To je zemlja belih noći i niskih temperatura. Zovu je obećanom zemljom i ledenom bajkom. Ledenom zbog oštrih zima, ali i hladnog mentaliteta, a bajkom zbog preuređenog života i visokog standarda. Kofernjača kaže ABBA, trol, IKEA a vi na to odgovarate? Ako želite da saznate da li ste pogodili tačan odgovor, čitajte dalje !

Kako je sve počelo…

Reč je o Švedskoj, pogodili ste ili niste. U svakom slučaju, nikad ne bih rekla da će me letnja avantura odvesti u ove hladne krajeve. Pesma kaže ”Krivo je more” i recimo da i jeste bilo krivo jednim delom. Dakle, pre neke 3 godine sam posetila party ostrvo Zakintos koje je tada vrvelo od srpskih, mahom engleskih i ponekog skandinavskog turiste. Meni se potrefilo da upoznam Švedju čiji je otac bio Srbin, tako da se u njegovom mentalitetu naslućivao i koji procenat balkanskog temperamenta, možete misliti. Zaveo me svojim šarmom i neposrednošću i pokojom srpskom uzrečicom. Jednog dana smo tako bili u taverni, pijuckali vino i gledali u more i on me je pitao da li bih došla u Stokholm. Tada mi je to bilo ravno ludilu, ali kada sam se vratila u Beograd, rešila sam da ga posetim.

Putovanje koje menja poglede na svet

Da, sela sam sama u avion koga se plašim, sletela u grad koji apsolutno ne poznajem i posetila dečka koga sam videla svega 4 puta u životu. Te sve odluke ćemo pripisati i mladosti i posebnom psihičkom stanju. Pre tog puta su me svi naravno plašili, solili mi pamet, prodavali priče da će me tamo prodati u belo roblje, ali sam ja bila odlučna u svom cilju i nisam se pokajala. Tih pet dana u Švedskoj i ta prva poseta, su putovanje i trenuci koje ću pamtiti dok sam živa i iskustvo koje me je dosta promenilo i uticalo na neke moje kasnije odluke. Švedsku sam posetila ukupno neka 3 puta i moram priznati da mi je svaki put trebao barem dan da se aklimatizujem na tu neku specifičnu i klimu i rezervisani mentalitet i nestvarnu uređenost. Edukativni sistem i socijalna politika su maksimalno uređeni, da mislim da je nekad i samim Švedjama život u takvoj zemlji dosadan. Svi mnogo rade, pogotovo Švedje, ali i zarade. Uglavnom taj novac troše na neka skupa i egzotična putovanja, ali su i dosta ekonomični i praktični. Ne bacaju novac i unapred planiraju kako će ga rasporediti i potrošiti.

Švedska /Srbija

Moj domaćin je bio izuzetan, a oduševilo me što su Šveđe dominantnije u kući od žena. Sećam se da su on i njegov najbolji prijatelj Rus prilikom posete Beogradu, međusobno komentarisali kako su u Srbiji u kućnim poslovima dominantnije žene i to nije bilo nešto što se njima u Švedskoj podrazumevalo. Kod njega sam u par navrata čak bila suvišna u kuhinji.

Tamo nema života u zajednici do 30 godine, blejanja po kafićima po ceo dan, operisanosti od kuvanja i kućnih poslova, već sa 17,18 ti roditelji kažu snalazi se i sa 30 si ti već uveliko svoj čovek u svakom smislu. Sećam se koliko je Šveđi i njegovom drugu Rusu bilo smešno i čudno što su u mojoj kući u tom trenutku živele tri generacije. To su te neke nepomirljive razlike između našeg i njihovog odgoja i mentaliteta, no dobro.

Ležernost Stokholma

Stokholm mi se kao grad jako dopao, dobro sam se pripremila pre odlaska i sva sreća, tamo me je dočekala i koleginica sa grčkog, koja se zbog ljubavi preseila u Stokholm, a koju sam kontaktirala preko fb-a. Svi smo se jako lepo družili i bez obzira što Šveđe nisu tip ljudi koji će vam slati stalno poruke na fejs ili skajp, uvek će ljubazno odgovoriti na svaku vašu poruku i da tamo odem, znam da bi se opet svi lepo okupili i sjajno proveli. Stokholm je grad raznoraznih sloboda i razlika. Žene su takođe jako liberalne i samostalne u svakom smislu. Na ulicama možete videti različite stilove oblačenja, neobične kombinacije, ali nikog nije briga što ste se taj dan tako obukli i to mi se jako dopada. Nema zagledanja, komentarisanja u brk i čudnih pogleda ako ste drugačiji od mase.

Šveđe kao ljudi

Moje iskustvo je i da su Šveđe  dobri prijatelji i domaćini i otvoreni u komunikaciji. Posle kratkog vremena sam dosta toga saznala o životu i odrastanju mog domaćina i neke stvari koje mi iz Srbije ne bi tako lako i brzo poverili nekom. Tačno je sa druge strane, da su dosta zatvoreni i da nema njuškanja komšija, već je sve na nivou dobar dan, prijatno. Teško da ćete očekivati od švedskih komšija da imaju prisan odnos kao naše komšije i da će jedno drugom zvoniti na vrata u nedoba i tražiti pomoć oko nečega ili dve kašike šećera. Takođe, ako želite na kafu, morate to dosta unapred najaviti. Nema kod njih te vrste neposrednosti i opuštenosti u viđanju. Sve mora da se isplanira i dogovori unapred, bez previše spontanosti.

