Tajne Sokograda i Mačvanskog kraja

Dragi moji, zagazili smo hrabro u septembar. Da li možete to da poverujete?Da li vam je vreme brzo prošlo ili imate utisak da stoji u mestu? Da li ste uspeli negde da otputujete i malo se odmorite od gradske vreve? Ja sam se malo povukla iz putopisnih voda jer mi je ponestalo materijala, a i u poslednje vreme mi je pero naklonjenije poeziji. Naišao mi je buran period, obojen raznim emocijama, pa je poezija valjda najbolji ventil za takva stanja. A neko me iznervira, ja napišem pesmu, a nešto me zaboli, ja napišem pesmu, a uhvati me čežnja, stihovi sami krenu.

No, ipak sam dužna jedan putopis od skoro. U avgustu sam sa meni dragom saputnicom krenula put istraživanja Mačvanskog okruga. Bile smo smeštene u divnom hotelu sa bazenom nadomak Loznice, a odatle smo bazale do centra Loznice, banje Koviljače, Sunčane reke, Tršića, manastira Tronoše, Soko grada, pa čak pređosmo granicu i zakoračismo na bosansko tle, u cilju obilaska etno sela Stanišići.

Kakva avantura i tura mogu vam reći, u pojedinim trenucima sam se osećala ko u filmu Telma i Luiz, ne zbog onih divljih i raskalašnih scena iz pomenutog filma, nego zbog tog roadtrip vajba i tog sjajnog osećaja kad se sa drugaricom otisneš u nepoznato, slobodna i opuštena.

Nemaš muža ni dečka da ti visi nad glavom i da te zivka svaki čas, samo vas dve, priroda, kola, radio i pustolovački duh. U ovom postu ću staviti akcenat na Tršić, Sunčanu reku i Sokograd. Manastir i Loznicu ću morati da izuzmem, jer sam iskoristila sav prostor koji mi je predviđen za slike, unutar bazičnog WordPress paketa, što znači da je vreme za upgrade.

Наставите са читањем

Zapisi iz Podrinja

Dragi moji,
malo sam vam udarala čežnju. Kao što kod svakog ko se bavi pisanjem naiđe blokadica, tako sam se i ja malo zasitila i kreativno „istrošila“ tokom karantina, pa sam digitalno pero privremeno okačila na klin.
No, sada sam opet tu. Ako na ičemu mogu da zahvalim koroni i celoj ovoj nadrealnoj situaciji, koja sad već predugo traje, onda je to povratak pisanju putopisa, a u poslednje vreme i pesama. Hvala ti korono i što si me ponovo vratila mojim dragim pratiocima i donela neke nove.
Kao što i sami znate, putovanja mimo naše domovine će još neko vreme, za nas Srbe biti misaona imenica, te celom snagom svog stvaralačkog bića naprežem svoje vijugice ne bih li čarobnim štapićem izvukla još neku destinaciju iz prašnjavog moždanog foldera i voala. Ostajemo na domaćem terenu, a ja vas ovom prilikom vodim u avanturu koja uključuje : nestvarnu lepotu, preukusnu hranu, planinu, jezera, manastir, mir, uživanje, duhovnost, dobro društvo – sve one ključne elemente za kvalitetan odmor mimo turbulentne i sve luđe prestonice.
Ovo će na neki način biti putopisni vremeplov jer se pomenuto putovanje odigralo tačno pre dve godine. Naime, baš tada sam prolazila kroz težak emotivni period, a ruka prijateljice me je zgrabila i hrabro povela u istraživanje ovog zapadnog dela Srbije. Itinerer je uključivao planinu Taru kao bazu, potom čarobni biser, veštačko jezero Zaovine, potom manastir Raču, Bajinu Baštu, Kustendorf, kupanje na Perućačkom jezeru i posetu restoranu Vrelo.
20180809_162023

