric)

Asocijacija na Bajinu Bastu moze biti u zavisnosti od Vaseg interesovanja bajinobastanska klekovaca, reka Drina, planina Tara ili Panciceva omorika.

Prve naseobine na ovom podrucju nastale su pre otprilike sedam hiljada godina.Ovde su ziveli Iliri, Sloveni, Kelti i Autarijati, pleme po kome je planina Tara dobila ime.Ovde nema nekih privrednih giganata, osim hidroelektrane Bajina Basta (sagradjene 1967.) koja deluje impozantno sa svojih 90 m visine i 400 m sirine.

Bajina Basta od 1833. godine nosi ime po turskom Agi Baji Osmanu koji je imao baste na desnoj obali reke Drine u kojima je gajio duvan. Sam kraj je poznat po proizvodnji duvana Bajinovca.

Drinus od rimskog naziva u narodu je poznata kao Zelenika zbog svoje predivne zelene boje.Reka Drina je jedna od najcistijih reka u Srbiji.Dugacka je 349 km i nastaje od Tare i Pive. I dan danas je granicna reka kao sto je bila kroz istoriju granica izmedju Istoka i Zapada,pravoslavlja i katolicanstva, Istocnog i Zapadog rimskog carstva.Ove godine je relativno nizak vodostaj zbog susne godine i slabog dotoka Pive i Tare.Razume se da od kolcine kisa i snega zavisi velicina Drine. Kristalno cista i zelene boje nastaje u Scepan Polju, a uliva se kod Sapca u Savu. Na svaki kilometar reka Drina ima 1 metar pada.Ona ima ogroman energetski hidropotencijal.Strucnjaci predvidjaju da je moguce napraviti preko 60 manjih elektrana i zato ne cudi sto vlada veliko interesovanje oko privatizacije EPS-a. Japanska vlada je dala donaciju od 11 miliona dolara (nepovratno).Nemci su takodje dali kredite za revitalizaciju 4 agregata.To je ogroman potencijal,a male investicije.Sto se kaze : VODA IDE, VODENICA MELJE !

Planina Tara ima po brojanju 3,100.000 stabala.To je ogromno drvno bogatstvo.Na potezu od Bajine Baste do Perucca ima preko 100 mini pilana.
Jedna specificnost ovoga kraja :
Skoro u svakoj livadi postoji mini groblje.To je paganski obicaj ovoga kraja.Ljudi svoje najblize sahranjuju u svojim livadama, iako to strogo zabranjuje zakon o grobljima. Naime, ljudi koji su imali decu probisvet i pijanice imali su poslednju zelju da budu sahranjeni na svom imanju.Na taj nacin njihova deca ne bi mogla da otudje imovinu, jer niko nece da kupi imanje sa grobljem.Tako bi imanje ostalo u okviru porodice i prenoslo bi se s kolena na koleno.
Perucac ima oko 300-400 kuca i oko hiljadu stanovnika.Pre rata je to bio reprezentativan turistcki centar, a danas ima dosta razorenih kuca.Malina u ovom kraju jako dobro uspeva.
Obistinilo se kremaljsko prorocanstvo po kome ce Drina poteci uz Taru.Naime, kroz planinu Taru idu cevi precnika 4 do 8,5 metara kroz koje se pumpa voda.Tako da je Drina stvarno potekla uz Taru.

Remont hidroelektrane Bajina Basta radjen je, zbog rata, umesto posle deset,posle dvadeset godina.Kada su dosli Japaci iz Toshibe odusevili su se kada su videli u kakvom su stanju agregati.Nasi ljudi su s konca i s konopca nasli nacina da odrzavaju agregate. Japanska vlada je dala donaciju ali je uslo u Ugovor da hidroelektrana ne sme da se privatizuje do 2011.godine.Tokom radova bili su inzenjeri iz Toshibe dve godine u ovom kraju i pobrali sve simpatije nasih ljudi (njih dvanaest).

