Dobar dan svima, koliko vas tamo ima.

Vidim da vam se post o Zanzibaru prilično dopao, što je i mene okuražilo da napišem novi posle poduže zimske pauze. Nadam se da mi nećete zameriti i da ću svojim prvim postom u ovoj 2017. godini da ponovo zaokupim vašu pažnju i čitanje.

Ova putnička godina me odvela na neka lepa mesta u Srbiji, kao što je na primer, Vrnjačka banja, a prva evropska destinacija za koju sam ove godine hitro spakovala svoj kofer je bila Italija. Nema lepše zemlje da otvori još jednu putničku sezonu i avanturu od ove. Zemlja u koju se ja iznova zaljubljujem kadgod otkrijem neki njen novi komadić i regiju koja je specifična po nečemu svom.

Iako sam sa više strana čula da kao prijatelji Italijani nisu baš na vrhu lestvice i da se doživljaj ove zemlje umnogome razlikuje iz perspektive turiste i stranca koji tu živi, ne dozvoljavam da mi to utiče na moju percepciju i ljubav koju od malih nogu gajim prema Italiji.

Divim se njihovom hedonizmu i talentu da od svega naprave umetnost i brend. Bilo da je reč o pršuti, sladoledu, pasti, cipelama ili nekom osvežavajućem piću, ovaj narod zaista ceni sve što mu domovina pruža zahvaljujući i geografskim i kulturološkim predispozicijama. Mnogo se toga bazira na tradiciji, predanom radu, ljubavi, osećaju za lepo. Zaista mi je želja da obiđem sve čarobne delove ove božanske zemlje, ali sam srećna što mi se nakon ovog putovanja jedna želja već ispunila, a to je da obiđem jug Italije gde pre svega mislim na Napulj.Ova kratka ali naporna i dinamična tura je standardni primer tura koje su jeftine i nude mogućnost obilaska brojnih gradova za kratak period i samim tim je vreme u svim tim mestima prilično ograničeno i praktično grebanje po površini.

No, ne možete imati i jare i pare. Sa bazom u Napulju, svaki dan smo se zahvaljujući fakultativama, oduševljavali nekim novim mestom u blizini, barem na sat ili dva.

Prvi fakultativni dan nas je odveo do kaskadnog, brdovitog Pozitana, koji možemo slobodno proglasiti gradom stepenica i koji ću zasigurno po tome i pamtiti ali i po neverovatnoj panorami sa vidikovca kojom dominira mnoštvo načičkanih belih kućica u brdima na različitim visinama i na najneobičnijim pozicijama kao i pogled na more i plažu. Potom smo se uputili ka slatkom primorskom mestašcetu Amalfi koje ću pamtiti po izvanrednom kolaču baba, punjenim limunćinom.

SLIKE POZITANO :

SLIKE AMALFI :Drugog dana nas je put odveo do još jednog lepog mesta na moru, Sorento, kao i do mondenskog letovališta, koje je ovoga puta u glavnoj ulozi ovog posta, potpuno zasluženo, Kaprija. Trećeg dana smo rešile da preskočimo izlet do Pompeje i neko vreme provedemo u zbližavanju sa Napuljom.

SLIKE SORENTO :

SLIKE KAPRI :Da to nismo učinile, teško da bismo spoznale raznoliki temperament ovog grada, njegov ubrzani, strastveni ritam juznjačkih srca ali i lepote skrivenih ulica, prelepih crkvi i palata, beskrajno šetaliste pored mora, nervozne vozače vespi i Fiata, nezaboravni ukus margarite u jednoj od najstarijih picerija i još mnogo toga o čemu će biti reči u nekom od narednih postova jer Napulj to sigurno zaslužuje.

Kraj naše mini italijanske avanture nas je odveo i do Toskane i njenog središta Sijene. Obzirom da mi je prva poseta Sijeni ostala u kišnom sećanju, sada sam se baš obradovala Suncu koje nas je dočekalo i prepunom glavnom trgu gde su ljudi u opuštenom raspoloženju jednostavno uživali u lepom danu.Zasigurno ću se potruditi da Napulj još nekad posetim s tim što bih ovoga puta bila samo tu i na pravi način, bez žurbe udahnula miris i atmosferu ovog grada. A sada ukratko o safiru italijanske obale, ostrvu mornarskih boja, Kapriju.

