Ziveti se ne mora, ploviti se mora…

Dragi moji, dugo me nije bilo.

To je zato sto nisam vec neko vreme putovala, ali se unapred radujem i mastam o letovanju koje mi se smesi krajem avgusta, nadam se. Kao sto znate, da bi putovali, neophodan nam je kofer i neka destinacija izvan grada u kom smo nastanjeni. No, to ne mora da bude tako.

Sta ako svaki dan putujemo od kuce do posla ili do grada i to sve posmatramo kao svakodnevna mini putovanja. I sta ako je dovoljno da se spustimo na reke koje su ukras nase magicne prestonice i da tu dozivimo neke nezaboravne trenutke, a da nismo napustili svoj grad i zapravo otputovali. Proslog leta sam sa vama podelila impresije o autenticnoj oazi, Adi Medjici, a ovaj post sam resila da posvetim nasim divnim rekama.Zivim u Beogradu okruglo 30 godina i kao neko ko mnogo voli vodu u svim njenim oblicima, oduvek sam mastala da upoznam nekog ko ima nesto na vodi. Da li camac, gliser, sojenicu, nije mi bilo bitno. Ove godine mi se zahvaljujuci jednom neobicnom i spontanom poznanstvu, ta zelja ostvarila i prosirila horizonte a i u mnogome promenila dozivljaj Beograda koji toliko volim i posle ovog posebnog recnog iskustva volim jos i vise. Beograd je za mene grad u koji mozes iznova i iznova da se zaljubis, sto duze zivis u njemu. Preduslov za to je da po strani ostavis, sve njegove lose i mracne strane. Jer, zaljubljenost je slepa.

No, da se vratim na temu. Ako znate nekog ko ima nesto na vodi, a niste jos uvek imali hrabrosti da se pustite i zaplovite koritima Save i Dunava, ne oklevajte. Prepustite se i dozivecete neke nezaboravne trenutke, a svakodnevicu obogatiti neponovljivim recnim avanturama. To iskustvo ce vam toliko napuniti baterije, da cete novom radnom nedeljom ploviti smelo i rastereceno, a sve ono negativno sto vam je pritiskalo glavu, ce nekim cudom nestati.Ono sto se meni posebno svidja u toj recnoj komuni jeste ta neka opustenost i drugaciji pogled na zivot, ali i solidarnost u situacijama, kada stvari ne idu po planu, sto se na vodi vrlo cesto desava, ali je i to neka car plovidbe i celokupnog iskustva. Uvek se tu steknu neka nova, interesantna poznanstva, cuje pokoji dobar vic, sazna stogod o tehnickoj strani plovila od istinskih zaljubljenika i poznavalaca reke, proba neka socna klopa ili se zadovoljite plazmom i ribljom pastetom, kao jedan iskusni dorcolski alas. Na kraju, sam dan na vodi i svezem vazduhu vas dovoljno nahrani, da ne morate nista konkretno ni da jedete taj dan ili se barem pocastite nekom ribljom corbom, ali po preporuci.Obzirom da je meni ovo prvi put da dozivljavam Beograd sa reka, a neki drugi put da plovim camcem, otvorena sam za predloge sta bi valjalo obici, a da je u blizini Beograda i zanimljivo za plovidbu. Za sada mi je sasvim dovoljna plovidba od Dorcola do Lida gde se razbaskarim na travi, pijuckam somersby i slusam talase kada prodje neko brzo plovilo pa mi iskomponuje recnu sonatu.Osecaj za vreme se na vodi izgubi tako da dan proleti kao sat. Ukoliko ste dovoljno srecni kao ja, kao nagradu na kraju dana cete dobiti sa jedne strane blestavu mesecinu kao bros, a sa druge strane obale zalazak Sunca, sto je samo jedan od nestvarnih prizora koje samo priroda moze da izrezira.Ruzna strana reka je naravno nasa nemarnost koja se ispoljava kroz prljavstinu na koju usput naidjete, pa barem nemojte bacati smece u vodu i u travu. Steta je sto vrlo cesto nismo svesni neceg lepog sto nam stoji pred nosom i ne znamo to da cenimo, ali treba krenuti od sebe pa se mozda jos neko ugleda na nas.

Ukoliko ne idete na more, moj savet je da se spustite na reku. Do nekog narednog posta cu uploviti u neke nove recne avanture, jer kako kazu alasi, gde prestaje kopno, pocinje zivot.

Pozdrav od Kofernjace !

P.S. Klikni na link ispod.