Jedna noć u pustinji

Dragi moji, bliži se još malo kraj prve polovine ove 2019.godine i moram reći da je i meni i mom koferu priredila brojna iznenađenja i neobična putovanja. Ovo je godina kada sam napunila čuvene Isusove godine za koje se kaže da predstavljaju početak novog životnog poglavlja i zaista predosecam da će ova godina biti potpuno drugačija od svih ostalih i da će mi doneti pomeranje granica za lestvicu više, nesvakidašnja iskustva i ljude, što već čini, vrlo uspešno.

Tako sam ja ove godine svoj novi pasoš ispunila jordanskom vizom i time prvi put zakoračila svojim putničkim stopalom na tle mimo evropskog kontinenta. Malo je reći da me je ova destinacija oduševila, proširila vidike, natopila čula mirisima i ukusima orijenta, um beduinskom filozofijom, srce ispunjenošću a dušu balansom. Ukratko, vratila me sebi i pružila sve ono što mi je bilo potrebno. Ovo je prvi u nizu postova o Jordanu u kome sam rešila akcenat da stavim na tu jednu, ali vrednu noć provedenu u pustinji Wadi Rum. Naspite svoje omiljeno piće, zapalite cigaretu i upustimo se zajednu u ovu nadrealnu avanturu paralelnog pustinjskog univerzuma sa prizvukom filma Lorenc od Arabije ili nekog drugog starog blokbastera sa epicentrom dešavanja u pustinji.20190217_124556

Наставите са читањем

La dotta, la grassa, la rossa Bologna

Dragi moji,

kao sto sam i obecala, danas objavljujem post o Bolonji. Nije mi praksa da zaredjam dva posta dan za danom, ali imajuci u vidu da dugo nisam nista objavljivala, necete mi zameriti.

Ovaj post ce biti lisen suvisnih istorijskih cinjenica ili monotonih podataka. Vise cu akcenat da stavim na atmosferu i jedinstveni ritam ovog studentskog grada. Samim tim sto je Bolonja studentski raj, izuzetno je pozitivan i ziv grad koji vas prosto inficira svojom energijom. Ulice su ispunjene mladima, trgovi umetnicima i muzicarima, sve vrvi od optimizma i neke opustene, zdrave energije.

Наставите са читањем

Pasta e basta – jedno gastronomsko popodne u Bolonji

Dragi moji,

bas me dugo nije bilo. Naidje tako neki period u zivotu ili minus faza kad se otudjis od sebe i udaljis od svojih interesovanja i onoga sto te je nekada cinilo srecnim, a onda iz dana u dan, radis na tome da se vratis sebi i prisetis se ko si bio i sta te je to cinilo srecnim pre nego sto si zapao u tu fazu. Recimo da sam ja sad u toj nekoj fazi menjanja sebe i vracanja sebi a da su putovanja, u raznim nekim zivotnim fazama, meni bila najbolja terapija i vracala mi neophodnu snagu. U nekim trenucima sam se poistovetila sa glavnom junakinjom filma i knjige „Eat, pray, love“, i jos bolje je razumela nakon ovog putovanja.

Emotivne trzavice su sastavni deo zivota, ali moj savet je da budete strpljivi i dobri prema sebi, da radite sto vise stvari koje vam pricinjavaju zadovoljstvo, okrenete se hobijima i pustite vreme da ucini svoje. Porodica i prijatelji su naravno tu, ali najveci deo tog putovanja morate proci sami i tokom tog puta cete otkriti mnoge nove stvari o sebi i sagledati zivot iz drugog, zrelijeg ugla.

No, dosta sa filozofijom, malo sam htela da ovaj post zvuci netipicno i pomalo motivaciono, ali ne brinite. Ostajem i dalje pri magiji koju pruzaju putovanja i delim ta iskustva sa vama, kao i do sada.

Наставите са читањем

TAMO SU KUĆE OD ČOKOLADE, PROZORI SU OD MARMELADE…

Dragi moji, baš me dugo nije bilo i izvinjavam se na tome.

