Dragi moji, dugo nisam nikog ugostila na blogu, pa evo lepe prilike za to. Opet mi je u goste svratila jedna dama, ovoga puta iz Smedereva, po imenu Slađana Marić, koja će sa nama podeliti utiske sa jednog neobičnog putovanja po Bugarskoj.

Slađana je zaljubljenik u putovanja, a putopisi su način da sačuva uspomenu na sve što je prošla i videla do sada. Pored reči, u tome joj pomažu i fotografije. Trudi se da piše jednostavno, bez preteranog ukrašavanja. Svoje utiske je imala prilike da objavi na raznim portalima i sajtovima, a na kraju se opredelila za blog kao najpogodniju formu za čuvanje uspomena sa svojih putovanja. Blog je još uvek u nastanku a link bloga je http://sladjanamaric.blogspot.com/, a fb stranica glasi cipelice skitalice.

Uživajte u njenoj priči, a ja se za vikend javljam sa nekim novim avanturama.

Jedne julske večeri pre par godina uputili smo se iz Smedereva put Bugarske sa namerom da se popnemo na najviši vrh Balkana, na Musalu, na 2925 m.n.v.

Noćna vožnja je protekla u smehu, muzici, šali. Retko ko da je spavao.
Autobus je bio pun veselih i neumornih planinara PK Čelik-a iz Smedereva. Nakon nekoliko kraćih stajanja radi odmora i osveženja, u rano jutro stigli smo u Sofiju, glavni grad susedne nam Bugarske.
Iako je to bio početak jula, jutro je bilo sveže ali prijatno, pa smo se uputili u obilazak grada. Naišli smo na jedinu menjačnicu koja je u to vreme bila otvorena. Ne gledajući pažljivo u kursnu listu koja je bila istaknuta na vratima, zamenili smo novac. Nakon razmene ostali smo zatečeni jer smo dobili znatno manje od očekivanog. Niko od nas nije obraćao pažnju na još jednu kolonu u kojoj je bio upisan stimulativni kurs. Nezadovoljstvo mo zalečili u obližnjem restoranu.
Obišli smo kulturno istorijske znamenitosti grada, zatim otišli u prodavnice u kojima se prodaje planinarska oprema, gde smo ostavili veću količinu novca, ipak zadovoljni, jer je oprema bila dosta jeftinija nego kod nas.

Sofija se nalazi u podnožju planinskog masiva Vitoše ( Crni vrh 2290mnv ). Gradski trgovi su vrlo prostrani, obnovljeni i lepo uređeni.

Centralna građevina na Trgu Aleksandra Nevskog je istoimena Saborna crkva, građena u znak bugarske zahvalnosti ruskom narodu u oslobođenju od turske vlasti. Gradnja ove velelepne građevine započeta je 1882. godine po projektu ruskog arhitekte Pomerančeva. Izgrađena je kao petobrodna bazilika u vizantijskom stilu sa naglašenom centralnom kupolom i tornjem na zapadnom pročelju. U gradnji i dekorisanju hrama učestvovao je veliki broj bugarskih i ruskih arhitekata i umetnika, kao i umetnika iz zemalja zapadne Evrope.

U samom gradu se odmah primeti da se dosta gradi, a da za sva kulturno istorijska mesta i znamenitosti postoje jasne i dobro vidljive oznake duž puta.

