Verovatno ste svi pogledali film „U Brižu„, sa atraktivnim Kolin Farelom, čija se radnja dešava u malom, uspavanom, srednjovekovnom belgijskom gradiću. Ja jesam više puta i jedan od razloga zašto sam uplatila turu po Belgiji, je bio fakultativni izlet u Briž. Nisam mogla da dočekam da vidim ovaj bajkoviti gradić uživo. Kao i u životu, kad nešto mnogo želiš, to ti se ostvari.

Iako kad odrastemo, uglavnom prestanemo da verujemo u bajke, postoje čarobna mesta na ovoj našoj neverovatnoj planeti, koja čine da se vratimo u neko drugo vreme i zaboravimo ko smo, odakle smo. Samo se prepustimo čarima putovanja i punim plućima udahnemo tu magičnu energiju nekog skrivenog, još uvek turistički nedovoljno komercijalizovanog mesta. Takođe se osetimo posebnim, jer znamo da nije puno ljudi imalo prilike da vidi tako neko mesto, kao sto je Briž.

Po uvodu možete naslutiti moje oduševljenje ovim mestom, koje je daleko lepše uživo, nego na filmskom platnu. Iako sam bila mamurna i prethodnu noć dočekivala tu Novu 2015.godinu, bila sam spremna da ceo dan špartam zavučenim, ušuškanim ulicama bajkovitog epicentra.

Prvo smo sa vodičem obišli turističke znamenitosti i zastali pomalo kraj svake, mada sam slabo čula te podatke. Toliko me je opčinila lepota i mir ovog mesta, da sam se isključila. No, zahvaljujući Internetu sam pročitala ponešto, pa ću i te informacije podeliti sa vama. Mada, smatram da je dovoljan ugođaj da se samo prošetate ovim gradićem, popijete negde toplu čokoladu ili čaj i provozate se njegovim kanalima, ako nije previše hladno i vetrovito kao u našem slučaju. Zbog brojnih kanala, Briž su prozvali Venecijom severa. Ja se ne slažem sa ovim epitetom i poređenjem, jer je svaki grad jedinstven za sebe, no dobro.

Briž je inače pod zaštitom UNESCO-a, te nismo mogli da svojim autobusom uđemo u grad, već smo ga parkirali van grada, a u povratku se gradskim autobusom odvezli do mesta blizu našeg busa. Moram priznati da smo taj gradski autobus čekali barem pola sata na vetru i zimi, pa se dobro raspitajte o prazničnom redu vožnje, ako budete tamo išli oko ili posle Nove godine. Nego, da pređem na znamenitosti.

Svi evropski gradovi koje sam do sada posetila, imaju sličan koncept. Tako i u Brižu postoji glavni trg, i na njemu čuvena Belfort kula koja je od 1999.godine uvrštena u spisak UNESCO svetske kulturne baštine. Posetioci mogu da se popnu skroz do vrha kule, nakon 366 stepenika i da prođu pored 47 zvona koja svakih 15 minuta svojom prelepom melodijom zasene ceo grad. Visina tornja je 83 metra, a pošto smo mi bili u poseti 1. januara, sve je skoro bilo zatvoreno, te nismo mogli da uživamo u ovom, kako kažu, nestvarnom panoramskom pogledu.

Inače, prostorije ispod samog tornja su imale razne komercijalne namene. Ovaj deo je bio podeljen na sedam prostorija i tu se trgovalo raznim zanatskim proizvodima sa gradom domaćinom. Na drugom spratu je bila riznica i arhiva. Toranj je uglavnom služio za nadgledanje grada i kako bi se na vreme uvidela neka opasnost u vidu požara, neprijatelja itd. Sam toranj je sagrađen u XIII veku, ali je čak tri puta bio razoren požarom i olujom, tako da je tek u XIX veku dobio svoj današnji izgled.  Graditelji su posle svih tih pehova, definitivno rešili da odbace drvenu strukturu i ubace kamen. Kao što sve u Evropi ima cenu, tako i taj pogled sa vrha košta 9 evra. Kažu da vredi, a vi odlučite da li imate kondiciju i hrabrosti da se popnete do vrha ove srednjovekovne lepotice.

