Šta sve možeš u Barseloni kad si živ?

Hola amigos,

nadam se da je prethodni gostujući post prijao, a biće ih još. Natuknuću da će pojedini gosti sa nama podeliti jedinstveno iskustvo boravka u karantinu na egzotičnim destinacijama. Biće tu vrlo uzbudljivih filmskih tekstova, a kao što ste do sada primetili, često parafraziram filmske naslove ili ubacim poneku poznatu repliku, jer veliki sam poklonik i poštovalac sedme umetnosti i život mi je više puta priredio filmske scene i trenutke. Tako da će ovaj naslov biti po uzoru na prevod čuvenog filma „Šta sve možeš u Denveru kad si mrtav?“ Ali mi se ne damo tako lako i moramo ostati živi i preživeti ovu godinu jer treba opet putovati jednog dana, a vreme je vrlo dragoceno.

Danas vas častim zanimljivim predlozima za provesti uzavrele letnje ili neke druge dane u Barsi koja je kolevka Gaudijeve genijalnosti, jako živ i uzbudljiv grad, ubrzanog pulsa, pogotovo leti. Ova metropola je, podsetimo se, bila na meniju tokom mog dvonedeljnog proputovanja po Evropi .Brošure i web stranice o ovom gradu su preplavljene preporukama koje već i vrapci znaju, a moja ideja je da vam dam preporuke i za neke drugačije aktivnosti u ovom čarobnom gradu, tako autentičnom, snažnog i jedinstvenog identiteta. Obujte omiljene japanke, lepezu u ruke, omiljenu letnju haljinu, šešir i krećemo u šetnju Barsom. Momci mogu obući svoju omiljenu letnju odevnu kombinaciju, cvikere za sunce na oči i krećemo.

IMG_20190804_215159_954 Наставите са читањем

10 sati u Madridu

Kao što dobar kolač uglavnom sadrži red krema pa red čokolade ili voća, tako ću ja da filujem vašu svakodnevicu malo postovima iz domaćeg/lokalnog turizma, malo ostacima iz evropskog menija. Realnost je iz dana u dan sve sumanutija i neizvesnija, te je potrebno pojačati kreativne pogone i alate za bekstvo iz iste. Mali zlatni savet koji od skoro primenjujem na svoj životić, u cilju pročišćenja od toksina koji se nagomilaše kako u umu, tako i u duhu i telu, jeste što manja upotreba mobilnog telefona i društvenih mreža. Probajte, stvarno deluje, a što više boravka u prirodi, knjiga, kreativnosti, pozitivnih ljudi i čiste energije i smeha, kao tradicionalnog leka protiv svih boli i ovozemaljskih čudesa. Suvišno je moj blog uvrstiti među korisne urbane medikamente, to se valjda podrazumeva. Jeste da je opet reč o online mediju, ali smatram, manje toksičnom.

Zahvalna sam onom gore što mi podari pisanje kao najdelotvorniju terapiju, pa ću u narednim, još neko vreme, kišnim danima da pišem li pišem, a apokalipsa neka nastavi po svome, pa ko pobedi.

Наставите са читањем

Kofernjačina lisabonska priča

Leta Gospodnjeg 2019.godine, jedna iskusna, relativno mlada putnica i gradska šmizla je odlučila da točkiće svog kofera provoza asfaltima Italije, Španije a pre svega Portugala, što joj je bio višegodišnji san.
Dvonedeljna avantura busom je otpočela na jezeru Komo, potom nastavila ka letovalištu Ljoret de mar gde smo iskusili čari prvog kupanja i tako odmorni krenuli ka prestonici Gaudijeve genijalnosti Barseloni.
Preko fakultativnog izleta osolismo stražnjice i u španskom letovalištu Sićez, koje osnovaše hipici nekad davno. Nakon Barse, ruta nas je odvela do velelepnog Madrida, a nakon toga konačno do Lisabona koji će i igrati glavnu ulogu u ovom postu.
20190811_175831

Наставите са читањем

La dotta, la grassa, la rossa Bologna

Dragi moji,

kao sto sam i obecala, danas objavljujem post o Bolonji. Nije mi praksa da zaredjam dva posta dan za danom, ali imajuci u vidu da dugo nisam nista objavljivala, necete mi zameriti.

Ovaj post ce biti lisen suvisnih istorijskih cinjenica ili monotonih podataka. Vise cu akcenat da stavim na atmosferu i jedinstveni ritam ovog studentskog grada. Samim tim sto je Bolonja studentski raj, izuzetno je pozitivan i ziv grad koji vas prosto inficira svojom energijom. Ulice su ispunjene mladima, trgovi umetnicima i muzicarima, sve vrvi od optimizma i neke opustene, zdrave energije.

Наставите са читањем

TAMO SU KUĆE OD ČOKOLADE, PROZORI SU OD MARMELADE…

Dragi moji, baš me dugo nije bilo i izvinjavam se na tome.