Navike Šveđa

Sa porodicom donekle održavaju odnos, ali ni to nije previše prisno. Svako živi svoj život za sebe, a okupe se vikendom ili kada idu na hiking. Dopalo mi se sto je Šveđa u to vreme živeo sa sestrom ali je svako imao svoju sobu u zasebnom stanu i svoje kupatilo, dvoje ulaznih vrata, a zajedničku kuhinju i terasu. Onog trenutka kada je sestra našla novu cimerku, njemu je bez pardona rekla da ima nekoliko dana da se iseli. Tako nešto mislim da bi se teško desilo u našoj sredini.

Trude se da propagiraju i vode zdrav život, imaju osetljivu kožu zbog manjka Sunčeve svetlosti i podložni su alergijama ili nekim promenama na koži, kada promene klimu. Hrana je uglavnom GMO, zelene salate se prodaju u saksijama što je meni bio šok i voće i povrće nekako izgleda vestački i bezlično.

Gde spavati, gde jesti

Švedska je jako skupa zemlja za naš turistički džep, pa budite spremni da izdvojite više novca za suvenire, hranu itd. Hosteli se isplate ako vas ide više i ima ih dosta lepih i udobnih. Hoteli su takođe dosta skupi, pogotovo bliže centru logično. Što se hrane tiče, imate po centru da poručite onaj kao dnevni meni ili jelo dana koje izađe znatno povoljnije nego da poručite jedno, konketno jelo. Fast food je isto opcija kada ste u Stokholmu, a pošto je Švedska carstvo imigranata, na svakom koraku imate girose, kebabe itd. Švedska je stvarno magnet za strance i mislim da je još uvek tolerantna prema njima i na neki način je evropska verzija Amerike. Branč je isto jako popularan u Stokholmu. Preporučujem švedske poslastičarnice i kolače koji upotpunjuju zimsku atmosferu.

Zlatni kavez

Ja sam kao turista primetila da su ljudi uglavnom nasmejani i deluju zadovoljno, ali su mi moji prijatelji rekli da je to samo privid. Ispričaću scenu iz prodavnice alkoholnih pića koja ide u prilog priči o ”savršenom” sistemu. Naime, u Stokholmu možete kupiti alkoholno piće samo u jednom lancu prodavnica (Systembolaget), zbog strogih zakona o zabrani alkohola i potrebna vam je legitimacija, a prodavnica radi do nekih, recimo 5 sati popodne. Moja drugarica je htela da kupi alkohol, ali ja nisam ponela pasoš sa sobom i zato nam nisu dali da kupimo alkohol. To je moju drugaricu Šveđanku strašno iznerviralo i napravila je scenu nasred radnje, a po izlasku psovala Švedsku i njen glupavi sistem. Na neki način kao da živite u zlatnom kavezu, dok vam jednog dana ne prisedne te prevelika uređenost i uljuljkanost i odete negde u divljinu ili na jug.

Night clubbing

Isto tako kada idete u klub, dobro je da sa sobom ponesete pasoš ili ličnu kartu, jer će vam uglavnom to svuda tražiti, kako biste ušli. Smatram da su naši klubovi daleko življi i da se ljudi bolje provode. Tamo se oseća u vazduhu da ljudi imaju dosta para, ali zato izađu u odelu i piju šampanjac i ponašaju se uštogljeno. To nije moje viđenje provoda i bilo mi je smešno kada su Šveđe, Rus i Jermenka hteli da mi pokažu šta je provod. No dobro, oni su mi svi dragi i uvek se lepo provedem sa njima. Bilo mi je simpatično kada smo slavili Rusov rođendan i prvo smo bili kod njega na klopi, čaju i torti. Potom nas je izveo u klub gde se popilo ne znamo koliko tog famoznog šampanjaca, vodke, red bula. Klub je bio poluprazan. Daleko od toga da sam overila svaki klub tamo, ali Stokholm ne doživljavam kao party destinaciju. Ima zanimljivih kafića, delova grada, znamenitosti, muzeja, ali ne i neki zavidan noćni život, po mom mišljenju. Na slici vidite klub Opera, koji je tada bio baš popularan.

Ručak na travi

Sviđa mi se njihov običaj da idu na piknik i to mi je baš bio doživljaj. Za divno čudo smo imali lepo vreme taj dan, pokupovali smo gomilu namirnica (meso, sireve, voće, povrće, piće) otišli u prirodu, seli pokraj nekog prelepog jezera i uživali u priči i klopi. To mi je bio prvi piknik i bilo bi lepo da se i kod nas mladi tako skupe, a ne samo za Prvi maj.

Ovaj post je površni vodič kroz švedski mentalitet i navike, nastao pretežno iz ličnog ugla i ugla mojih poznanika i prijatelja. Neki  konkretniji vodič kroz znamenitosti, vas čeka u sledećem postu.

Podelite svoje švedsko iskustvo sa mnom ! Da li se slažete sa ovim postom ili imate drugačije viđenje Švedske? Da li bi mogli da živite u takvoj jednoj zemlji? Koliko je teško čoveku sa našeg podneblja da se uklopi u takav jedan sistem?