Kanjon reke Drine je treci u svetu posle Kolorada i kanjona reke Tare.Na planini Tari postoje delovi u koje ljudska noga nije krocila.Najveci stanovnik Tare je mrki medved visine 2,4 m tezine preko 300kg. Tu ima preko 1000 vrsta biljaka, 153 vrste ptica, 53 vrsta sisara.Tu zive divokoze i vukovi ali ne u coporima.

Splavarili smo Drinom u cetiri camca u trajanju od dva i po sata.Stvarno lepo iskustvo.Drina je toliko bistra da je to nestvarno. Veslao je profesionalni kajakas.Imali smo jedno sudaranje camaca koje nije bilo bas prijatno.Naime, camac koji je bio tridesetak metara ispred nas je u jednom trenutku,nosen strujama, krenuo poput metka unazad na nas camac. Nismo se,hvala bogu, prevrnuli. Druga pustolovina je bila kada su naisle isto struje i neki brzaci pa su Velju i mene bukvalo kao kofom zapljusnule velike kolicine vode. Bili smo mokri dobrih sat i po, a sunce zalazi i postaje hladno.Prezivesmo medjutim nekako.

Dan drugi :

Sarganska osmica – Kanjon Uvca -Zlatarsko jezero – Sjenicko jezero – Zlatar

“Proci ce podosta godina pa ce se ljudi opet sjetiti gvozdenog puta te ce se ispotekare obnoviti ovaj put.Samo njim do Visegrada nece putovati putnici radi potreba i posla, vec ljudi od zabave serbez odmorista i uzivancije “. Prorocanstvo vidovnjaka Mitra Tarabica (19.vek)

Pruga Mokra gora – Sargan dugacka je 15 km. Trecinu te relacije cine tuneli kojh ima 22. Dva puta prolazi kroz brdo Sargan,i pravi osmicu. Nije postojao drugi nacin da se savlada brdo Sargan. Tom prugom je uspostavljena direktna veza na relaciji Beograd – Sarajevo –Dubrovnik.
Vagoni su autenticni s drvenim sedistima.Muzika iz zvucnika takodje (slicna muzici Gorana Bregovica). Bas se sve uklapa. Pruga je 1974. godine zatvorena od strane JZ kao nerentabilna. 2002. godine pruga je ponovo pustena u rad u turisticke svrhe i danas je, pored beogradske stanice, najisplatljivija stanica u Srbiji.
Dolaskom Emira Kusturice zaokruzena je cela ta turistcka prica. Drvengrad na Mecavniku u sezoni poseti preko 100 autobusa dnevo ! Etno selo, Drvengrad, nudi u 30ak objekata razne sadrzaje (smestaj se krece od 50 do 150 Evra po danu). Nudi se iskljucivo domaci sokovi, gusti nalik na kasu ( Fante i Coca Cole nema kod Kuste ! Svaka mu cast na tome !).
Srbija je zaista lepa zemlja i ima mnogo toga da ponudi turistima. Treba je samo upoznati i voleti ! Napraviti puteve,infrastrukturu, malo je umiti i pocistiti i eto Svajcerske ! Ma, jos i lepse od Svice,zbog gostoprimstva, temperamenta i duha ljudi !Drvengrad, na zalost, nismo posetili, vec smo ga videli samo iz voza. Lepo to izgleda i iz daljine.Na brdu nacickane drvene kucice, prava etno bajka ! Nas vodja puta, medjutim, smatra da je to nesto komercijalno, a ne autenticno, pa nas zato nije ni vodio tamo.

Inace ceo ovaj kraj je prava fabrika crvenih krvnih zrnaca. Idealno je za celokupan oporavak coveka i za psihu. Ceo region je idealan jer se nalazi na sudaru planinskih i mediteranskih struja, plus smole cetinara !!!

Cudan i neobnjasiv je taj osecaj koji nisam nikad imala na putovanjima po drugim, tudjim, zemljama. Valjda se covek oseca svoj na svome kada putuje po svojoj zemlji ?! Ma i ljudi su, gde god da se nadjete, tako gostoprimivi, predusretljvi i nekako topli ! Kao rod rodjeni !