Наставите са читањем

Vrnjačka banja – odeš mlad, vratiš se podmlađen

Već izvesno vreme se ekspres lonac emocija krčkao u meni…malo besa, malo tenzije, posoljeno sa malo straha, malo neizvesnosti, sa dodatkom raznih neizdrža i potisnutih želja, a glavni ventil, putovanja, mi je zavrnut i polako se hvatala korozija. No, svetlo na kraju tunela uvek postoji i gde ima volje, ima i načina.
Putovanja su mi inače uvek bila omiljeno bekstvo, medikament, terapija, način da provetrim mozak, napunim baterije, da se osetim slobodno i bezbrižno, donesem neke važne odluke, nešto promenim, sazrim, otisnem se, prepustim, ma jednostavno odem i budem sa sobom i svojim mislima.
Tripujići se po ko zna koji put da imam koronu, družeći se sa insomnijom koja zna da bude nekad prisutna u ovim stresnim fazama, bližio se datum mog polaska na prvo višednevno putovanje od marta.
Jeste da je to samo Vrnjačka banja, ali je osećaj bio kao da nikad nisam putovala i kao da sam zaboravila kako se pakuje i šta sad dodatno spakovati u vidu maski, rukavica itd.

Na kraj sveta Kovilj

Dragi moji,
tokom vikenda za nama sam bila na inspirativnom izletu u živopisnom seocetu Kovilju, čiji su zaštitni znak rode, te sam rešila da upravo tekstom o ovom mestu otvorim sezonu na blogu posvećenu promovisanjem i otkrivanjem lepota i čari naše male ali magijske zemlje. Ako pogledate, naša zemlja je reljefno vrlo šarenolika i bogata, od planina, reka, jezera do banja, rukavaca, klisura, meandra, geomorfoloških fenomena poput Đavolje varoši, pećina i ko zna još čega.
IMG_1073

Наставите са читањем

Čamdžijska avantura – u potrazi za biserom Boljevaca

Dragi moji, prošlo je mesec dana od mog prethodnog posta, a sa dolaskom leta, moja inspiracija buja. Kao što znate, leto je vreme kad svi maštamo o moru i hrlimo u prirodu i vodu, a svaki slobodan trenutak koristimo da budemo napolju sa dragim ljudima. Jer, Sunce je izvor života i pozitivne energije, a za prirodu ne kažemo džabe da je Majka. IMG_20160711_174352.jpg Наставите са читањем

Dunave, kraj tebe mi srce ostade…

Ziveti se ne mora, ploviti se mora…

Dragi moji, dugo me nije bilo.

To je zato sto nisam vec neko vreme putovala, ali se unapred radujem i mastam o letovanju koje mi se smesi krajem avgusta, nadam se. Kao sto znate, da bi putovali, neophodan nam je kofer i neka destinacija izvan grada u kom smo nastanjeni. No, to ne mora da bude tako.

Sta ako svaki dan putujemo od kuce do posla ili do grada i to sve posmatramo kao svakodnevna mini putovanja. I sta ako je dovoljno da se spustimo na reke koje su ukras nase magicne prestonice i da tu dozivimo neke nezaboravne trenutke, a da nismo napustili svoj grad i zapravo otputovali. Proslog leta sam sa vama podelila impresije o autenticnoj oazi, Adi Medjici, a ovaj post sam resila da posvetim nasim divnim rekama.image-9962a7d985a6a4ed4b67b19faf5097a028ab25c76fb87dcd82a6bd440d5f65d3-V Наставите са читањем

Marin gaj – mali seoski raj

20141116_141352

Lepa je Evropa, no i ova naša zemljica ima šta da ponudi lepo. Ovo je priča o jednom lepom mestu nadomak Ljiga.

Dakle, tog kišovitog, tmurnog jutra sam se krmeljiva i sanjiva uputila ka Brankovini, manastiru Lelići, Valjevu, reci Gradac i ovaj simpatični izlet se završio na jednom divnom imanju uz pesmu i izvrsnu domaću klopu. Ovoga puta ću preskočiti sve što smo obišli pre farme, jer primećujem da su sajtovi o putovanjima preplavljeni tekstovima o Valjevu i Brankovini. Наставите са читањем

Jedno popodne na salašu

Do sada sam pisala o Evropi, ali šta ako niste u mogućnosti da izdvojite 200, 300 eura samo za aranžman do neke metropole? Šta ako ste iskoristili sve slobodne dane za ovu godinu? Želite samo da pobegnete na jedan dan od užurbanog gradskog života i napunite baterije. U tom slučaju, Vojvodina ima ono što vam treba. Vodim vas na Perkov salaš.

IMG_1443_1_1

Наставите са читањем