Tako su vremenom prirodne pećine u stenama zatvorene vratima i zidovima, a kako je to sve izgledalo unutra, turisti mogu videti za nekoliko evra.Tu su živeli u skučenom prostoru zajedno i ljudi i stoka. Do 1952.godine Matera je imala ca. 15.000 stanovnika. Kako je sa razvojem sveta postala državna sramota Italije da ljudi u 20.veku još žive u pećinama  i nehigijenskim uslovima vlada je evakuisala sve stanovnike i preselila u nove gradske četvrti.

To je mogao da bude kraj Matere jer su njene pećine nakon toga bile prazne i opustošene. Međutim 80-ih godina se ljudi ponovo vraćaju i obnavljaju svoje pećine.Opremaju ih dizajniranim nameštajem i mašinama za pranje posuđa te grad polako oživljava.Ove pecine 1993. godine bivaju proglašene za kulturnu baštinu od strane UNESCO-a, a 2019.godine je ovaj grad bio prestonica evropske kulture pa je izgrađen autoput do nje.

Kuriozitet i posebnost ovog magijskog grada leži u činjenici da ovde ljudi žive u kućama svojih predaka u kontinuitetu 9.000 godina.Matera krije preko stotine pećina u svojoj utrobi a nekada je pećina bila i dnevna soba i kuhinja, što je nama koji smo odrasli u stanovima, kućama, dvorištima teško da shvatimo. Ovaj autentični ambijent je poslužio kao vrsna biblijska scenografija za snimanje filma Stradanje Isusovo, u režiji Mel Gibsona.

Nakon ovih istorijskih podataka, da se vratim na taj osunčani, prelepi dan. Posle zvaničnog obilaska sa vodičem, imale smo slobodno vreme koje smo iskoristile za ručak i piće. Jako je neobično sedeti u kafiću u takvom ambijentu i slušati recimo kubansku muziku ili šetati tim drevnim putevima ili popeti se do čuvenog krsta na brdu ili ući u jednu od pećina i doživeti tu bizarnu atmosferu predaka i probati da zamislimo kako je bilo živeti u tim surovim i oskudnim uslovima i boriti se za opstanak svaki dan.

Većina tih pećina je danas pretočena u luksuzne hotele, što gostima pruža jedinstven osećaj boravka u pećini i povratak u neka, davno prošla, daleko jednostavnija vremena. Zapravo su ti hoteli spoj moderne komfornosti i ruralnog senzibiliteta.

Ja ne bih dalje dužila, ovo je takođe jedan od gradova u kome sam provela svega nekoliko fakultativnih sati, te sam sigurna da tu ima još štošta da se vidi. Odgovara mi da Matera ostane još neko vreme neistražena i obavijena velom misterije, a njena patina netaknuta od strane mora turista. Ostajte dobro, pa polako da se vraćamo ustaljenim ritualima. Podseti me šta to beše život pre korone…pozdrav od Kofernjače.