Dragi moji, zagazili smo hrabro u septembar. Da li možete to da poverujete?Da li vam je vreme brzo prošlo ili imate utisak da stoji u mestu? Da li ste uspeli negde da otputujete i malo se odmorite od gradske vreve? Ja sam se malo povukla iz putopisnih voda jer mi je ponestalo materijala, a i u poslednje vreme mi je pero naklonjenije poeziji. Naišao mi je buran period, obojen raznim emocijama, pa je poezija valjda najbolji ventil za takva stanja. A neko me iznervira, ja napišem pesmu, a nešto me zaboli, ja napišem pesmu, a uhvati me čežnja, stihovi sami krenu.

No, ipak sam dužna jedan putopis od skoro. U avgustu sam sa meni dragom saputnicom krenula put istraživanja Mačvanskog okruga. Bile smo smeštene u divnom hotelu sa bazenom nadomak Loznice, a odatle smo bazale do centra Loznice, banje Koviljače, Sunčane reke, Tršića, manastira Tronoše, Soko grada, pa čak pređosmo granicu i zakoračismo na bosansko tle, u cilju obilaska etno sela Stanišići.

Kakva avantura i tura mogu vam reći, u pojedinim trenucima sam se osećala ko u filmu Telma i Luiz, ne zbog onih divljih i raskalašnih scena iz pomenutog filma, nego zbog tog roadtrip vajba i tog sjajnog osećaja kad se sa drugaricom otisneš u nepoznato, slobodna i opuštena.

Nemaš muža ni dečka da ti visi nad glavom i da te zivka svaki čas, samo vas dve, priroda, kola, radio i pustolovački duh. U ovom postu ću staviti akcenat na Tršić, Sunčanu reku i Sokograd. Manastir i Loznicu ću morati da izuzmem, jer sam iskoristila sav prostor koji mi je predviđen za slike, unutar bazičnog WordPress paketa, što znači da je vreme za upgrade.

Toplo preporučujem obilazak ovog kraja, prijatno ćete se iznenaditi, a sad je vreme za još jednu zanimljivu vožnju stanicama ove Kofernjačine ture.

Prvi na meniju je Tršić u kom se rodio i odrastao reformator našeg jezika i pravopisa Vuk Stefanović Karadžić.

Tršić je jedinstven spomenički kompleks smešten na preko 2 hiljade hektara. Ovde se nalaze retki primeri narodnog graditeljstva koji posetiocima pružaju uvid u život srskog sela s kraja devetnaestog veka. (preuzeto sa sajta http://turizamusrbiji.rs/trsic/).

Kuća Vuka Karadžića je, zajedno sa okolinom, 2002 . godine proglašena za znamenito mesto. Posetioci danas mogu da vide mlekar, dva vajata, koš za kukuruz, ambar, kačaru. U sobise nalaze krevet, sto, klupa, ikone, gusle i Vukov portret iz 1816 . godine.(preuzeto sa sajta http://turizamusrbiji.rs/trsic/).

Ovo pitureskno mestašce ko iz kakvog starog udžbenika odlikuje nestvarna priroda i kuće iz tog autentičnog perioda. Idealno za fotkanje, dugu šetnju i pročišćenje pluća. Za pluća je ova tura poseban praznik jer je puna čistog vazduha i zelenih površina.  Neka zamerka ovog lokaliteta je da bi mogao više da pruži kada je reč o zaostavštini, ali imajući u vidu da se tada baš skromno živelo, dobro je da je i ovo sačuvano. Ovaj prostrani kompleks nudi dakle i vodenicu i spomen kuću i multimedijalnu učionicu i centar za kulturu.

Druga na meniju je banja Koviljača, koja je baš blizu našeg hotela, koji sada neću da otkrivam. Banjin najpoznatiji ukras je park u kom se nalaze razna stara lečilišta u jako očuvanim zgradama, puno zelenila i cveća i poneki kafić od kojih je najstariji i najpoznatiji Kur salon, koji datira iz 1939.godine i imao je prvu kockarnicu na Balkanu.

Banja Koviljača je inače kraljica srpskih banja, okružena sa čak 4 planine, (među kojima su i Cer i Gučevo), smeštena u oblasti Podrinje i na 128m nadmorske visine. Ova banja obiluje izvorima sumporne vode, lekovitim blatom (peloidom), čistom netaknutom prirodom i brojnim  kulturno-istorijskim spomenicima, a njena bogata istorija datira iz doba Ilira i Rimljana. Među brojnim poznatim istorijskim figurama koje su se ovde lečile, ubrajaju se i Vuk Karadžić, Dositej Obradović, vožd Karađorđe i kralj Aleksandar Karađorđević. Tokom dvadesetih i tridesetih godina XX veka podignuti su luksuzni hoteli i vile i park koji povezuje sve banjske objekte.  