Uredno pratim sve komentare i lajkove i hvala vam na podršci. Zauzvrat, želim da vas počastim jednim jednostavnim i  realnim postom o Belgiji i Briselu. Svako putovanje je avantura za sebe i donosi novo iskustvo, a smatram da neku zemlju najbolje i  najiskrenije upoznamo kada posetimo nekog svog u tuđini ili nekog ko je rođen u zemlji koju posećujemo. Tada saznamo više o svakodnevnim navikama jednog naroda, klimi, ritualima, standardu, manama, o temperamentu jednog grada i njegovom unikatnom identitetu. Ove jeseni sam rešila da pet dana provedem u Briselu, u poseti jednoj drugarici koja je tamo već godinu dana sa mužem. Ala vreme leti…

Наставите са читањем

Vedi Napoli e poi muori

Dragi moji i drage moje,

dosta je vremena prošlo otkako sam objavila poslednji post. No, danas je kiša zaslužna za to da dan umesto na reci provodim ispred monitora i prijatno se iznenadim činjenicom da više od dve hiljade ljudi voli i prati Kofernjaču na Facebook-u, potom brojnim zanimljivim komentarima a i statistikama bloga koje beleže osetni rast, što sve ukupno doprinosi dobrom raspoloženju i motivaciji da sednem i u znak zahvalnosti napišem novi post.

Наставите са читањем

Istanbul iz Kofernjačinog ugla

Dragi moji, dobro jutro pre svega !

Davno je bilo kada sam objavila svoj poslednji post, jer sam uplovila u neke druge, uzburkane vode, koje nikako da me vrate u mirnu luku pisanja. No, ugrabila sam malo slobodnih trenutaka i rešila da sa vama podelim impresije iz Istanbula. Putovanje je nešto najbolje što može da vam se desi, tokom nekog stresnog perioda, pretrpanog obavezama. Ovom prilikom neću pričati istorijske činjenice vezane za same znamenitosti, već više izložiti neko svoje viđenje, vidjenje običnog turiste koji po prvi put kroči u neku muslimansku zemlju. Pre nego što krenemo na još jedno putovanje, želim da se zahvalim svima vama što pratite i komentarišete moje postove, čak i kada nisam toliko revnosna u objavama. Sve ja to pratim. A sada, zemlja orijenta zove !381

Наставите са читањем

Zašto da posetite Belgiju?

Dragi moji, napokon sam se vratila sa neverovatnog putovanja tokom kog sam obišla Austriju, Belgiju i Češku i zaista sam prepuna utisaka i pozitivne energije. Toliko novih poznanstava, saznanja i neke nove energije koju ću se truditi što duže da zadržim u sebi i prenesem na drage ljude. Iako nam vreme nije bilo naklonjeno baš sve vreme i pešačili smo po 6,7 sati dnevno bez pauze, adrenalin nam je dao snage da se odupremo i zimi, i lošem vremenu i problemima na putu. Na ovaj put sam pošla bez ikakvih očekivanja, a o Belgiji skoro pa da ništa nisam znala, i možda baš zato je ovo putovanje ispalo tako dobro. Ovaj članak možete pročitati i u februarskom broju Travel magazina.

belgija

 

Наставите са читањем

Zašto da posetite Milano?

 

milano

Italija je zemlja u koju sam se zaljubila na prvi pogled, još pre nekih 20 godina. Baš delujem matoro kada ovo kažem hehe.

Elem, ona me je opčinila i zavela istim onim adutima kojima uspešno zavodi i milione drugih turista svake godine. Odlična hrana, prelep jezik, kulturno-umetničko bogatstvo, mediteranska klima, veseo mentalitet, živost na ulicama, jednostavno Italija. Milano sam imala čast da posetim pre neke dve godine recimo i moram priznati da se utisak malo razlikovao od onog koji su u meni izazvali Rim, Firenca, Verona, Venecija.

Milano je bio drugačiji, više industrijski grad, grad mode i stila i to se osetilo na ulicama. Tu su sad koračali neki baš doterani ljudi, odmerenog hoda i držanja, bez one neposrednosti na koju smo možda navikli u ostalim gradovima. Daleko od toga da i ostali delovi Italije nisu poznati po doteranosti, ali ovde je ipak neka druga priča i drugi soj ljudi. Tako da je možda na mene Milano ostavio utisak malo hladnijeg, uzdržanog italijanskog grada, ali opet ima šta da se vidi i poseti. Ja sam ovom prilikom izdvojila tri dobra razloga da posetite ovaj interesantni grad. Svaka regija u italiji se razlikuje što po kuhinji, što po dijalektu i mentalitetu, a evo šta to u Milanu treba posetiti. Наставите са читањем

5 najlepših atinskih četvrti

atina

Zatvorim οči i film počinje da se odmotava u mojoj glavi. Ponovo šetam svim tim uličicama, ponovo osećam opijajući miris girosa u nozdrvama, ponovo čujem zvuk vespi i glas Grka koji glasno razgovaraju tokom vožnje ili se svađaju sa taksistima, potom otvorim oči i ponovo  vidim sva ta arheološka blaga, šarene prodavnice i kafiće i znam da sam u svom omiljenom gradu, Atini.

Za ovaj grad sam posebno vezana što zbog jedne neuspele romanse, što zbog toga što sam mesec dana boravila i radila u njemu. To je dosada najsrećnijih i najlepših mesec dana u mom životu. Radeći u elitnoj četvrti Atine, nakon što bih završila svoje kancelarijske i kurirske dužnosti u jednoj NVO organizaciji, odlazila bih u duge, višesatne šetnje. Vikende sam sa uživanjem trošila na izlete van Atine, ali o tome nekom drugom prilikom. Atini nije dovoljno ni deset postova, ali ću se potruditi da vam je prenesem slikom i rečima najbolje što mogu. Ovaj post posvećujem meni najdražim delovima Atine. Наставите са читањем