Na centralnom trgu je postavljeno i klizalište, koje dodatno doprinosi utisku zimske bajke, pa dragu osobu možete i tu odvesti. Drugi romantičan predlog je vožnja fijakerom po centru i skrivenim ulicama.

Kada ste već na Grote marktu iliti glavnom trgu, prošetajte se i slikajte sve te stare građevine,veselih boja i zanimljivih oblika. Trgovi uglavnom imaju po jednog konja, a ovde se na centralnom mestu nalaze dve velike statue posvećene dvojici (Pieter de Coninck and Jan Breidel), koji su uspešno predvodili flamansku vojsku tokom francuske okupacije 1302. godine kada su svi francuski vojnici izginuli. U staro vreme se ovde naravno nalazila tržnica, a i danas, u vreme praznika, mnoštvo novogodišnjih brvnara vam nudi kuvano vino, kobasice, burgere i još mnogo toga. Pošto je Briž dosta skup gradić, fast food je za turiste najpogodnija opcija.

Još jedna zadivljujuća zgrada na samom trgu je zgrada Gradske većnice. Ova fascinanatna gotička građevina je izgrađena između 1376. i 1420. Godine. Napred se nalazi 6 gotičkih prozora koji su okruženi sa 48 statua koje predstavljaju kraljevske i biblijske figure. Na prvom spratu se nalazi prestižna Gotska hala sa istorijskim slikama. U istorijskoj sobi se nalazi kolekcija dokumenata i slika koje se vezuju za istoriju Briža.

Sledeća bitna znamenitost jeste Bazilika Sv krvi. Ovu baziliku smo imali prilike da posetimo. Ona sadrži dva nivoa i privlači pilgrime i turiste najviše zbog toga što se u njoj čuva bočica u kojoj se navodno nalazi Hristova krv. Kapela u prizemlju je u romanesknom stilu i građena je 1150. godine, dok je druga kapela u gotičkom stilu i raskošnija, sa prelepim muralima i prozorima sa oslikanim staklom. Prija vam da se posle vetrovitog dana sakrijete u tako neko toplo mesto i malo odmarate u miru. Ovu drugu kapelu je uništila francuska vojska u XVIII veku, pa je kasnije rekonstruisana. Što se Svetog grala tiče, on je donet iz Jerusalima 1150.godine, prema jednom izvoru, a prema nekim drugim izvorima, iz Konstantinopolja 1204. godine, nakon Četvrtog krstaškog rata. Mislim da se bočica nalazi na spratu i da košta nekih 2 evra da se uđe u taj muzejski deo, gde ima još nekih postavki i predmeta.

Za kraj ostavljam još jednu impoznatnu crkvu iz perioda XIII do XV v, koju smo samo spolja mogli da vidimo, nažalost. Reč je o crkvi Naše Gospe (moj slobodan prevod). Kažu da je unutrašnjost crkve za divljenje i da se u njoj nalaze brojne značajne slike, drvene skulpture i mnoga druga umetnička blaga. Posebno je dragocena Mikelanđelova skulptura Bogorodica i dete, koja je smatra se, jedino njegovo delo izvan tla Italije.  Toranj ove lepotice je visok 122 metra i najviša je građevina u celom gradu, a drugi na svetu najviši toranj sagrađen od cigle. Na vrh ovog tornja se takođe možete popeti.

Nadam se da ste uživali u mojoj kratkoj šetnji po nestvarnom Brižu. Želim vam da sami osmislite svoju šetnju i napravite puno nestvarnih fotografija, pošto je Briž raj kako za profi fotografe, tako i za one amatere koji dobro barataju objektivom. Suvišno je reći da očekujem da podelite i iznesete svoje utiske o ovom mestu.

Pozdrav do sledeće avanture

Kofernjača