Da mi je neko rekao da će mi ova godina i leto biti tako uzbudljivi i drugačiji, ne bih mu verovala. Naročito ne bih nikad rekla da ću biti pozvana na jedrenje Jonskim ostrvima, iako me je ta primamljiva reklama bombardovala više puta na Instagramu i sa uzdahom bi je gledala, znajući da su male šanse da se tako nešto ostvari.

Ali, avaj, zvezde su se namestile i osoba koju poznajem svega tri meseca me je pozvala da budem član posade i učesnik u ovoj nesvakidašnjoj avanturi. Zahvalna sam toj osobi na pozivu jer nije mala stvar da vas neko pozove na takav vid odmora, pogotovo što je pomenuta osoba skiper koji to radi za svoju dušu i živi za doživljaje i slike koje proživi tokom tih magičnih sedam dana, tako da treba dobro proceniti koga pozvati.

Društvo na jedrenju je zaista 90 posto utiska i ako se ljudi ne uklope, to može biti najgori odmor ikad a neka prijateljstva prekinuta. No, mogu reći da sam baš imala sreće ovoga puta i da nije došlo do neke veće svađe ili neslaganja, verovatno i zato što su ostali članovi posade po deset godina stariji od mene, zreli i ozbiljni, a ne neka neiživljena klinčurija i svima nam je bio zajednički cilj druženje i uživanje u posebnim trenucima koje plovidba po Jonskim biserima sa sobom nosi.Dakle, kada sam definitivno odlučila da se upustim u ovu pustolovinu, puno se pitanja motalo po mojoj glavi na koja nisam imala odgovor, a potražila sam ga na brojnim sajtovima o jedrenju ili kod ljudi koji su imali takvo iskustvo. Najviše me je brinulo kako ću se uklopiti sa svim tim uglavnom nepoznatim ljudima, da li ću imati morsku bolest, da li će mi smetati ta skučenost broda, koja će mi biti zaduženja, da li ćemo imati dovoljno hrane, ali se to sve u hodu razmrsilo i u praksi izgledalo mnogo manje dramatično nego u mojoj glavi.

Nakon dugog puta od hiljadu kilometara, stigli smo do našeg polaznog odredišta, glavnog grada ostrva Lefkade, Lefkasa.Čekajući ostatak posade koji je koji sat kaskao za nama, iskoristili smo priliku da se okupamo na obližnjoj gradskoj plaži a potom i omrsimo brke girosom u Daltonsu. Taj prvi dan je svakako najstresniji jer ste umorni od puta, treba uneti sve stvari, treba otići u nabavku, raspakovati se i odmoriti. Prvi dan nismo isplovljavali, ali nam je prijalo to druženje nakon svih tih peripetija i nekoliko korisnih skiperskih saveta, kao na primer da pre plovidbe treba obavezno proveriti da li su svi prozori zatvoreni, jer neki veći talas može u sekundi naneti ogromnu količinu vode i potopiti brod.Dinamika svakog dana je bila slična. Nakon jutarnjeg razvlačenja, doručka i kafe bi krenuli put nekog mesta i tu se usidrili u luci. Ponosno mogu reći da smo obišli skoro sva planirana mesta iz rute, sem nestvarne Porto Kaciki plaže, ali dobro. Obzirom da prvih dan, dva nismo imali bas sreće sa vremenom i da smo iskusili i nevreme i velike talase i ljuljanje na brodu, više smo znali da cenimo sunce i mirnije more. Mesta koja smo obišli su Vati na Meganisiju, Sivota na jugu Lefkade, Kjoni na Itaci, Sami na Kefaloniji, Fiskardo u Kefaloniji i na kraju ponovo Meganisi sa svojim prelepim uvalama i povratak u Lefkas. Posebno su mi se dopali Kjoni i Fiskardo, kog se sećam sa turističkih krstarenja, a nakon što sam ga doživela iz ove perspektive, još mi je draži, iako su cene paprene.Jedini put kad nismo našli mesto u luci, jeste bilo u Sivoti, kada nam je brod plutao nasred luke i vodili smo računa da se ne sudarimo sa susednim brodovima. Uvek je bezbednije da se lepo vežete za dok i onda vas briga i ako padne kiša, bude nevreme ili nešto slicno.

