Dragi moji, dugo se nisam odazivala putem ovog virtuelnog pera. Da budem iskrena, nisam nigde ni putovala od prošle godine, a to je za vlasnicu bloga o putovanjima glavni preduslov zar ne? Elem, došla je na red tura po biserima Toskane i mojoj sreći nije bilo kraja. Pre nego što još jednom svoje impresije podelim sa vama, moram svima koji bi ikada da se zapute u ovu nestvarnu i prirodnom lepotom ukrašenu regiju Italije, da preporučim fanatastičan film pod nazivom „Pod Suncem Toskane“ ( originalan naziv Under the Tuscan Sun).

E, sada možemo da pređemo na stvar. Moram priznati da me vreme ovoga puta baš nije poslužilo, tako da ne preporučujem da se u Toskanu ide u martu. Pre u aprilu, maju ili tamo septembru. Tokom celog dana su se smenjivale kiša, vetar, hladno vreme, sa ponekim skromnim zrakom Sunca.

Ta činjenica jeste nešto što utiče na sveukupan utisak, ali sam se trudila da mi vreme ne kvari taj pozitivni osećaj koji vas obuzme tokom svake posete Italiji. Barem mene.

Što se same ture tiče, ona kratko traje i samim tim je naporna, ali opet prija na neki svoj način. Mi smo bile smeštene u Firenci, a zahvaljujući fakultativi, smo obišle i Sijenu i San Điminjano. Ovaj post posvećujem Sijeni koja me nije toliko očarala svojom lepotom, valjda zato što ju je kiša dobro istuširala, zajedno sa nama, ali sam u njoj čula mnoštvo zanimljivih priča i podataka te ih želim podeliti sa vama.

Naime, po dolasku u Sijenu, rečeno nam je da će nas kod čuvene crkve San Domeniko sačekati lokalni vodič Barbara, koja je inače naše gore list, a već dugo živi u Italiji i radi kao lokalni vodič. Karakteristike koje ja cenim kod dobrog vodiča su sažetost, harizmatičnost i prezentovanje na zanimljiv način i naravno profesionalizam. Za tih sat vremena koliko je trajala tura po Sijeni i zvanični obilazak sa grupom, uverila sam se da Barbara sve te osobine poseduje, zahvaljujući velikom iskustvu i znanju. Uživala sam u toj šetnji i sada bih izdvojila neke zanimljivosti.

Kao prvo, priča koja me je zasenila je povezana sa jednom sveticom, Sv Katarinom, za koju ranije nisam ni znala da postoji. Kratkotrajni život te žene je u jednu ruku bizaran, a sa druge strane i zadivljujuć.

Reč je o ženi koja je stanovnica Sijene, iz naselja Guska, što ću pojasniti kasnije. Još kao mala je odlučila da će ostati verna Bogu i ceo život posvetiti njemu. Ostala je devica, bičovala se i pripadala monaškom redu dominikanki. Impresionirana Hristom, imala je potajnu želju da u njegovim godinama okonča svoj ovozemaljski život i tako je i bilo. Umrla je u 33.godini.

Bavila se egzorcizmom što je u to vreme za žene bilo kobno, tj te osobe su se smatrale vešticama. Imala je i stigme koje su ostale nevidljive sve dok nije preminula. Umrla je u Rimu i tu je i sahranjena ali je jedan papa krišom preneo njenu glavu i palac u pomenutu crkvu San Domeniko. To je obelodanjeno tek nakon što je proglašena sveticom. Kasnije je proglašena i zaštitnicom Italije, a potom i Evrope.

Uspela da je vrati papu iz Francuske u Italiju, a zbog svojih priviđenja koja je često imala i koja su joj bila duševna hrana, nije mnogo jela, tako da je do kraja života ostala nekako zakržljala i slaba. Njena majka je imala dvadeset petoro dece, i ona je jedna od bliznakinja. Njena glava je izložena na solidnoj daljini i slabo se da videti. Slikanje u crkvi nije dozvoljeno. Verujem da ova priča zvuči pomalo bizarno, ali bi i vi bili pod utiskom da ste je čuli.Druga neka zanimljivost koja mi se urezala je u vezi sa 17 Sijeninih naselja. Ta naselja nose naziv po nekoj životinji kao što je pomenuta guska, delfin, kornjača, puž, zmaj, žirafa i interesantno je da i dan danas među njima postoji kompeticija i da se ne vole preterano međusobno. Zapravo, ko i kod nas, postoje dobre i loše komšije, a stanovnici Guske su jedini koje ne voli nijedno naselje. Dakle, Guska je na crnoj listi. Jako su interesantne te stare ploče koje simbolično pokazuju u kojoj se trenutno kontradi iliti četvrti nalazite. Glavna atrakcija kako za meštane, tako i za turiste su konjičke trke koje se odigravaju dva puta godišnje na glavnom trgu Kampo i svake godine se žrebom odlučuje koje četvrti će učestvovati u trci. Glavni trg bude preplavljen ljudima i nikada se ne desi da konj pohita u masu.Upravo, na tom trgu smo rešile da nešto prezalogajimo u nekoj od tratorija i ne bi baš tu sele kao njagori turisti, nego je baš u tom trenutku počeo pljusak i nije nam bio gušt da nastavimo šetnju i smrzavanje. Specijalitet ovog kraja Italije je divlja svinja inače, tako da sam rešila da svoja nepca nagradim taljatelama sa mesom od divlje svinje i čašicom Aperola. Kada je reč o SIjeni, moje iskustvo je da agencije da i više nego dovoljno vremena da prošetate, nešto pojedete, obiđete glavnu katedralu, kupite nešto. Mi smo imale na raspolaganju tri sata, ne računajući sat zvaničnog obilaska.Kada ste već na trgu, svratite u kafić Key Largo koji ima presladak balkončić na prvom  spratu i sa koga se pruža lep pogled na glavni trg i lepe građevine na njemu. Tokom naše posete, bašta je bila zatvorena, ali ste mogli da izađete i da napravite par zanimljivih fotografija.Pre nego što privedem i ovaj post kraju, moram da napomenem da obavezno posetite  glavnu katedralu, u kojoj se nalaze dela Mikelanđela, Donatela i Berninija. Unutar same katedrale je i predivna crkvena biblioteka koja pomalo podseća na Sikstinsku kapelu. Cena ulaznice za crkvu i biblioteku je 4 eura i vredi je posetiti.Za kraj, preporučujem da skitate ulicama Sijene, jer je ona nastanjena na tri brda i njene uske, brdovite ulice su pravi izazov za ljubitelje šetnje, a srednjovekovni šarm ovog grada vas vraća u neko davno prošlo, mirnije vreme i kao da ste u nekom romanu, na trenutak. Do novog susreta sa vama i Italijom, doviđenja.