Posle cuda u Mokroj gori gde smo se dva i po sata vozlili starinskim vozom, parnjacom, koja tutnji ovom prirodnom lepotom kao nekad, nastavljamo nas put preko pitomog Zlatibora do kanjona Uvca. Jaoooj,lepote ! Da covek naprosto zanemi od te divote ! Koje tirkiznozelene boje ! Definitivno, Priroda je umetnik bez konkurencije !Kanjon Uvca : Reka neobicne konfiguracije, koja se na tri mesta siri i pravi jezera : Zlatarsko, Sjenjicko i Radonjicko jezero. Reka Uvac sa svojim tokom i ta 3 jezera cini prirodni rezervat nestvarne lepote i boja. Simbol rezervata je beloglavi sup, takozvai nebeski kralj. Ova ptica je, naime, poslednja vrsta iz porodice lesinara koja se odrzala u Srbiji. Nalazi se pred izumirajem i pod trajnom je zabranom lova. Upravo iznad Sjenickog jezera gde smo bili nalazi se staniste i hraniliste ovog cistaca prirode. Tek posle sedam godina ova retka ptica je zrela da formira par.Zenke polazu samo jedno jaje i od svih parova samo polovina podigne uspesno po jedno mladunce. A od svih uspesno podigutih mladunaca samo svaki deseti dostigne polnu zrelost. Videli smo dva beloglava supa visokooooo gore u nebu. Raspon krila dostize citavih 2.80 m. Inace podrucja nastanjena ovom pticom su ekoloski cista !Da, da, sad se setih : Rucak sam zaboravila na splavu na Zlatarskom jezeru. Krstarili smo jezerom i imali svedski sto sa bezbroj djakonija ukljucujuci cuvenu pitu od heljde i jagnjetinu ! Koji praznik za nepca, a tek za oci ! Tirkizno-zeleno, bistro, bistro jezero okruzeno planinama, a gore na nebu beloglavi sup ! Sta reci ?!!! Kao sa razglednice !Konacili smo na Zlataru na nadmorskoj visini od 1260m u jednom dosta trosnom hotelu (jedino je taj hotel- Zavod bio bas los) koji je zreo za renoviranje.Svako vece je bila ziva muzika i super stimug. Nensi i Nina su bile glavne ! Spavali smo kao klade !

Dan treci :

Manastir Mileseva – Jadovnik – Sopotnica – Manastir Sopocani – Golija

Vladika Filaret koji je staresina manastira Mileseva je pored toga sto je svesteno lice izvaredan menadzer !Tu su konaci sa, zaboravh broj, ali mnogo soba! Kupio je cak na Palicu vozic i prevozi turiste do manastira. A, manastir sredjen besprekorno. Sve cisto, u cvecu, ma prelepo za videti !

Sta su simboli ovog manastira ? Citiracu naseg vodica: Pre svega Sveti Sava.Naime, manastir je puna tri veka (od1237. do 1594.) bio grobnica Sv.Save.Turci su smatrali da ce unistenjem mostiju kazniti Srbe i spreciti neku narodnu pobunu, pa su krajem 16.veka odneli tu najvecu svetinju, mosti Sv.Save, i spalili ih na Vracaru u Beogradu.
Jedan od najpoznatijih simbola manastira Mileseva je Beli andjeo na Hristovom grobu. Jedna od najlepsih fresaka uopste. U 16.veku je preko Belog andjela naslikana druga freska i kada je u 20.veku pocela obnova manastira, uklonjena je ta freska a ispod nje se ponovo ukazao prelepi Beli andjeo. Manastir je dobio ime po reci Milesevki.
Manastir je podigao sinovac Sv.Save, sin Stefana Prvovencanog. Sveti Sava je u manastiru Mileseva proveo najveci deo svoga zivota. Manastir je gradjen u romanskom stilu i gradili su ga najverovatnije primorski majstori.Najveca vrednost manastira je njegovo freskno slikarstvo.U srednjem veku je imao i veliku privrednu funkciju.Ovde su se zaustavljali karavani koji su dolazili sa primorja.Ovde su se zanatski proizvodi sa primorja menjali za poljoprivredne proizvode, jer je manastir Mileseva imao svoja velika poljoprivredna dobra. Gore iznad, u brdma, bilo je selo gde je manastir imao svoje ovce i odatle je postojao cevovod odakle se mleko dopremalo do manastira Mileseva pa su se pravili mlecni proizvodi i menjali za zanatske proizvode s mora (13. vek!)..

