Dragi moji, zagazili smo hrabro u septembar. Da li možete to da poverujete?Da li vam je vreme brzo prošlo ili imate utisak da stoji u mestu? Da li ste uspeli negde da otputujete i malo se odmorite od gradske vreve? Ja sam se malo povukla iz putopisnih voda jer mi je ponestalo materijala, a i u poslednje vreme mi je pero naklonjenije poeziji. Naišao mi je buran period, obojen raznim emocijama, pa je poezija valjda najbolji ventil za takva stanja. A neko me iznervira, ja napišem pesmu, a nešto me zaboli, ja napišem pesmu, a uhvati me čežnja, stihovi sami krenu.
No, ipak sam dužna jedan putopis od skoro. U avgustu sam sa meni dragom saputnicom krenula put istraživanja Mačvanskog okruga. Bile smo smeštene u divnom hotelu sa bazenom nadomak Loznice, a odatle smo bazale do centra Loznice, banje Koviljače, Sunčane reke, Tršića, manastira Tronoše, Soko grada, pa čak pređosmo granicu i zakoračismo na bosansko tle, u cilju obilaska etno sela Stanišići.
Kakva avantura i tura mogu vam reći, u pojedinim trenucima sam se osećala ko u filmu Telma i Luiz, ne zbog onih divljih i raskalašnih scena iz pomenutog filma, nego zbog tog roadtrip vajba i tog sjajnog osećaja kad se sa drugaricom otisneš u nepoznato, slobodna i opuštena.
Nemaš muža ni dečka da ti visi nad glavom i da te zivka svaki čas, samo vas dve, priroda, kola, radio i pustolovački duh. U ovom postu ću staviti akcenat na Tršić, Sunčanu reku i Sokograd. Manastir i Loznicu ću morati da izuzmem, jer sam iskoristila sav prostor koji mi je predviđen za slike, unutar bazičnog WordPress paketa, što znači da je vreme za upgrade.
kofernjača 