Vrnjačka banja – odeš mlad, vratiš se podmlađen

Već izvesno vreme se ekspres lonac emocija krčkao u meni…malo besa, malo tenzije, posoljeno sa malo straha, malo neizvesnosti, sa dodatkom raznih neizdrža i potisnutih želja, a glavni ventil, putovanja, mi je zavrnut i polako se hvatala korozija. No, svetlo na kraju tunela uvek postoji i gde ima volje, ima i načina.
Putovanja su mi inače uvek bila omiljeno bekstvo, medikament, terapija, način da provetrim mozak, napunim baterije, da se osetim slobodno i bezbrižno, donesem neke važne odluke, nešto promenim, sazrim, otisnem se, prepustim, ma jednostavno odem i budem sa sobom i svojim mislima.
Tripujići se po ko zna koji put da imam koronu, družeći se sa insomnijom koja zna da bude nekad prisutna u ovim stresnim fazama, bližio se datum mog polaska na prvo višednevno putovanje od marta.
Jeste da je to samo Vrnjačka banja, ali je osećaj bio kao da nikad nisam putovala i kao da sam zaboravila kako se pakuje i šta sad dodatno spakovati u vidu maski, rukavica itd.

Šta jesti u Grčkoj?

Dragi moji,
u trenutku nastanka ovog teksta sam zavaljena u ležaljku pod lipom, u jednom lepom smeštaju u Vrnjačkoj banji, sa pogledom na bazen, dok u pozadini ptičice cvrkuću, a vetar ćarlija. U tako ležernoj atmosferi, stvaraju se idealni uslovi za kreativnost i pisanje. Pa, dođoh na ideju da napišem tekst baš za svoju dušu i merak.
Naime, Grčka je prva strana zemlja u kojoj sam bila i zbog te velike ljubavi sam odlučila da završim grčki jezik i književnost i uspela u tome. Grčka je od devedesetih moja jedina letnja destinacija, tako da sam obišla barem 15-ak ostrva, probala raznorazna jela i zaista se jedino tamo osećam ko domaća i hvala joj na svim nezaboravnim uspomenama koje mi u ovim teškim vremenima mnogo znače, jer je neizvesno da li ću i ove godine uživati u nekom od njenih mora, preferiram Jonsko.
FB_IMG_1593509664177

Наставите са читањем