Navodno je poznati istoricar umetnosti Artur Evans rekao da ni dela Djota ne mogu da se porede sa slikom Belog adjela na zidinama milesevske zaduzbine srpskih kraljeva.

(„Among the greatest treasures of the Mileševa Monastery are its partly preserved frescoes that are ranked among some of the world’s best examples of Byzantine art. Its most beautiful and valued fresco is the Beli Andjeo (White Angel). “Nothing that Giotto painted could achieve the beauty of the Angel from the Serbian royal endowment, the Mileševa Monastery“ (Arthur Evans, 1883). Standing in front of the “White Angel” fresco, every visitor will feel his knees quiver, for it is hard to stay indifferent to this outstanding beauty. Looking at the White Angel brings a feeling blessedness, healing of the body and soul, and pleasure.“ National Geographic,  http://www.balkansgeotourism.travel/content/prijepolje-region-serbia/see42773B03242C6B926 )

Da li ste znali da je 1962. godine prva satelitska slika koja je otisla u kosmos bila,pored Kineskog zida, slika Belog andjela?

Na planinu Zlatar naslanja se planina Jadovnik. Ime je dobila po jadima koje ljudima zadaje jer su tu surove zime, sa jakim maglama koje se spuste, malo je pasnjaka. Pastiri su vise zbog vode dolazili ovde.Zbog snage i broja izvora tu reku su nazvali Sopotnica, jer Sopot je slovenska rec koja oznacava jak izvor. Tu su vodopadi u tri nivoa. Na zalost, ova je godina dosta susna tako da su vodopadi dosta manjeg intenziteta. Reka Sopotnica je jos uvek postedjena masovnog turizma jer je put tek nedavo probijen. Da naponem i to da mi sa nasim turistickim autobusom nismo mogli da  prodjemo tih 15ak km, vec smo presli u manji autobus slican nasem GSP. U selu se nalazi planinarski dom koji su osnovali nasa dva planinara koji su se popeli na Himalaje. Tu smo imali bezmesni rucak u prirodi sa raznoraznim pitama i sirom i kajmakom, vrucom pogacom i domacim kiselim mlekom.Uz planinarski dom se nalazi i osnovna skola sa samo tri djaka. Tuzno ! Domacini se polomise oko nas.
Krenusmo dalje pravac Golija, usput jos poseta manastiru Sopocani.

Dakle, krstarimo dalje zemljom Nemanjica.

Golija ima cudno ime,kao da je gola planina, medjutim nije.Ona je vrlo,vrlo posumljena, lepa planina i izuzetno atraktivna. Nalazi se na tri opstine cije povezivanje nije pocelo. Zasto? Zato sto jednostavno ne mogu da se dogovore o eksploataciji Golije kao nacionalog parka i kao svog zajednickog prostora. Jednostavo svako razvija svoju teritoriju i uopste ga ne interesuje da ulazi u neku zajednicku pricu. NASA POSLA !

Golijska vecera mnogo dugo traje.Ona ima desetak gangova. Nemojte odmah navaliti na silu ! – upozorava Ivan – Treba doci do hladnog i toplog predjela, do supa, do divljaci I do svega onoga sto cete pamtiti kao takodje jedan dozivljaj i gostoprimstvo ovoga kraja,naseg domacina Goluba i njegove supruge Mire i njihove tri kceri koji Vam zele dobrodoslicu !

