Nakon sat, sat i po vožnje autobusom od gradića u blizini Salcburga u kom nam se nalazio hotel, još uvek pomalo krmeljive smo izašle iz busa sa još četiri putnice, dok se ostatak grupe uputio ka festivalu narcisa. Bilo je 10 h ujutru i mama i ja smo imale slobodno vreme do 18h u Halštatu.
Gradić se stvarno na prvi pogled činio bajkovit i nestvaran, ali ujedno i premali, pa smo se tako sanjive zapitale kako potrošiti kvalitetno te silne sate u tako malom gradu. Naravno, nismo pogrešile što smo ostale ovde ceo dan jer ne pamtim kad sam provela tako opušten i ispunjen dan u nekom gradu, a vreme je, verujte proletelo. Ovo je inače bila moja druga poseta ovom gradu, a prošle godine doživeh i treću pa ću uskoro steći licencu za vođenje po ovom gradu haha.
Ni ne čudi što su Kinezi do te mere opsednuti ovim gradom da ga je jedan inženjer u potpunosti prekopirao u najsitnije detalje i preselio u Kinu. U samom Halštatu ste mogli videti mnoštvo Kineza na svakom koraku koji su neprestano škljocali selfije sa selfie stick-om iz svih mogućih uglova.
kofernjača 