Da se odmah razumemo, nema mesta ni ostrva kao što je Santorini, ali recimo da bi Kapri mogli svrstati na neko zavidno treće mesto po lepoti, ali ne i cenama hehe. Dakle, do ovog ostrva smo se uputili brodom iz Sorenta, koji nas je nakon kratke polučasovne vožnje iskrcao na tle ostrva kojim su nekada koračale Grejs Keli, Liz Tejlor i mnoge druge zvezde nekih lepših, prošlih vremena. Divan je osećaj biti ponovo u dodiru sa morem i mediteranskim duhom, pogotovo kada dolazite iz zemlje koja ga nažalost nema ni na vidiku.Za razliku od prethodnih fakultativa, ovde nas je agencija počastila čak sa četiri sata boravka i u prvom momentu, ne znate šta biste pre da vidite ili radite, ali ubrzo ono lepo mediteransko Sunce umiri nestalni turistički duh i rešite da ne radite nista specijalno i glamurozno sem da uživate u nestvarnim prizorima koji se polagano smenjuju pred vašim očima, a u kojima su more i nebo glavni akteri. No, uvek postoje neke aktivnosti koje su u sklopu samog izleta.

U ovom slučaju je to bila vožnja uspinjačom (il funicolare) od luke Marina Grande do najviše tačke na ostrvu tokom koje možete uživati u brojnim vinogradima i stablima limunova koji vas hrabro vode ka vrhu. Karte za uspinjaču se kupuju na mestu odakle ona i kreće, a kada se nakon brze vožnje popnete na vrh, kao nagrada vas sačeka bajkoviti pejzaž okupan Suncem koje je na ovom ostrvu, verujem stalni gost.Gore imate i kafiće, vrtove, restorane, uličice, taksi stanice koje krase luksuzna kabriolet vozila i šarmantni taksisti za koje se priča da su izuzetni vodiči tokom vožnje i da rado pričaju o lepotama ostrva i skrivenim mestima.

Tu staju i mini busevi koji vode do obližnjeg Anakaprija, što se takođe preporučuje ali je nama promaklo ovoga puta. Konobar iz kafica u blizini uspinjače je pokušao da nas ubedi da odemo na neku od primamljivih tura čamcem koje vam otkrivaju magiju čuvene Plave pećine rajski lepe, no mi smo umesto toga sele u jedan restoran koji nas je primamio pogledom na more i sjajnim eneterijerom ali i menijem.Šta čovek više da poželi pored vrhunskih njoka i čuvene kapreze salate uz pogled ko iz najlepših snova na jednom od najlepših ostrva. Sa godinama nam na putovanju i takvi trenuci mira i čistog uživanja budu dovoljni na pravom mestu, u pravo vreme, u dobrom društvu. No, jedino za čim priznajem žalim je što nisam obišla vilu San Mikele.

Nakon tog nezaboravnog ručka smo se uspinjačom vratile dole i uživale u šetnji plažom ulazeći u obližnje radnjice u potrazi za pogodnim suvenirom za drage osobe. Iako se zna da je Kapri papreno letovalište, ipak postoje radnjice u kojima se možete počastiti nekom lepom mornarskom jaknom ili majicom za 10, 15 eura, što je dobra vest za nas obične smrtnike turiste.Verujem da leti u špicu sezone, ovo ostrvo deluje potpuno drugačije u očima turista i znatno življe i primamljivije. Ovako možete videti po kojeg kupača, u brodu dosta slobodnih mesta, a samo ostrvo deluje malo uspavano, iako prelepo.Kada sam gore pomenula kapreze salatu koja u sebi ima naziv Kapri i boje italijanske zastave, treba probati i kapreze tortu koja takođe može biti punjena limunćinom ili čokoladom, a ono što nikako ne smete propustiti je kremasti, slatkasti liker od dinje Meloncino. Fantastično piće, naročito kada je rashlađeno, za sve ljubitelje ili ljubiteljke slatkih alkoholnih napitaka.Uskoro mi dolazi brod da me vrati u Napulj, pa moram stati u red, a vi dotad priželjkujete moj naredni post i napravite brzinski kapreze salatu ili neku laganu pasticu, uspite čašu belog vina, pronađite na Internetu italijanske hitove i za čas ste maštom u Italiji. Nekad se i tako može otputovati na mesta koja su vam lepa i draga i za koja ste posebno vezani.

Poslednji poziv za ukrcavanje Kofernjače.

Baci e saluti!

P.S. Častim vas mini vodičem o zanimljivostima ostrva.

1. Monte Solaro je najviša tačka na ostrvu (589m) odakle se pruža nestvaran pogled i panorama.
2. U avgustu najviše turista poseti ostrvo, čak negde oko 20.000 dnevno.
3. Čuvena Plava pećina (Blue Grotto) se prostire na nekih 50m površine a dubina joj je 150m i ima peščano dno.
4. Kapri je naziv celokupnog ostrva, ali zapravo se istočni deo tako zove, a zapadni deo je Anakapri.
5. Kapreze salata je svoje ime dobila po salati Kaprija koja od sastojaka sadrži paradajz, mocarelu, bosiljak, uz dodatak soli i maslinovog ulja.
6. Kapri sandale su 1946. postale poznate baš zahvaljujući Džeki Kenedi, Liz Tejlor i Grejs Keli koje su ih otkrile i poručivale ovde.Koštaju od 100-380 evra.