Zatvorim οči i film počinje da se odmotava u mojoj glavi. Ponovo šetam svim tim uličicama, ponovo osećam opijajući miris girosa u nozdrvama, ponovo čujem zvuk vespi i glas Grka koji glasno razgovaraju tokom vožnje ili se svađaju sa taksistima, potom otvorim oči i ponovo  vidim sva ta arheološka blaga, šarene prodavnice i kafiće i znam da sam u svom omiljenom gradu, Atini.

Za ovaj grad sam posebno vezana što zbog jedne neuspele romanse, što zbog toga što sam mesec dana boravila i radila u njemu. To je dosada najsrećnijih i najlepših mesec dana u mom životu. Radeći u elitnoj četvrti Atine, nakon što bih završila svoje kancelarijske i kurirske dužnosti u jednoj NVO organizaciji, odlazila bih u duge, višesatne šetnje. Vikende sam sa uživanjem trošila na izlete van Atine, ali o tome nekom drugom prilikom. Atini nije dovoljno ni deset postova, ali ću se potruditi da vam je prenesem slikom i rečima najbolje što mogu. Ovaj post posvećujem meni najdražim delovima Atine. Наставите читање →