Utorak je i nastavljamo avanturu od prošlog puta. Moja petodnevna avantura po Italiji me odvela na mnoga, meni neotkrivena mesta, a malo sam koračala i po francuskoj teritoriji. Ture ovakvog tipa su idealne za autobus, zato što vam on omogućuje razgledanje i uživanje u nestvarnim predelima sa visine, kroz autobusko okno. Oči su nam konstantno bile izložene nestvarnim koloritima, a beskrajne plantaže cveća su nas zasenile.

Dakle, nakon vožnje po lancu tunela koji čine Autostradu dei fiori (Cvetni autoput), dolazimo do glavnog junaka još jedne nezaboravne Kofernjačine blogerske reportaže. Reč je o francuskom biseru, Mentonu. Ovaj ljupki gradić, sa nekih  30.000 stanovnika, se nalazi na mestu gde se Italija graniči sa Francuskom, a ne prestaje italijanski način života. Ovaj biser je našao svoje mesto na Obali cveća, a može se pohvaliti sa 316 sunčanih dana u godini. Ovo je grad vrt, prepun fontana, bazena, mediteranskog i tropskog rastinja, sa puno bašta i čak 46 hektara zelenih površina. Jedino je ovde u Evropi moguće videti plod banane, zbog optimalnih klimatskih uslova.Menton je grad limuna, u kom se svake godine u februaru slavi limun i drugi citrusi, zahvaljujući tradicionalnom festivalu limuna, koji traje dve nedelje i tokom kog se utroši 145 tona limuna, kako bi se napravile neke gigantske, interesantne figure od limuna i ostalih citrusa.Od limuna se takođe prave sapuni, parfemi, marmelada i sok. Poznata je toaletna voda Eau d’ Menton, sa aromom limuna naravno. Ovo je grad ležerne atmosfere i ritma, elegantnih ljudi, ulickanih restorana, palmi sa primamljivom plažom. Ovde nećete osetiti tu napetost metropola i užurbanost, već se uživa u životu i laganom tempu.Grad krase pastelne boje kao simbol italijanskog uticaja i ponovo uske ulice. Danas je Menton mondensko letovalište, a zbog pogodne klime su se ovde nekada lečili vojnici. Postojala su lečilišta protiv tuberkuloze, a naš vojvoda Putnik je ovde preminuo, tokom lečenja. Ovde zaista sve tegobe prestaju, a nije luda engleska i ruska aristokratija što je ovde nekada provodila zime, od decembra do marta, a ne leta. Zimi se temperatura ne spusti ispod 10 stepeni što je opet odlika pogodnih klimatskih uslova i geografskog položaja kog karakterišu brda koja ga ušuškavaju, pa je on najtopliji grad na Azurnoj obali.Menton je i grad muzeja, pa vas možda zaintrigira muzej čuvenog dramaturga Žan Koktoa, koji je preminuo istog dana kada i Edit Pjaf, rekavši pre toga da nema razloga da živi kada ona umre.

Ja sam u ovom gradu provela jedno nestvarno popodne i ako vas put ikada navede u ove krajeve, nemojte preskočiti ovaj dragulj. U ovom postu je više akcenat na fotografijama, koje su, nadam se, vešto dočarale atmosferu.

Uživajte do sledećeg puta, a ja odoh još jednom da bacim pogled na more. Ipak je kraj leta i treba se spremiti za još jedno trontanje i zimu. Ne znam za vas, ali se ja sve više radujem letu i malim, neotkrivenim mestima, koja tom letu daju neku dodatnu čar.

Pozdrav,

Kofernjača