Dragi moji,

danas obeležavamo najveći hrišćanski praznik Uskrs, te vam želim da lepo provedete još jedan karantinski dan u krugu onih koje najviše volite. Ja se iskreno nadam i duboko verujem, a negde i predosećam da će nakon Uskrsa, stvari krenuti na bolje i početi da se normalizuju.

Kako je Uskrs praznik koji slavi radost života, obično ga krasi bogata trpeza, te sam ja rešila da danas objavim jedan kratak, ali sočan post o jordanskim specijalitetima. Vreme je praznika, opustimo se i relaksirajmo uz neka lagana online štiva i postove poput ovog. Kao što sam već više puta rekla, na ovom putovanju sam maksimalno uživala u svemu, a pogotovo u hrani, pa hajde da vidimo koji su to sastojci i jela zastupljeni u ovoj neobičnoj kuhinji i kulturi.

Pre nego što krenem sa top listom, samo da napomenem da sam većinu specijaliteta kusala u poznatom, visokokvalitetnom restoranu u Wadi Musi, pod nazivom Al Wadi. Drugarica i ja smo imale priliku da upoznamo vlasnika restorana koji nam je ponešto ispričao o svojoj karijeri pastry šefa, o tome da je vlasnik i poslastičarnice u Wadi Musi i da strogo vodi računa o načinu pripreme, kvalitetu sastojaka itd. Na njihovom meniju nećete videti sto jela, već svega nekoliko, ali su sva vrhunski pripremljena a porcije prilično obilne i to je ono što mi se naročito dopada. Dakle, akcenat zaista jeste na kvalitetu, a ne na kvantitetu a kada je reč o cenama, jedno jelo u restoranu poput ovog u proseku košta između 12 i 15 eura po osobi. A sada sledi lista. Krećemo. Prvo i počasno mesto pripalo jeeeeee :

1. Humusu  – Humus je nešto što ovde možete jesti za sva 3 obroka i podjednako uživati. Postoje razne varijacije humusa i mnogi drugi namazi koje treba da probate, a kako je Jordan zemlja koja spada u najveće proizvođače maslina, maslinovo ulje se najviše koristi u jordanskom kulinarstvu, a potom i beli i crni luk, paradajz i limun uz mnoštvo šarenolikih začina. Humus se uglavnom pravi od leblebija, a  služi kao predjelo uz razne druge namaze poput baba ghanoush-a (baba ganuša) koji se pravi od plavog patliđžana, belog luka, maslinovog ulja, tahinija, limunovog soka i soli uz mogući dodatak peršuna ili semena nara. Poseban je gušt ovo probati u nekom lokalnom, zabačenom restoranu, pomalo neurednom, uz te njihove preukusne lepinjice, koje su uglavnom tople i tope se u ustima. Ovo predjelo vas može prilično zasititi pa ne ostane mesta za glavno jelo.

2. Na drugom mestu se nalaze kamilji ćevapi koje sam takođe degustirala u pomenutom Al Wadi restoranu. Neobična jela su nešto što oduvek volim da probam i ovo je zaista bio izazov za nepca. Suštinski je ukus identičan našim ćevapima, samo su ovi malo pikantniji i duži, a tanji. Neću kaljati post pričama o koroni, ali obzirom da postoji teorija u moru mnogih, da je ovaj virus preneo neki zaraženi vuhanski slepi miš, pitam se koliko će turisti posle svega biti spremni da probaju jela od egzotičnih životinja u azijskoj regiji i tako tim delovima sveta.

No, vraćamo se kamilici koju sam pojela. Od vlasnika pomenutog restorana sam ponešto  saznala o posebnom načinu uzgoja kamila koje se koriste u gastronomske svrhe. To naime nisu one iste olinjale kamile koje turisti i goniči mrcvare u pustinji. Reč je o drugoj vrsti kamila koje se uzgajaju samo za te kulinarske potrebe, u posebnim, privilegovanim uslovima, kako bi meso bilo što bolje. Možda će neko reći da sam nemilosrdna i da ne volim životinje, što je daleko od istine, no morala sam probati ovaj delikates. Kao što vidite i oni se služe uz lepinjice, sosić i sveže povrće kao prilog. U meniju je pisalo Camel meat (kebab i varijanta shish kebab).

3. Zavidno treće mesto pripada jednom zaista posebno pripremljenom jelu u kom sam uživala boraveći u pustinji. Tamošnji beduini su nam priredili obilatu večeru za pamćenje u šatoru, uz pregršt mesa, soseva, namaza, salata, vrhunski beduinski čaj i ovaj beduinski specijalitet koji se zove Bukhari. Reč je o jagnjetini koja se kuva u foliji pod zemljom, zajedno sa pirinčem i krompirom. Bila sam zabezenuta kojom brzinom su beduini vešto izvadili tu ogromnu posudu iz zemlje, a ta ista zemlja upila suvišnu masnoću pa je meso bilo prste da poližete. Cela ta noć u pustinji je zaista bila jedno posebno i bogato iskustvo koje spaja i meditaciju, i muziku i gastronomiju i lokalne običaje, potpuni ugođaj za jednog potpunog hedonistu poput mene.

 

4. Četvrto mesto sam rešila da dodelim još jednom fantastičnom jagnjećem specijalitetu, a to je mansaf. Iako je jagnjetina jedno od retkih mesa koje baš ne volim, ovde mi je i ono prijalo. Ovo je zapravo jagnjetina u jogurtu, pripremljena na poseban način te jogurt dosta neutrališe taj prepoznatljivi šmek jagnjetine, a meso bude mekano i odvaja se od kosti. Ovo jelo sam takođe probala u restoranu Al Wadi i stvarno sve pohvale za šefa. Imajući u vidu jordansku veroispovest, ne čudi što su jagnjetina i piletina najviše zastupljene u jelovniku.

5. Na poslednjem, ali podjednako bitnom mestu ove mini gastronomske liste se nalazi jelo falafel. Ovo jelo koje najverovatnije vodi poreklo iz Egipta su zapravo ćufte koje se prave od leblebija, boranije ili i jednog i drugog. Vrlo često se unutar ćufte stave i začinske biljke i luk. Ovo jelo je širom sveta prisutno u vegetarijanskoj kuhinji, vrlo lagano i prijatno. Ulična klopa je uglavnom simbol za falafel.

Nadam se da je prijao ovaj gastronomski post i da ste ponešto novo naučili o jordanksoj kuhinji, pa ćete znati šta da probate, kad vas put tamo jednom odvede.Ovim tekstom zaokružujem jordansku trilogiju, pa sledeći put vodim u neke druge krajeve lepe i neobične.

Želim vam da jednim dubokim udahom a potom još dubljim izdahom oterate sve negativne misli i nestrpljenje koje vas na pragu ove 6. karantinske nedelje sigurno obuzima. Neka ova opuštajuća slika sa nargilom, na kraju teksta, bude lajtmotiv za izdržati poslednje dane i nedelje karantinske torture i maštajte o putovanjima, ili pišite o nekim ranijim, kako bi iole održali vezu sa lepšom stranom realnosti i nekadašnjim navikama i životom.

Odoh da napravim sebi jedan beduinski happiness tea. Ostajmo dobro. Veliki pozdrav od Kofernjače i Hristos voskrse.