Kada vratim film, ova godina je baš obećavala. Taman sam napustila stresan posao i okrenula se sebi i putovanjima, kad se desio ovaj nagli obrt scenarija. Život nekad baš liči na film, ja imam utisak da poslednjih 6 nedelja živimo u nekom apokaliptičnom SF filmu. U svakom slučaju zahvalna sam na tim putovanjima sa početka godine, jer ko zna kada ćemo opet moći da putujemo i uživamo punim plućima u istim.

Taj mesec februar sam skoro polovinu provela na putu. Prvo sam bila na fantastičnoj turi po samom jugu Italije, Pulji, a potom u poseti drugarice u Belgiji. Pulja me godinama privlačila zbog svoje osobenosti i neistraženosti. Kada sam videla aranžman za Dan zaljubljenih u ponudi jedne poznate agencije, rekla sam, to je to, odmah uplaćujem. Sada shvatam da sam zamalo izbegla „metak“ korone i ko zna kada ću voljenu Italiju opet posetiti. Kako već neko vreme uživam u statusu single, rešila sam da za saputnicu ovoga puta odaberem mamu. I meni i njoj je trebao odmor, i stvarno smo maksimalno uživale. Poslužilo nas je i vreme, bile smo na moru, probale razne specijalitete ovog kraja o čemu ću nešto više napisati u nekom kasnijem tekstu, imale sjajnog vodiča, dobar smeštaj, obišle 5 novih gradova. Ma, šta čovek može više da poželi od same činjenice da je u Italiji?

Glavni akter ovog posta, Alberobello, se uz Pulju već neko vreme nalazio na mojoj bucket listi. Sećam se da je pre postojala ponuda agencija da se do ovde dođe kombinovanjem više prevoznih sredstava što je baš naporna varijanta, tako da je ova avionska tura, i sa te strane bila daleko elegantnija i udobnija. Čovek se sa godinama svakako menja, tako i ja više nisam za duge, neudobne, autobuske ture, a i sve više me privlače manje posećena i nekomercijalna mesta.

Bajkovite slike Alberobella preplavljuju Instagram, ali nekako ne osećate tu turističku prenatrpanost i tenziju kao u nekim drugim delovima Italije. Svi gradovi koje smo na ovoj turi obišli su bili maltene pusti, sa pokojim turistom. Tada je korona situacija tek počela da se zahuktava, a ima i veze što smo bili van sezone. Po rečima vanserijskog vodiča koga smo imali na ovom putovanju, u sezoni ima mnogo više i turista i Italijana i lokalaca. Koristim priliku da iskažem žaljenje za sve što je snašlo Italiju i da se nadam da će ih vedar duh i ljubav prema životu „iščupati“ i iz ove situacije. Mere se ublažavaju, ide se koracima puža ka nekoj normalizaciji. No, nazad na temu.

Alberobello je bila jedna u moru fakultativa na ovoj turi. Obići ga za Dan zaljubljenih je nešto najromantičnije i najbajkovitije što sam doživela. Celo mesto je nalik selu u kom žive ili su nekad živeli patuljci ili štrumfovi. Ovo pitureskno mestašce, smešteno na 50-ak km od Barija, u pomenutoj regiji Pulja, je zapravo sama peta italijanske „čizme“ na mapi. Kućice po kojima je ovaj lokalitet poznat se nalaze u prečniku od 30 km oko Alberobella na 450 m nadmorske visine. Ima ih u tom kraju blizu 3000, a u samom gradu oko 1500. Ove posebno građene kućice se zovu Truli, a sam Alberobello je il Capitalle dei Trulli, u prevodu prestonica truli kuća. Iako izbegavam istorijske podatke, u ovom slučaju ću napraviti izuzetak pa navesti neke zanimljivosti oko nastanka ovog autentičnog i neobičnog mesta.

Naime, u 16.veku Turci su napadali ove krajeve, a kralj Napulja se jako trudio da animira seljake da pruže otpor, kako Turci ne bi došli do Napulja.Grof Akvaviva dobija ovu oblast od kralja na poklon za zasluge u borbi protiv Otomanskog carstva. Da bi izbegao plaćanje poreza grade se od kamena kuće u čijoj osnovi je krug. Kamen po kamen bez vezivnog materijala, dakle, bez maltera. Mali prozori i mala vrata čuvali su  toplinu i svežinu u kućama. Truliji su stari četiri, pet vekova. Na vrhu kupastog krova  nalazi se pinakolo, monolitni kamen, koji drži sve te pločice na krovu.

Kralju Napulja se morao plaćati porez za svaku kuću. Kraljev poreznik bi dolazio dva puta godišnje da naplati porez. Pošto su se nalazili na brdu, seljaci bi nakon što ugledaju poreznika bacali laso na onaj monolitni kamen na krovu i sve srušili te se nije plaćao porez za gomilu kamenja. Kada poreznik ode, očas se sve opet složi i podigne kuća.

Sam izgled kuća dosta govori o njima. Zapravo, što je kamen tamniji, to je truli stariji. Na samim krovovima kućica se nalaze razni simboli poput krsta, srca, oruđa za rad, pa po tome možemo naslutiti ko je živeo tu. Ukoliko je kupa pod oštrim uglom, to znači da je porodica imala muškog potomka, a ukoliko je pod oblim, znači da je imala žensko dete.Nakon proširivanja porodice, samo bi se dogradio još jedan truli. Sam naziv Alberobello u prevodu znači lepo drvo (albero-drvo, bello-lepo). Ovde se nekada nalazila bogata hrastova šuma, a danas u ovim kućicama ne živi niko i u njima su nastanjene brojne suvenirnice, restorančići, kafići. Suveniri koji se vezuju za ovo mesto su liker od kaktusa (fico d’india) i badema, lutke sa dva lica itd.

Zahvaljujući jednom japanskom fotografu, Alberobello je 1996. godine uvršten u UNESCO kulturnu baštinu. Danas je meta miliona turista, a nekada se u krovovima ovih kućica krilo žito. Truli crkva San Antonio je izgrađena 1926.godine i jedina je crkva u Alberobellu. Najveći truli ima 2 sprata i u njemu se nalazi truli muzej.

Ja moram da kažem da mi je jako drago što sam provela i ta dva sata na ovako nestvarno lepom mestu. Kako smo bili u periodu tog romantičnog praznika, svuda su po uličicama bila okačena srca ili postavljena na asfalt. Sve je nekako odisalo pozitivnom energijom i ljubavlju, šareni suveniri i bočice sa likerima su izvirivale iz ušuškanih suvenirnica. Lepe slike su na ovakvom mestu zagarantovane, i bez mnogo truda i besnih kamera i foto-aparata.

Stvarno verujem da se sreća na emotivnom planu, nakon posete ovakvom mestu, preokrene, pa se nadam nekim lepim novinama u skorije vreme. Vama želim da vas put navede u ovu oblast Italije koja itekako ima čime da impresionira, da procunjate uličicama Alberobella jednog dana ove ili sledeće godine i da uživate u fotografijama i ostavite neki komentar. Hvala unapred i naravno, ostanite kod kuće još malo i čitajte Kofernjaču redovno. Skoro pa da leči i koronu. Opširniji tekst o Pulji se krčka. Salute