„Nel blu dipinto di blu…“

Volare, oooo, cantare, oooo…dragi moji, ovaj post započinjemo raspevano kao što vidite. Već nekoliko godina unazad, skoro svako jutro moj mentalni džuboks mi servira neku pesmu. Bez ubacivanja novčića, samo me razdrma nekom melodijom i još jedan dan može da počne. Ovoga puta je na red došla pesma Volare, čiji sam deo ubacila u naslov. Ovaj dan je već na zalasku, na raznim mestima sam bila, svašta zanimljivo uradila i došla na ideju da bacim pogled na statistike bloga, te se prijatno iznenadila zavidnom cifrom. Rekoh sebi, pero u ruke i piši. Kako u životu, tako ni na blogu ne volim ništa da dugujem te sam odlučila da još nekih mesec dana serviram specijalitete iz internacionalne kuhinje a onda od jula da se bacim na poslastice iz domaće turističke ponude.20200215_102044 Наставите са читањем

Razglednica iz Halštata

Nakon sat, sat i po vožnje autobusom od gradića u blizini Salcburga u kom nam se nalazio hotel, još uvek pomalo krmeljive smo izašle iz busa sa još četiri putnice, dok se ostatak grupe uputio ka festivalu narcisa. Bilo je 10 h ujutru i mama i ja smo imale slobodno vreme do 18h u Halštatu.

Gradić se stvarno na prvi pogled činio bajkovit i nestvaran, ali ujedno i premali, pa smo se tako sanjive zapitale kako potrošiti kvalitetno te silne sate u tako malom gradu. Naravno, nismo pogrešile što smo ostale ovde ceo dan jer ne pamtim kad sam provela tako opušten i ispunjen dan u nekom gradu, a vreme je, verujte proletelo. Ovo je inače bila moja druga poseta ovom gradu, a prošle godine doživeh i treću pa ću uskoro steći licencu  za vođenje po ovom gradu haha.

Ni ne čudi što su Kinezi do te mere opsednuti ovim gradom da ga je jedan inženjer u potpunosti prekopirao u najsitnije detalje i preselio u Kinu. U samom Halštatu ste mogli videti mnoštvo Kineza na svakom koraku koji su neprestano škljocali selfije sa selfie stick-om iz svih mogućih uglova.

Наставите са читањем

Matera- grad pećina

Dan pre isteka policijskog časa, na Đurđevdan, koristim priliku da vas počastim još jednim zanimljivim člankom iz edicije Pulja. Dok još niste u punom gasu pohrlili u obližnje lokale, gradske bašte, dok nas još u punom jeku gradska vreva i bekstvo iz te iste postkarantinske vreve nije obuzelo u potpunosti, da dobijem još malo vaše čitalačke pažnje.

Na mom prvom putovanju u Pulji, u februaru ove godine, sam obišla puno gradova : Bari, Alberobello, Polignano al mare, Ostuni, Leće, Altamura, Otranto i drevnu, misterioznu Materu. Ovaj izlet i ovaj dan pamtim kao možda i najlepši u ovoj godini do sada. Toliko me je oduševio ovaj grad na litici, sagrađen na pećinskom tlu, da sam potpuno ostala bez teksta.

Наставите са читањем

Alberobello – carstvo truli kućica

Kada vratim film, ova godina je baš obećavala. Taman sam napustila stresan posao i okrenula se sebi i putovanjima, kad se desio ovaj nagli obrt scenarija. Život nekad baš liči na film, ja imam utisak da poslednjih 6 nedelja živimo u nekom apokaliptičnom SF filmu. U svakom slučaju zahvalna sam na tim putovanjima sa početka godine, jer ko zna kada ćemo opet moći da putujemo i uživamo punim plućima u istim.

Наставите са читањем

Pod kišnim oblakom Toskane

Dragi moji, dugo se nisam odazivala putem ovog virtuelnog pera. Da budem iskrena, nisam nigde ni putovala od prošle godine, a to je za vlasnicu bloga o putovanjima glavni preduslov zar ne? Elem, došla je na red tura po biserima Toskane i mojoj sreći nije bilo kraja. Pre nego što još jednom svoje impresije podelim sa vama, moram svima koji bi ikada da se zapute u ovu nestvarnu i prirodnom lepotom ukrašenu regiju Italije, da preporučim fanatastičan film pod nazivom „Pod Suncem Toskane“ ( originalan naziv Under the Tuscan Sun).20160306_143532 Наставите са читањем

Bajkovit dan u Brižu

IMG_BrizVerovatno ste svi pogledali film „U Brižu„, sa atraktivnim Kolin Farelom, čija se radnja dešava u malom, uspavanom, srednjovekovnom belgijskom gradiću. Ja jesam više puta i jedan od razloga zašto sam uplatila turu po Belgiji, je bio fakultativni izlet u Briž. Nisam mogla da dočekam da vidim ovaj bajkoviti gradić uživo. Kao i u životu, kad nešto mnogo želiš, to ti se ostvari.

Iako kad odrastemo, uglavnom prestanemo da verujemo u bajke, postoje čarobna mesta na ovoj našoj neverovatnoj planeti, koja čine da se vratimo u neko drugo vreme i zaboravimo ko smo, odakle smo. Samo se prepustimo čarima putovanja i punim plućima udahnemo tu magičnu energiju nekog skrivenog, još uvek turistički nedovoljno komercijalizovanog mesta. Takođe se osetimo posebnim, jer znamo da nije puno ljudi imalo prilike da vidi tako neko mesto, kao sto je Briž.

270

Po uvodu možete naslutiti moje oduševljenje ovim mestom, koje je daleko lepše uživo, nego na filmskom platnu. Iako sam bila mamurna i prethodnu noć dočekivala tu Novu 2015.godinu, bila sam spremna da ceo dan špartam zavučenim, ušuškanim ulicama bajkovitog epicentra.

IMG_Brizkanal2

Наставите са читањем

Podzemne tajne rudnika soli Velička

 

velicka 4Da li ste znali da se pod tlom Poljske krije čitavo podzemno carstvo napravljeno od soli? Kao što Danteov pakao ima devet krugova, tako i čuveni rudnik soli Velička ima 9 nivoa.  Šta još to krije ovo neobično carstvo, saznaćete upravo u novoj avanturi sa Kofernjačom. Napominjem da su moje slike jako lošeg kvaliteta, pa sam ih pozajmila sa neta.

Наставите са читањем

Šta kriju dvorci Transilvanije?

 

drakula

U trenucima kada ovo pišem, napolju lije kiša, mračno je i nigde žive duše nema. Ne znam da li je pun Mesec, ali je atmosfera idealna za pisanje o misterioznim dvorcima Transilvanije. Ne znam za vas, ali Kofernjača je uvek bila ljubitelj  vampira, crno-belih horor filmova sa drakulom, ljubitelj mitova, legendi, mračnih priča i neobičnih stvorenja poput veštica i vila. Sa druge strane sam volela Diznijeve crtaće, bajke, princeze i njihove prelepe zamkove. Kao što u meni traje ta večita borba između svetle i mračne strane, tako su i ova dva zamka primeri jednog bajkovitog, raskošnog zamka i jednog mračnog, hladnog koji se vezuje za Drakulu. Hajde prvo nešto o samoj Transilvaniji da napišem. Наставите са читањем