Nakon prilično naporne i stresne nedelje i zdravstvenih turbulencija, polako se vraćam u blogersku rutinu. Pre nekoliko nedelja me je autorska emisija jednog našeg poznatog novinara inspirisala za ovaj post. Pomislila sam koliko nas je tehnologija ulenjila i udaljila jedne od drugih i koliko je to negativno uticalo i na decu,i tek će. Sve je vše autistične i gojazne dece koja se ne bave nikakvom fizičkom aktivnošću, hrane se nezdravo itd. Iz svih tih razloga, ovaj post posvećujem prirodi i zdravijem aspektu putovanja i života. Evo skromne liste nekih prirodnih fenomena i lepota koje sam ja imala prilike da vidim, a svesna sam da ima još toliko toga. Toliko nestvarnih zalazaka Sunca, vodopada, parkova, jezera, pećina, skulptura i tako dalje.

Prvo ću pomenuti Ɖavolju varoš koju sam imala prilike da vidim još pre nego što je postala popularna i bila nominovana za novo svetsko čudo 2010 godine. Kao što znate i možete pročitati na netu, Ɖavolja varoš je geomorfološki fenomen sačinjen od preko 200 kamenih figura, koje se nalaze u blizini Kuršumlije, na planini Radan, 90km jugozapadno od Niša. Ono što još ovu varoš cini zanimljivom jesu dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.

Ovaj fenomen je jedinstven u Srbiji, a redak u svetu. Kako to obično biva, za neobične stvari se vezuju i neobične priče iz naroda. Za Ɖavolju varoš se misli da su sve te kamene kule sa kapama zapravo skamenjeni svatovi venčanja između jednog brata i sestre, koju Božija sila nikako nije htela da dopusti, pa ih je za kaznu zauvek skamenila.

U vreme kada sam je ja posetila,  prilaz ovom biseru je bio očajan, možete zamisliti naše puteve. No, to nas nije sprečilo da stignemo na glavno odredište, a sećam se da je vozač šaljivo rekao da smo došli do kraja sveta, nema dalje zbog svih tih loših puteva i skrovitosti ove lepotice. Naravno, nakon što je varoš bila među prvim kandidatima na listi svetskih čuda, Srbi su shvatili šta imaju, turisti navrli sa svih strana i to je rezultiralo asfaltiranim putevima i led diodama koje u 27 nijansi osvetljavaju ovo čudo prirode. Pošto se do figura stiže pešačenjem i to solidnim, sa usponima, predlažem da malo poradite na kondiciji pre polaska. Možda je sad prilaz lakši i u tom smislu, mada ne verujem.

Na nekom drugom mestu se nalazi još jedna srpska lepotica, Resavska pećina. Ja inače obožavam pećine i ova me je zaista ostavila bez teksta. Čak sam joj i pesmu posvetila. Beše i ta poseta davno, ali mi se kristalno urezala i sigurno ću je još koji put posetiti. Treba osetiti tu hladnu, pomalo sablasnu atmosferu, prostor sa odličnom akustikom i osetiti se kao da ste u nekom paralelnom svetu, svetu podzemlja. Slepi miševi takođe doprinose toj misterioznoj atmosferi.

Što se tiče zvaničnih informacija, ova pećina se nalazi u istočnoj Srbiji, u blizini grada Despotovca. Smeštena je u krečnjačkom brdu Babina glava na nadmorskoj visini od 485m. Jedna je od najstarijih pećina u našoj zemlji, sa stazom od 80 miliona godina. Pećina je otkrivena 1962.godine, a za posetioce otvorena deset godina kasnije. Duga je 4,5 km dok je posetiocima dostupno nekih 800m. Posetioci dopru do nekih 405m a četiri dvorane koje tom prilikom vide se zovu : Dvorana sraslih stubova, Dvorana košnica, Predvorja istorije i Kristalna dvorana. Uživajte u ovom posebnom svetu podzemlja koji krase najlepši primerci prirodnog nakita.

Na trećem mestu se nalazi jedan geološki  fenomen i dragulj smešten na Kefaloniji. Reč je o Melisani/Melisanti pećini i jezeru koje je 3,5 km dugačko, 40m široko i 36m visoko. Ovu grčku princezu je otkrio grčki speleolog Janis Petrohilos 1951.godine. Ništa u Grčkoj ne može da prođe bez nekog dobrog mita ili legende, te se priča da je ovo mesto u antička vremena bilo mesto gde su se odvijali rituali u čast Panu i nimfi Melisanti, koja se navodno ubila zbog neuzvraćene ljubavi.

Grčka je zaista nestvarna zemlja, gde se oseća taj prizvuk antičkih vremena i legendi, a ovo jezero unutar pećine je stvarno nešto posebno. Njoj je Bog ili sudbina podarila toliko nestvarnih plaža, pećina, planina, svega jednom rečju. Pitanje je samo koliko oni to znaju da cene i koliko je turizam uništio netaknutost i čistoću tih prirodnih lepota, a sigurno da jeste.

