Već izvesno vreme se ekspres lonac emocija krčkao u meni…malo besa, malo tenzije, posoljeno sa malo straha, malo neizvesnosti, sa dodatkom raznih neizdrža i potisnutih želja, a glavni ventil, putovanja, mi je zavrnut i polako se hvatala korozija. No, svetlo na kraju tunela uvek postoji i gde ima volje, ima i načina.
Putovanja su mi inače uvek bila omiljeno bekstvo, medikament, terapija, način da provetrim mozak, napunim baterije, da se osetim slobodno i bezbrižno, donesem neke važne odluke, nešto promenim, sazrim, otisnem se, prepustim, ma jednostavno odem i budem sa sobom i svojim mislima.
Tripujići se po ko zna koji put da imam koronu, družeći se sa insomnijom koja zna da bude nekad prisutna u ovim stresnim fazama, bližio se datum mog polaska na prvo višednevno putovanje od marta.
Jeste da je to samo Vrnjačka banja, ali je osećaj bio kao da nikad nisam putovala i kao da sam zaboravila kako se pakuje i šta sad dodatno spakovati u vidu maski, rukavica itd.
Naposletku krenusmo i stigosmo u divni, retro smeštaj sa bazenom, opreznim i preljubaznim osobljem i udobnim sobama. Malo je trajala adaptacija na tu celu novonastalu situaciju, a onda zen i osećaj opuštenosti na odmoru posle dugo dugo vremena…ležernost, nema tenzije, uživanje punim plućima u hrani, piću, šetnji, žamoru, cvrkutu, mirisu lipa, mirisu hlora. Dobro je dok je čulo mirisa prisutno.
Pomislila sam koliko je dobro živeti i biti živ i biti prisutan, slobodno zaroniti i plivati u bazenu bez dugoročnih planova koji nas guše i sputavaju i ometaju u tim čarobnim sitnicama sadašnjosti. Osetila sam kako mi barem tih nekoliko dana pluća nesmetano dišu, kako upijam i živim svaki trenutak svesno i sa uživanjem.
Udobno zavaljene u ležaljke pokraj bazena, počele smo da kujemo plan šta, kako. Nekako sam tada došla do zaključka da mi se najfluidnije pišu tekstovi po principu 5 ili 10 must see ili must do stvari, pa hajde da se i ovaj put držim tog okvira.
Ovo je inače bila moja treća poseta banji i ovog leta sam sa setom i nevericom obišla lokalitete na kojima sam prošle godine u isto vreme plesala bezbrižno tango tokom našeg vrlo dinamičnog i aktivnog tango druženja u banji. To beše tada, a kako nakon ove posete izgleda moja lista da vidimo.
Špacirung glavnim šetalištem koje vrvi od ljudi i muzike nudi poseban doživljaj u bilo koje doba dana, a naročito uveče. Puno zelenila, izvor koji lagano teče posred banje u nedogled, a preko brojnih mostića što posvećenih ljubavi, što matematici, stižete do Japanskog vrta i zdravstvenog centra Merkur, ljupkih klupica, cvetnih površina, ružinjaka i drugih romantičnih instalacija.
Most ljubavi je inače tako nazvan kako bi sačuvao sećanje na nesrećnu ljubav između oficira Relje i učiteljice Nade. On je po odlasku na ratište u Grčku srce poklonio prelepoj Grkinji, a zaruke sa Nadom raskinuo, te je ona od silne tuge i razočarenja umrla nesrećna i sama. Svi iz banje znaju ovu priču, a devojke namerno bacaju ključeve od katanaca u vodu koji su zgusnuto poređani i pokačeni na mostić, nadajući se, da će tako sačuvati i vezati svoju ljubav. Desanka Maksimović je inače bila rado viđen gost u banji i kada je čula ovu priču, nastala je jedna od njenih najlepših pesama iz bogatog opusa, pod nazivom „Molitva za ljubav“, a sam most je do danas zadržao svoj sentimentalni naziv.
Bar Savka ili restoran Tri golubice. Ono što mi se jako sviđa u banji su te stare zgrade sa patinom i istorijom i lepom arhitekturom te je i čuveni kafe, picerija, bar, klub i restoran Savka smešten u jednoj takvoj staroj vili. Prelepo, ušuškano dvorište, preukusna klopa, prijatna muzika, kvalitetne svirke, cene više nego pristupačne i profesionalna usluga su ovaj objekat odavno učinile ugostiteljskim simbolom banje.Ovu vilu su sagradila čuvena braća Popović.
Zamak Belimarković je prelepo staro zdanje izmešteno iz uzavrelog i urbanog centra koji nudi povratak u neka mirnija, lepša vremena, mogućnost da saznate ponešto o tim starim, davno prošlim vremenima i običajima i kako se nekad živelo u banji, a među eksponatima su stari nameštaj i privatna zaostavština nekadašnjeg cenjenog vlasnika vile, generala Belimarkovića.
