Volare, oooo, cantare, oooo…dragi moji, ovaj post započinjemo raspevano kao što vidite. Već nekoliko godina unazad, skoro svako jutro moj mentalni džuboks mi servira neku pesmu. Bez ubacivanja novčića, samo me razdrma nekom melodijom i još jedan dan može da počne. Ovoga puta je na red došla pesma Volare, čiji sam deo ubacila u naslov. Ovaj dan je već na zalasku, na raznim mestima sam bila, svašta zanimljivo uradila i došla na ideju da bacim pogled na statistike bloga, te se prijatno iznenadila zavidnom cifrom. Rekoh sebi, pero u ruke i piši. Kako u životu, tako ni na blogu ne volim ništa da dugujem te sam odlučila da još nekih mesec dana serviram specijalitete iz internacionalne kuhinje a onda od jula da se bacim na poslastice iz domaće turističke ponude.
Наставите читање
Italija
Šta jesti na Sardiniji, pored sardina?
Kada je napolju ovako tmurno i promenljivo vreme, moje misli se automatski teleportuju na neku osunčaniju i lepšu, naravno morsku destinaciju. Moj moždani perpetum mobile je ovoga puta odabrao Sardiniju za vraćanje kroz vreme. Još jedno čarobno letovanje, moje prvo u Italiji doduše, na kom sam maksimalno uživala kako u prelepim plažama i nebeskom plavetnilu, tako u lucidnom mentalitetu, a samim tim u preukusnoj gastronomskoj ponudi.
Kako sam riba u horoskopu, te obožavam sve vidove vode i vodene stanovnike, ovo ostrvo je bilo praznik i raj za moja nepca željna morskih i ribljih specijaliteta. Ovo ogromno ostrvo je inače već dobilo jedan post na mom blogu, a juče mi sinula ideja da podelim sa vama i taj kulinarski aspekt ovog sardinijskog dragulja.
Matera- grad pećina
Dan pre isteka policijskog časa, na Đurđevdan, koristim priliku da vas počastim još jednim zanimljivim člankom iz edicije Pulja. Dok još niste u punom gasu pohrlili u obližnje lokale, gradske bašte, dok nas još u punom jeku gradska vreva i bekstvo iz te iste postkarantinske vreve nije obuzelo u potpunosti, da dobijem još malo vaše čitalačke pažnje.
Na mom prvom putovanju u Pulji, u februaru ove godine, sam obišla puno gradova : Bari, Alberobello, Polignano al mare, Ostuni, Leće, Altamura, Otranto i drevnu, misterioznu Materu. Ovaj izlet i ovaj dan pamtim kao možda i najlepši u ovoj godini do sada. Toliko me je oduševio ovaj grad na litici, sagrađen na pećinskom tlu, da sam potpuno ostala bez teksta.
Šta jesti u Pulji?
Dragi moji gurmani i gurmanke, post koji sledi je prava poslastica za sve gastronomske hedoniste, sladokusce i sve one zaljubljenike u Italiju i italijansku kuhinju. Kao što znate, Italijani mnogo polažu na pripremu hrane i kvalitet iste a sam čin obroka je nalik dugom, meraklijskom ritualu sa prijateljima. Kako nam je vodič rekao, poenta njihovih druženja po restoranima je uživanje u hrani. na italijanskom meniju ćete videti predjela antipasti, potom primi piatti u sta spadaju paste i rižota, potom secondi piatti što se odnosi na jela od mesa i ribe, a na kraju dolci iliti dezert.
Alberobello – carstvo truli kućica
Kada vratim film, ova godina je baš obećavala. Taman sam napustila stresan posao i okrenula se sebi i putovanjima, kad se desio ovaj nagli obrt scenarija. Život nekad baš liči na film, ja imam utisak da poslednjih 6 nedelja živimo u nekom apokaliptičnom SF filmu. U svakom slučaju zahvalna sam na tim putovanjima sa početka godine, jer ko zna kada ćemo opet moći da putujemo i uživamo punim plućima u istim.
Kofernjačina lisabonska priča
Leta Gospodnjeg 2019.godine, jedna iskusna, relativno mlada putnica i gradska šmizla je odlučila da točkiće svog kofera provoza asfaltima Italije, Španije a pre svega Portugala, što joj je bio višegodišnji san.
Dvonedeljna avantura busom je otpočela na jezeru Komo, potom nastavila ka letovalištu Ljoret de mar gde smo iskusili čari prvog kupanja i tako odmorni krenuli ka prestonici Gaudijeve genijalnosti Barseloni.
Preko fakultativnog izleta osolismo stražnjice i u španskom letovalištu Sićez, koje osnovaše hipici nekad davno. Nakon Barse, ruta nas je odvela do velelepnog Madrida, a nakon toga konačno do Lisabona koji će i igrati glavnu ulogu u ovom postu.