Ovaj park uveče deluje malo sablasno jer nema nešto ljudi, po nebu obleću slepi miševi, bude mračnjikavo, a ponegde se vidi silueta nekih napuštenih zgrada. Svakako je zanimljivo iskustvo i park vredan obilaska. Ovaj najpoznatiji kafić je kao vremeplov i tako lepo svetli noću i ulepšava ovaj park. Banja je suštinski dosta mala i ne nudi toliko sadržaja ko Vrnjačka banja, ali ako poželite tu da klopate, čusmo u prolazu da je kafana u blizini parka „Tri kralja“ za preporuku.

Treća stanica nam je bila fantastični kompleks Sunčana reka. Ovaj etno kompleks sadrži brojne gostinske kuće sa rasponom kreveta od 1 do 5. Nalazi se na levoj obali Drine i nudi mogućnost opuštanja, odmora, uživanja i rekreacije. U sklopu kompleksa je kafana „Pod vrbom“, kafić Borisov bar, letnjikovac, dućan uspomena, crkva, biznis sala, letnjikovac, veliki parking itd.

Šta dalje reći kad je čak i de Niro obišao ovaj kompleks i bio zadivljen lepotom, snagom i mističnošću reke Drine, zbog čega je svoju ćerku nazvao po ovoj reci. Nedovoljno je reči koje bi opisale ovu rajski lepotu i mir. Postoji mogućnost da se zakupi neka od preslatkih brvnarica pokraj vode, što verujem da je poseban doživljaj.

Domaće filmadžije takođe vole ovaj lokalitet te je tako i naš čuveni filmski mag i režiser Zdravko Šotra ovde snimio neke od svojih novijih serija poput „Greh njene majke“, te je ova plaža nazvana Šotrina plaža.U sklopu kompleksa je kafana „Pod vrbom“, kafić Borisov bar, letnjikovac, dućan uspomena, crkva, biznis sala, letnjikovac, veliki parking itd.

Postoji mogućnost iznajmljivanja čamca, kvada i konja. Umesto svih tih sadržaja, opredelile smo se za meditaciju pored reke, a moja hrabra saputnica se čak kupala u ledenoj Drini. Obavezno posetite ovo magijsko mesto, a njemu prethodi Žićina plaža, koju ovoga puta nismo obišle, ali neki drugi put hoćemo.

Sunčana reka je mesto kome imate potrebu da se vraćate iznova i iznova.Sedeći udobno na nekoj od restoranskih klupa sa plavo-belim kafanskim stoljnjacima, osetićete patinu i dugu tradiciju ovog mesta, koje odiše gostoprimstvom i živahnom atmosferom. Istinsku nirvanu će vam doneti sedenje pokraj reke i meditacija, u srži najjačeg životnog izvora.

Loznica kao četvrto stajalište me baš prijatno iznenadila svojom živošću i atmosferom. Glavni korzo je pun mladih, raspevanih ljudi, ima puno lepih kafića i skrivenih lokala sa dušom. Baš u toj glavnoj ulici se smestio muzej čuvenog slikara Miće Popovića koje smo imale nameru obići, ali usled korone je režim rada malo izmenjen i manjak osoblja itd.

Jako mi je smešno što se i dalje trudimo da sve izgleda normalno u ovoj situaciji, a znamo da nije, a sa druge strane se toliko navikosmo na tu novu realnost, da ne znam kako ćemo se vratiti na fabrička podešavanja, ako ih ikad ponovo bude. No, da ne filozofiram mnogo, za kraj serviram poslednju poslasticu ove rajske ture što je Sokograd. Sokogradova ima više po Srbiji, ovo je dakle mačvanski.

Sokograd  je srednjovekovni grad iz  XV veka, poznat kao poslednje tursko utvrđenje koji je  smešten u blizini Ljubovije i Zvornika. Izdiže se iznad manastira Sv Nikolaja i Sokolske reke.

Manastirska crkva je smeštena na samom ulazu a u svom sklopu ima prelepo jezerce kroz koje protiču Sokolska reka i Lazanjski potok. Soko grad se nalazi na 590 metara nadmorske visine, a njegov glavni simbol je zlatni krst koji je podignut na dan godišnjice od NATO bombardovanja. Krst je težak preko 2 tone, visok 12m i pozlaćen. Njegovo postavljanje na ovako nepristupačno mesto je omogućio helikopter vojske Srbije.Nismo imale dovoljno vremena da se popnemo do krsta, ali smo se njegovoj velelepnosti divile iz daleka.

U sklopu kompleksa je i neki kao kafić u kom monah služi piće. Ceo ovaj krajolik odiše nekom snažnom, meditativnom energijom i duhovnošću, te ga obavezno posetite i upijte što više njegove energije.

 

Nadam se da ste uživali u još jednoj vožnji sa Kofernjačom, izvinjavam se još jednom na manjku slika. Budite mi dobro i zdravo koliko je to moguće u ovoj situaciji, a ja ću nadam se , uskoro preći na premium plan, pa ću moći da se raspišem i kačim slike do mile volje. Cmok od Kofernjače.