Umorni od šetnje, zadovoljno smo seli na svoja sedišta i nastavili put na naše odredište, u Borovec. Smestili smo se u dom „Musala“ na 2450 mnv. U njemu smo malo odmorili, a zatim je jedna grupa planinara krenula ka domu „Everest“ na 2730 mnv. Sobzirom da je već bilo veče, u ovom domu smo zanoćili i ugrejali se toplim čajem i ukusnom čorbom. Cene u domu su vrlo pristupačne, iako do ovog doma ne postoji čak ni običan kolski put.
Planinski masiv Rila se nalazi na 60 km. južno od Sofije. Ova planina je interesantna za turiste, jer se ponosi mnogim glečerskim jezerima, izvorima, potocima, vodopadima.
Musala je najviši vrh kako Bugarske, tako i Balkana. Ime Musala potiče od reči „Mus Alah“, što znači „Alahova planina“. Tako je nazvan još za vreme turske vladavine, a pre toga se zvao Tangra.
Najlakši put do vrha je baš ovaj kojim smo mi krenuli, od Boroveca. Postoji i gondola koja vozi od Boroveca do ispod doma „Musala“ na nekih 2360 mnv.
Jutro je bilo vrlo maglovito i sveže. Natovareni, uputili smo se ka Musali ( 2925 mnv. ). Rančevi su nam otežavali put jer su još uvek bili puni flašicama vode, keksom, grickalicama i čokoladicama. Poslednji deo uspona je obezbeđen sajlom. Sam uspon nije ni lak a ni preterano težak. Za nekih sat vremena hoda došli smo do meteorološke stanice koja se nalazi na samom vrhu. Nismo imali prilike da nešto duže uživamo u pogledu koji se pruža, jer ništa se i nije videlo od magle, koja nikako da se podigne.

Razočarani, ali istovremeno i zadovoljni što smo stigli do cilja, krenuli smo nazad, prolazeći kraj predivnih jezera, ni malo ne žureći, jer smo želeli da dosta toga zabeležimo našim aparatima. Bez obzira na maglu, vredelo je uslikati pa kakav god nam snimak ostao. Budiće nam ipak sećanja na prelapa jezera koja ćemo možda drugom prilikom videti po lepšem i sunčanom danu.

Prva grupa je trebala da nas sačeka u Borovecu, da skupa odemo na osveženje i obilazak ovog poznatog turističkog mesta. Kako smo se približavali Borovecu, koji se nalazi na oko 1350 mnv. bivalo je sve vedrije i sunčanije. Jakne nam više i nisu bile potrebne, a rančevi su bili vidno olakšani. Našli smo se sa prvom grupom, ubacili stvari u autobus koji je bio parkiran u neposrednoj blizini hotela Rila i otišli u restoran na dobru crnu kafu i bugarske ogromne ćevape.

Borovec je nastao prvo kao kraljevsko lovište, a zatim se razvio kao ski-centar. Danas je poznat po velikom broju hotela i 15 uređenih staza, različitih težina, ukupne dužine 40 km. Sve staze su umrežene gondolama i ski liftovima. 1981. i 1984. godine ovde su održana takmičenja u Svetskom kupu. U samom Borovecu ima pored elitnih hotela, dosta diskoteka i kazina. Borovec je najveći skijaški centar u Bugarskoj i polazna je tačka za uspone na Rilu.

Sutradan, nakon obilnog doručka, uputili smo se u manastir Rilu, jednu od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu.

Manastir Rila je udaljen oko 60 km. od Sofije. Osnovao ga je monah Jovan, kasnije Sveti Jovan Rilski u X veku. Manastir je nekoliko puta bio paljen u vreme Otomanske vladavine. Mesto u kom se nastanio monah Jovan nalazi se na 1150 mnv. Nije dugo bio sam, pridružili su mu se istomišljenici. Jovan Rilski je bio omiljen i poštovan ne samo kod naroda, već i na dvoru.

U neposrednoj blizini manastira protiče reka Rila, a u središtu manastirskog kompleksa se nalazi crkva posvećena Presvetoj Bogorodici, građena od 1834. do 1837. godine.U njoj se čuvaju mošti Svetog Jovana Rilskog, kao i biblioteka od 16000 knjiga. 1976.god. Rilski manastir je stavljen pod zaštitu države a 1983. god. je svrstan u UNESCO-ovu listu svetskog kulturnog i istorijskog nasleđa.

Opčinjeni lepotom manastirskog kompleksa i okolinom u kojoj je smešten, uputili smo se ka Srbiji sa željom da se još bar jednom vratimo i ponovo osetimo duhovni mir koji nas je pratilo putem do kuće.