Zamak danas pripada Kulturnom centru Vrnjačke banje i najstariji je objekat u banji. U svom sklopu sadrži i spomen sobu generala Belimarkovića a građen je po uzoru na dvorce u Italiji i Poljskoj, a prema idejnom rešenju generalovog sestrića Pavla Denića.Izgrađen je na padini iznad izvora mineralne vode „Topla voda“, a dok nije bio otkupljen u kulturne svrhe, u njemu su živeli naslednici pomenutog generala. Ovaj deo banje je inače jako lep za šetnju, a tu i tamo naletite na neku sablasnu, staru kuću koja krije neke misteriozne priče. Buahaha. Dosta nam je strahova ovih dana, pa neću previše da vas plašim.
Goč i jezero Selište nedaleko od banje, nalazi se ova planinska lepotica i nudi sjajno bekstvo u prirodu. Iako nisam ljubitelj pentranja i planine, prijalo mi je da odemo do jednog od vidikovaca (Krst) koji se nalazi na bezazlenih 1.100m gde mi vetar mrsi kose i uživam u planinskom miru i tišini. Planina se smatra izuzetno lekovitom, naročito u kombinaciji sa banjom, a njen najviši vrh je Ljukten koji dostiže visinu od 1216m.
Jezero Selište takođe nudi prelep krajolik i idealno je mesto za meditaciju ili za sresti iskusne travarke koje će vam nesebično pokazati kako da prepoznate i uberete cvet hajdučke trave ili kantariona i od toga spravite čaj, a tu i tamo će se prikrasti pokoja šumska jagodica za krišom ubrati.Jezero je veštačko te je kupanje i pecanje zabranjeno, ali ne i sedenje pored istog i uživanje u lepoti četinara koji ga okružuju i štite. Jezero nekad služi i za vodosnabdevanje banje.
Vožnja vozićem do Snežnika je kratko, ali slatko iskustvo i idealno za prekratiti vreme ili se skloniti od letnje kiše.
Bicikl za dve osobe je kranje zabavno i veselo iskustvo koje traje pola sata, košta 400 din.a bogami je i solidan trening. Ako ne udarite u crkvu ili ne sletite u vodu ili ne pregazite nikog, dobri ste.
Letnja pozornica- Neka vas ne mrzi da se popnete do letnje pozornice i amfiteatra Danilo Bata Stojković i popijete pićence u ljupkom kafeu Teatar, a ako se informišete na vreme, možete nabaviti karte za neku od predstava sa letnje scene, koje se daju tokom jula i avgusta.
Amfiteatar u Vrnjačkoj Banji, popularna letnja pozornica, smešten je na crkvenom brdu, ispod Hrama rođenja Presvete Bogorodice, a neposredno iznad Trga kulture. Ovde se održavaju brojne kulturne manifestacije, a među najpoznatijim, filmski festival.Od 2010. godine scena dično nosi naziv našeg čuvenog i neponovljivog pozorišnog barda Bate. U banji postoji i Vrnjački bioskop, tako da je za jednu malu sredinu, nivo kulture i urbanizacije na zavidnom nivou.
Suštinski je banja dosta mala, a opet razvijena i urbana i sve sa spiska možete brzo obići, tako da je 4,5 dana optimalnog ostanka, iako sam se ja toliko prijatno osećala da sam komotno mogla još 5 dana da ostanem i da lenjo ležim pokraj bazena.
Ako izuzmemo povremene nalete panike zbog potencijalnog zatvaranja Beograda, ovo je bio više nego prijatan i kvalitetan odmor.
Preporučujem da obavezno posetite banju i iskusite duhovitost lokalaca, usporeni ritam male sredine, svežinu vazduha, ukus izvorske vode i domaće rakije i još mnogo toga.
Ovaj kraj ima nestvarnu prirodu, tu su u komšiluku i Kraljevo i Kruševac i Čačak, a mi u povratku odabrasmo Obrenovac za tajmaut, kao najmanje rizičan.
Divno je opet negde otići i upiti novu energiju u isisane pore i izmestiti se iz komforne zone, jer definitivno život i neka magična iskustva počinju izvan nje.
Do nekog sledećeg otkrića i bisera skrivene Srbije, sačuvajte se koliko je to moguće. Begajte iz Betongrada, barem vikendom.
kofernjača 
Draga Kofernjačo, baš uživah u ovom špacirungu i odmorih mozak od svega. Hvala što nas vodiš na neka lepa mesta, da barem virtuelno malo otputujemo, kad je već život na ledu… ali proći će i ovo…velikiii pozdravko
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Divni ste Jaco, nista lepse nego kad citaoci izraze interakciju kroz komentar ili tekst nekom ulepsa dan i raspolozenje. Kreativnost i dobrota i masta su moje supermoci. A vi nadjite vase i budite uz Kofernjacu.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
👏👏👏… putopisna čarobnice. Približila si mi Vrnjačku banju na potpuno novi i lepši način. Do sledećeg teksta 🙏❤️🙏
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Hvala Ceco draga, dajes vetar u ledja kad je najpotrebnije. Zaljubljena sam u banju, pa je valjda pristrasno dozivljavam i opisujem. :)) Nista lepse od citalackog feedback-a. 🤗😘😘
Свиђа ми сеСвиђа ми се