Nakon što bacite sidro u neku sigurnu luku, imate vremena do sutradan ujutru da uživate u kupanju, šetnji po gradu, nekom zajedničkom piću itd.

Kada je reč o hrani, uglavnom se jede na brodu i suludo je trošiti novac po tavernama, kad ste već obezbedili pregršt namirnica i alkohola, ali i muzike. Možete se jednom častiti kao grupa nekom zajedničkom večerom iz zajedničke kase ili nekim lokalnim vinom, koje se mnogo slađe pije u brodskim uslovima, čak iako niste neki vinokusac. Takođe, na brodu ste često gladni, tako da stalno mora nešto biti za meze, grickanje između obroka, voće za užinu ili grčki jogurt sa muslama. Mogu da potvrdim da ćete u tom ambijentu jesti i ono što kod kuće nikad ne bi.Atmosfera u lukama i na komšijskim brodovima je takođe nešto posebno i doživljaj za sebe. Čuje se glasan smeh, zveckanje čaša, muzika uz blago ljuljuškanje broda i sve vas to podseti na lepotu i magiju života i dragocenost tako nekih posebnih, nesvakidašnjih trenutaka. Trudite se da upijete i najmanji deo te nestvarne atmosfere i napunite oči i uši slikama i zvukovima koji će vam pomoći da lakše prebrodite predstojeće zimske dane.Tokom tih sedam dana, potpuno srastete sa svojim saputnicima i razvije se neka neobična bliskost hteli vi to ili ne, a najbolje je kada se to razvije iskreno i od srca, a ne usiljeno uz tenziju. Sigurna sam da ću sa svim članovima posade ostati u kontaktu i nakon naše nezaboravne avanture, a ono sve što smo proživeli se teško zaboravlja i ostaje da se prepričava u narednim godinama i možda nekom novom jedrenju, o kom se već priča pomalo.

Ono što je bitno da znate pre upuštanja u ovo ludo iskustvo jeste da se dosta svojih potreba i komfora morate odreći. Voda i struja se maksimalno štede, kabine su dosta male, kao i kupatilo koje je takođe skučeno i visokim ljudima će doneti puno udaraca u glavu.

No, ako sve te stvari posmatrate kao sastavni deo brodskog života i neku dodatnu čar i ako se potpuno prepustite svemu što vam ovakva vrsta odmora može pružiti, doživećete neke nezaboravne trenutke i vratiti se obogaćeni i ponosni što ste upoznali još jednu stranu sebe.

U trenucima kada se baš uželite pravog tuširanja, raspitajte se u nekoj od obližnjih taverni da li nude takvu uslugu i po kojoj ceni. Mi smo uspeli da se istuširamo za 3 evra, što je smešno spram toga koliko se uželite tople vode i jednog hedonističkog, višeminutnog tuširanja. Ukoliko budete hteli da spremite ribu, može se desiti da vam osoblje neke od taverni i za to izađe u susret, što takođe mnogo znači. Posebnu zahvalnost dugujemo divnom osoblju taverne Mills u Kjoniju, a za celokupno iskustvo se zahvaljujem najboljem kapetanu Šaretu.

Za kraj, navodim neke korisne savete koji će vam značiti ukoliko vas put odvede na brod i Jonska ili neka druga ostrva.

• Zatvarati prozore u svojoj i proveriti ostale kabine
• Štedljivo koristiti vodu i struju
• Hodati bos po palubi i ostalim delovima broda
• Kapetanu se ne obraćati tokom uplovljavanja i isplovljavanja
• Ne silaziti u kabinu tokom plovidbe i jačih talasa jer je moguća mučnina i neprijatan osećaj u glavi, pa zato poneti kutiju dimigala
• Biti maksimalno tolerantan i pozitivan
• Mazati se jer se na brodu gori a da se ne oseti
• Tokom otvaranja jedara paziti na kanape i ne postavljati suvišna pitanja
• Obratiti pažnju na upotrebu pumpe u wc-u
• Ne nositi puno stvari i sve to spakovati u savitljivu torbu
• Zatvoriti sve ormariće pre plovidbe i dobro to proveriti

Sada ste manje više spremni za jedrenje, a ostalo je na vama kako će vam se to dopasti i kako ćete se snaći. Do uplovljavanja u neki novi post, veliki pozdrav od Kofernjače i uživajte u ovoj morskoj numeri.

Mirno more želim !