Dan cetvrti :Golija – Kopaonik – Brzece

Zahladnelo je naglo posle pravih letnjih dana.Ovo jutro na Goliji je bas jesenje usred leta.Jelke u magli, sipi kisica, rosa, hladno … Brrrrrrrrr ! Golija ili kako da umalo ostanem sa mojm komsijama u sumi medju vukovima :
Cela grupa (sem Zlaje, koji je nepripremljen bio za kisicu u letjnim mokasinama itd.) je toga jutra (nas 4.dan) krenula u jednu duzu planinarsku setnju po Goliji.Prvi predah je bio kod izvora reke Studenice,tamo negde gore, u brdima, medju cetnarima, u sumi. Lepo smo krenuli svi zajedno, medjutim, ja malo, malo, pa zastanem da napravim neki snimak. Sipi kisica, spusta se izmaglica, hladno. Dok sam ja tako pokusavala da pronadjem pravi ugao za slikanje, grupa mi odmice ispred mene. Tu su naravno i usponi i neravan teren, a ne mogu da trcim.Dusa mi u nosu, nemam planinarsku kondiciju. Nina me ostavi i nesta negde s grupom, a nas petroro osta u sumi kao Ivica i Marica. Da vam kazem, nista bez komsiluka ! Teren nepoznat pritom se spusta jos veca magla. Nema covek vidik. Da mi ne bi komsija Velje osta ja na onom brdu u nedodjiji ! Dodjosmo do neke kao bojagi raskrsnice i kuda sad dalje ? A sve mi u glavi oni vukovi koje su domacini pominjali prethodno vece.

Sta pominjali, recepcija hotela je puna prepariranih vukova koji su uhvaceni bas na ovom terenu. Kuku, sta me snadje ? Dok smo mi tako lutali kao po Lelejskoj gori, naidje nas spasilac. Pas hotela koji nam je pokazivao pravac trceci ispred nas,pa se vracajuci po nas, sve dok nismo shvatili da nam je on zvezda vodilja ! I tako nadjosmo nekako nas hotel Odvracenicu u magli !

O kako nam je prijalo posle ono golijsko jagnje, pekarski krompir priredjen u sumskoj kolibi na drvenim stolovima i klupama !

Posle rucka nastavak puta preko Josanicke banje i vrha Kopaonika do Brzeca.

Hotel Junior u Brzecu je renoviran i ima novog vlasnika Grka i to se vidi. Super je !!!. Luksuz i komfor posle onih skromnih planinskih varijanti smestaja.U sobama plazma tv, zimska terasa , kreveti beskrajno udobni,sneznobela posteljina. Sve novo, cisto, kupatilo milinaaaaaaaaaa ! Sve po svetskim standardima.

Dan peti :

Kursumlija – Djavolja varos – Prolom banja – Beograd

Da li ste znali da je Kursumlija bila prva prestonica Stefana Nemanje ? U 12. veku je sagradio svoja prva dva manastira, Sv.Nikolu i Sv.Bogorodicu u Kursumliji. U crkvi/manastiru Sv.Nikola je Sveti Sava blagoslovio svog prvog vernika Srpske pravoslavne crkve (1219.god). Znaci tu je krsten prvi vernik Srpske pravoslavne crkve.Tuzno je to da je takva svetinja zakljucana i da nam je otkljucava lokalni turisticki vodic. Eto naseg odnosa prema istoriji kulturnoj i duhovoj bastini. Crkva koja je 92 godine starija od Notr Dama u Parizu i 150 godina od Pecke patrijarsije stvarno zasluzuje bolji tretman..

Jos jedna zanimljivost : Branislav Nusic je bio konzul u Pristini, pa je vikende provodio u Kursumliji, gde je odsedao u hotelu Evropa, gde je i napisao Sumljivo lice.