SARDINIJA – ostrvo osmeha i smaragdnih plaža
Cari amici,
kišni dani su idealni za kreativnost pa vas častim sa dva posta danas. Naime, nepunih godinu dana je prošlo otkako sam se vratila sa nestvarnog letovanja na Sardiniji, a ovo je podsecanje na miris borovine u vazduhu, na slike nasmejanih, pozitivnih i srdačnih lokalaca koji rade po restoranima, na ušuškane radnjice sa umetninama, u prodavnicama nakita, sladoledžinice i još mnoga lepa mesta.
Italijani svaki put uspeju da me iznenade svojim abnormalnim optimizmom i pozitivnošću, životnom radošću, umećem uživanja u svakoj sitnici koju novi dan nosi, a mislim da je taj njihov razigrani temperament posebno izražen na ostrvima. Kolikogod da dođete umorni , oni brzo uspeju da vas inficiraju svojim virusom lucidnosti i da vam ubrizgaju injekciju pozitivne energije koja vam je preko bila potrebna. Budimo realni, mi Balkanci smo više melanholici po prirodi. U nekim trenucima vam bude toliko lepo da vam prosto bude neverovatno da takva božanska zemlja postoji i dodatno ste srećni što sebi možete da priuštite desetodnevni boravak u tom raju.
Ovo je moje prvo letovanje u Italiji, zemlji koju toliko volim i u koju sam zaljubljena na prvi pogled i susret i mogu reći da sam oduševljena. Do ovog leta sam bila verna Grčkoj i samo Grčkoj, ali sam imala želju da barem jednom letujem u Italiji i pošto je ovo godina putovanja, ostvarila mi se i ta želja.
Наставите читање
La dotta, la grassa, la rossa Bologna
Dragi moji,
kao sto sam i obecala, danas objavljujem post o Bolonji. Nije mi praksa da zaredjam dva posta dan za danom, ali imajuci u vidu da dugo nisam nista objavljivala, necete mi zameriti.
Ovaj post ce biti lisen suvisnih istorijskih cinjenica ili monotonih podataka. Vise cu akcenat da stavim na atmosferu i jedinstveni ritam ovog studentskog grada. Samim tim sto je Bolonja studentski raj, izuzetno je pozitivan i ziv grad koji vas prosto inficira svojom energijom. Ulice su ispunjene mladima, trgovi umetnicima i muzicarima, sve vrvi od optimizma i neke opustene, zdrave energije.
Pasta e basta – jedno gastronomsko popodne u Bolonji
Dragi moji,
bas me dugo nije bilo. Naidje tako neki period u zivotu ili minus faza kad se otudjis od sebe i udaljis od svojih interesovanja i onoga sto te je nekada cinilo srecnim, a onda iz dana u dan, radis na tome da se vratis sebi i prisetis se ko si bio i sta te je to cinilo srecnim pre nego sto si zapao u tu fazu. Recimo da sam ja sad u toj nekoj fazi menjanja sebe i vracanja sebi a da su putovanja, u raznim nekim zivotnim fazama, meni bila najbolja terapija i vracala mi neophodnu snagu. U nekim trenucima sam se poistovetila sa glavnom junakinjom filma i knjige „Eat, pray, love“, i jos bolje je razumela nakon ovog putovanja.
Emotivne trzavice su sastavni deo zivota, ali moj savet je da budete strpljivi i dobri prema sebi, da radite sto vise stvari koje vam pricinjavaju zadovoljstvo, okrenete se hobijima i pustite vreme da ucini svoje. Porodica i prijatelji su naravno tu, ali najveci deo tog putovanja morate proci sami i tokom tog puta cete otkriti mnoge nove stvari o sebi i sagledati zivot iz drugog, zrelijeg ugla.
No, dosta sa filozofijom, malo sam htela da ovaj post zvuci netipicno i pomalo motivaciono, ali ne brinite. Ostajem i dalje pri magiji koju pruzaju putovanja i delim ta iskustva sa vama, kao i do sada.
Vedi Napoli e poi muori
Dragi moji i drage moje,
dosta je vremena prošlo otkako sam objavila poslednji post. No, danas je kiša zaslužna za to da dan umesto na reci provodim ispred monitora i prijatno se iznenadim činjenicom da više od dve hiljade ljudi voli i prati Kofernjaču na Facebook-u, potom brojnim zanimljivim komentarima a i statistikama bloga koje beleže osetni rast, što sve ukupno doprinosi dobrom raspoloženju i motivaciji da sednem i u znak zahvalnosti napišem novi post.
kofernjača 