Elem,  sa nekih 40 stepeni se spuštate u tunel koji vodi do ovog prirodnog blaga. Kratkotrajna vožnja čamcem sa vodičem vam omogućava da još dublje zađete u tajne ovog nesvakidašnjeg kutka. Uživate u toj kristalno plavo-zelenoj boji, bistrini, bogatom rastinju, svemu. Potrudite se da zabeležite sve te slike i da ta kratkotrajna vožnja barem u vašoj glavi duže traje.

Kada smo već u Grčkoj, zadržimo se još malo tu. Kefalonija, kao i Zakintos pripada grupi prelepih Jonskih ostrva. Zakintos takođe krije prelepe Keri i plave pećine koje možete doživeti iz ugla plivača, ali bih ja ovom prilikom izdvojila toliko izvikanu, i vrapcima na grani poznatu plažu Navajo. Plažu koju sam kao klinka gledala na razglednici i divila joj se i godinama kasnije se uverila zašto je na svim razglednicama, u svim grčkim gradovima. Simbol plaže je nasukani krijumčarski brod Panajotis, koji je krijumčario cigarete,a tu ga je verovatno nasukalo nevreme. Ovu nestvarnu plažu specifičnog oblika možete videti i iz perspektive vidikovca i to preporučujem. Tu ćete videti i nekoliko tezgi sa domaćim proizvodima, u vidu meda, vina, slatkiša,maslinovog ulja itd. Kolikogod to mesto nepristupačno bilo, Grci ce ga lukavo iskoristili da zarade na turistima koji dođu da se dive pogledu.

To plavetnilo se ne zaboravlja i osećaj kupanja u toj fantastičnoj vodi. Vremenski ste naravno i tu ograničeni jer se kruzer ne zadržava predugo, a i lutrija je da li će vreme i talasi biti pogodni baš za taj dan kada ste vi uplatili. Najbolje je još da imate kraj sebe muškarca koji zna da upravlja čamcem, pa lepo iznajmite čamčić i ostanete koliko želite , jer je prilaz plaži moguć samo na taj način, bez opcije autobusa, kola itd. Ova plaža je opravdano izvikana i uživajte maksimalno u njoj, slikajte se do mile volje i potrudite da vam ne ukradu aparat, kao meni.

Dalje izdvajam i još jedan naš biser, a to je kanjon reke Uvac, leglo i stanište beloglavih supova. Takođe nešto što treba posetiti.Beloglavi sup je jedna zaista neverovatna ptica, koja je opravdano zaslužila mesto i na grbu naše zemlje. Ovaj lešinar, je jedan od retkih koji se nastanio u Srbiji. Sa rasponom krila od skoro 3 metra i težinom od oko 15 kilograma, ova ptica zaista izaziva divljenje dok krstari nepreglednim prostranstvom neba. Nažalost, zbog nemarnosti, ova vrsta je maltene blizu izumiranja i može se naći samo na još tri mesta u Srbiji, a Uvac je jedno od njih. Ranije se verovalo da sup može najaviti nemile događaje, rasterati oblake a igrao je bitnu ulogu i u srednjevekovnoj Srbiji, kada je krasio grb Nemanjića,Lazarevića itd.

Što se samog Uvačkog jezera tiče, ono je smešteno između planina Zlatar i Javor, na nadmorskoj visini od 985metara. Samo priroda ume da stvori tako neke neobične oblike, pa se tako i ovo jezero u vidu zrakastog oblika širi kroz nekoliko rukavaca. Jezero možete doživeti i iz ugla šetača, ali i sa vode direktno. Na vama je da odaberete svoj način uživanja u prelepim meandrima kanjona. Vidikovac Molitva je dobra tačka sa koje se ova lepota može sagledati, skoro pa iz perspektive beloglavog supa.

Završavamo ovu listu još jednim jezerom a to je nestvarno jezero Bled u Sloveniji. Ovo jezero je nastalo povlačenjem Bohinjskog glečera. Bohinjsko jezero je inače Slovencima draže jer je divlje i ne toliko turistički popularno. Dugo je 2120m, temperatura vode leti doseže cifru od 25 stepeni, dok ga zimi pokrije ledeni tepih i to verovatno izgleda bajkovito.Jezero je tektonskog porekla, a sadrži i termalne vode u kojima se može uživati kupanjem u tri bazena. Bazenu Toplice Grand hotela, Park i Golf hotela. Ono najlepše ostavljam za kraj, a to je malo ostrvo na zapadnoj strani jezera koje doprinosi živopisnosti  i čarobnosti ovog prirodnog blaga.

Ovo su neki fenomeni i prirodne lepote koje ja pamtim. Nešto sam možda i zaboravila, ali ne zamerite. Kako bi vaša lista izgledala? Otkrijte mi neki biser koji je pristupačan finansijski i kilometarski. Pozdrav do sledećeg pakovanja.