Djavolja varos je spomenik prirode u prvoj kategorji zastite drzave.Jedinstven je u nasoj zemlji i u svetu.Dakle, to su zemljane figure, njih 202, koje deluju vrlo atraktivno.Naime tu su jako kisele vode sa visokom mineralizacijom, crvene boje,u kojima ima dosta stipse koje steze kad se osusi. Ph-vrednost vode iznosi 1,5. To je toliko kisela voda da ne moze da se drzi u ustima . Postoji 6 takvih izvora u svetu, od toga su njih 3 u Rusiji.. Neki tu vodu zovu i djavolja voda.

Djavolja varos je redak fenomen u svetu i nominovana je za sedam svetskih cuda prirode. Nominovan je na prvom mestu kanjon Uvca, a na drugom Djavolja varos a na trecem mestu je Golija. Videcemo ko ce odneti pobedu.

Postoji vise legendi kako su nastale te zemljane figure. Po jednoj to su, ustvari, okamenjeni svatovi. Naime:Po jednoj, ovde se, u dalekoj prošlosti, nalazilo dobro utvrđeno naselje. Čitavim krajem je vladao zli aga, čiji zulum nije poštedeo nikoga. Narod je mislio da ima veze sa samim đavolom. Zbog nepokorosti raje strašni aga se naljutio, sakupio silnu vojsku i porušio grad, a njegove stanovnike pretvorio u kamene figure. Po drugoj, zbog lepe devojke zavadile su se dve porodice. I jedna i druga su pošle po nju, srele se na tom mestu i tu sukobile. Da ne bi došlo do prolivanja krvi, neka tajanstvena sila ih kazni i skameni. Tako skamenjeni svatovi trebalo je da ostanu sto godina. Ali ta sila je očigledno zaboravila na njih. Po trećoj, u stubove su se pretvorili svatovi koji su po nalogu đavola hteli da venčaju brata i sestru.

Treba imati, bogami, dobru kondiciju za penjanje do tih zemljanih figura u Djavoljoj varosi. Suma kroz koju se najpre ide je prelepa sa drvenim mostovima, potocima, izvorima, prastarim stablima. Tu su i drvene klupe i rostilj mesta. Lepo sredjeno. Vidi se da se ulagalo i ulaze .

Citav Kursumlijski kraj pored brojnih izvora termo-mineralnih voda ima prirodne retkosti kao sto su zasticeni hrast u selu cije sam ime zaboravila, vodopade, uvijene sljive kod crkve brvnare (kazu jedna neobjanjiva pojava) i jos mnogo toga…Nasu veliku avanturu zavrsili smo u etno restoranu u Prolom banji. Tacnije u basti restorana pored potoka bio je to gala gastronomski dozivljaj nase prelepe nacionalne kuhinje.Sto od petnaest metara, a uzurbani konobari samo donose.Prvo rakija od divljih krusaka u cokanjima, pa vruca projara, prsuta, sir, kajmak, potom vruce lepinje i kiselo mleko u zemljanim posudama, pa jagnjetina i teletina ispod saca u zemljanim posudama, svadbarski kupus, prebranac, domace lepinje, ljute pecene papricice, i ne znam sta sve jos !

Inace u kavezu u basti restorana nalazi se i vuk !

Posle rucka u autobus pa preko Blaca i Krusevca na autoput za Beograd. U autobusu vesela atmosfera,nasmejana lica, pesma, aplauzi …

Za kraj ovog putopisa sledi jedna lepa, stara pesma, nasa hit pesma iz autobusa i himna nase agencije posto nam se vodic zove Ivan:

Ivanova korita

Bol boluje lijepa Anka
pojila je vodom majka
bistrom vodom sa izvora
sa korita Ivanova

Lijecili je svi ljekari i vracare i travari
ali Anka cezne, vene
zbog ljubavi izgubljene

Ref. Ne pomaze voda, majko
sa korita Ivanova
ni ljekari ni travari
ne pomaze voda, majko
sa korita Ivanova
lijek su mi, stara moja
medna usta Jovanova

Zaplakala stara majka ozdraviti nece Anka
uvenuce zumbul plavi
umrijece od ljubavi

Ref.

Ti ne placi, majko stara lijepa Anka progovara
u snu mi se Jova javi
ozdravicu od ljubavi