Uredno pratim sve komentare i lajkove i hvala vam na podršci. Zauzvrat, želim da vas počastim jednim jednostavnim i  realnim postom o Belgiji i Briselu. Svako putovanje je avantura za sebe i donosi novo iskustvo, a smatram da neku zemlju najbolje i  najiskrenije upoznamo kada posetimo nekog svog u tuđini ili nekog ko je rođen u zemlji koju posećujemo. Tada saznamo više o svakodnevnim navikama jednog naroda, klimi, ritualima, standardu, manama, o temperamentu jednog grada i njegovom unikatnom identitetu. Ove jeseni sam rešila da pet dana provedem u Briselu, u poseti jednoj drugarici koja je tamo već godinu dana sa mužem. Ala vreme leti…

Наставите са читањем

Vedi Napoli e poi muori

Dragi moji i drage moje,

dosta je vremena prošlo otkako sam objavila poslednji post. No, danas je kiša zaslužna za to da dan umesto na reci provodim ispred monitora i prijatno se iznenadim činjenicom da više od dve hiljade ljudi voli i prati Kofernjaču na Facebook-u, potom brojnim zanimljivim komentarima a i statistikama bloga koje beleže osetni rast, što sve ukupno doprinosi dobrom raspoloženju i motivaciji da sednem i u znak zahvalnosti napišem novi post.

Наставите са читањем

Zanzi za Nindzi

Dragi moji i drage moje, znam da me opet dugo nije bilo, ali vracam se u velikom stilu i pored ovog danasnjeg, gostujuceg posta, ocekuju vas jos neki vrlo zanimljivi tako da ostanite strpljivi i odani kao i do sad.

Danas mi je u gostima moja draga drugarica i prijatelj Jelena, koja je jos jednu uzbudljivu putujucu godinu zapocela magicnom avanturom po Africi, tacnije Zanzibaru. Od tog nekog februara, krece moje moljenje nje da sedne i napise sve te specificne impresije sa ovog autenticnog ostrva i podnevlja. Наставите са читањем

Kofernjačin brodski dnevnik-best off jedrenja Jonskim ostrvima

Da mi je neko rekao da će mi ova godina i leto biti tako uzbudljivi i drugačiji, ne bih mu verovala. Naročito ne bih nikad rekla da ću biti pozvana na jedrenje Jonskim ostrvima, iako me je ta primamljiva reklama bombardovala više puta na Instagramu i sa uzdahom bi je gledala, znajući da su male šanse da se tako nešto ostvari.

IMG_20160922_175256.jpg

Наставите са читањем

Ljubav na prvi zalazak- Santorini

Nakon  dvosatne voznje brodom  na relaciji  Naksos-Santorini, uzurbano sam se smestila u treci smestaj po redu, nesto na brzinu pojela i brze bolje krenula ka autobuskoj stanici, put cuvenog seoceta na Santoriniju Ija, od Kamarija udaljenog nekih 18km. Adrenalin mi je bio saputnik u ovoj carobnoj mini avanturi. Nadomak mog smestaja nalazila se neka kao kucica sa trscanom nastresnicom koju sam ja smatrala autobuskom stanicom.IMG_20160901_194051.jpg Наставите са читањем

Kofernjača u epizodi Kikladska avantura

Dragi moji,

vratila sam se sa još jedne nezaboravne avanture, a mogu reći i sa putovanja mog dosadašnjeg života, pa reših da svoje utiske podelim sa svojim dragim čitaocima, kao što je običaj.

Elem, još prošlog leta sam obećala sebi, a o tome maštam već jedno 3,4 godine unazad, da ću posetiti neko od magičnih ostrva Kiklada. Ipak sam sad u kategoriji iskusnog grčkog turiste, pritom napunila 30, tako da je došlo vreme za te neke mirnije destinacije, bez paradajz turizma i pijanih Engleza, a i srpskih žurki.IMG_20160827_092930

Наставите са читањем