Dragi moji i drage moje, znam da me opet dugo nije bilo, ali vracam se u velikom stilu i pored ovog danasnjeg, gostujuceg posta, ocekuju vas jos neki vrlo zanimljivi tako da ostanite strpljivi i odani kao i do sad.

Danas mi je u gostima moja draga drugarica i prijatelj Jelena, koja je jos jednu uzbudljivu putujucu godinu zapocela magicnom avanturom po Africi, tacnije Zanzibaru. Od tog nekog februara, krece moje moljenje nje da sedne i napise sve te specificne impresije sa ovog autenticnog ostrva i podnevlja.Upornost se kod mene uglavnom uvek isplati, tako da sam pre neka dva dana videla poduzi tekst o Zanziju u svom mail sanducetu, i odlucila da svoj poklon podelim i sa vama. Kako me od miloste zove Nindzi, otuda naslov Zanzi za Nindzi, koji cu ostaviti u originalnoj verziji.

Jelena je meni jako draga i posebna osoba koju sam i upoznala zahvaljujuci jednom ludom putovanju po Holandiji. Beskrajno opustena i neposredna, hedonista koji zivi zivot punim plucima i raduje se svim onim sitnicama koje cine i zacine i zivot i putovanje, nepresusni izvor pozitivne energije i sjajan saputnik zbog svega gore navedenog.Osoba koja nije ustogljeni turista streber sa pet mapa i vodica u rancu, vec otvorenog srca i uma spontano istrazi svaku destinaciju culima i pusti da joj srce samo formira sliku o posecenoj zemlji. Veliki ljubitelj egzoticnih i dalekih destinacija, cije je pecate tek pocela da redja u pasosu a tek ce ih biti, znajuci nju. Jako sam srecna i privilegovana sto je pored svih obaveza izdvojila vreme da napise ovaj sjajan, iskren, ljudski tekst prepun emocija, bez sarade i fasade. Afrika ju je odusevila, a zasto, procitajte u pitkom tekstu koji sledi i nikako ne ostavlja ravnodusnim.

Ja se sad povlacim i online pero ustupam mojoj dragoj Jelki, a uskoro cu i iz svog kofera izvuci neke socne uspomene i fotografije za vas, moje odabrane pratioce. Pa da pocnemo…

Zanzibar? Gde se to uopste nalazi? Rekla bih da je negde u Africi” – razmisljala sam otvarajuci Google, spremna na pretragu, istovremeno zamisljajuci neku golet, pustinju i ispucalo tle osuseno africkom vrelinom i omorinom. Kad ono, coveceee! Pa Zanzibar izgleda prelepo!

Automatski se penje u moje top 3 zeljene destinacije.

Isto ovako reagovala je vecina ljudi kad sam im saopstila da putujem tamo, neke dve godine nakon Google pretrage. Najveci broj pitanja bio je svakako: Gde se to uopste nalazi?

Iako je u medjuvremenu Zanzibar postao prilicno popularna destinacija i medju nasim turistima i agencijama, izgleda da je i dalje neotkriveni dragulj velikom broju ljudi koje poznajem. Sada, posle mog povratka, dosta njih zeli da ga poseti, sto itekako preporucujem. Ne znam kako da opisem koliko je sve lepo, kada to ni slikama ni snimcima nisam do kraja uspela.Nakon nekih 17 sati putovanja, ukljucujuci osmocasovnu pauzu presedanja u Istanbulu, stigosmo drugarica i ja i ostatak turisticke grupe na ovo tanzanijsko ostrvce! Aerodrom je malen i haotican, u stvari kao mini improvizacija aerodroma. Gomila ljudi koja popunjava brdo podataka i papira za vizu (koja kosta $50), dok pocinje da ih obliva znoj od teskog, toplog vazduha, uz odsustvo klime i normalne ventilacije.

Prevoz do prvog smestaja, u Stone Town-u – starom delu Zanzibar City-ja, glavnog grada ostrva – bio je maleni autobus u koji su nasi koferi ubacivani kroz prozor. Avantura se vec nazire!

Stone Town me je odmah rasplakao. Uske prljave ulicice, pune trosnih gradjevina nagrizenih vlagom i nemastinom, tezge i prodavnice s vocem, maskama, slikama, suvenirima, zacinima, fudbalskim dresevima i velikim brojem ulicnih trgovaca spremnih da maksimalno spuste cenu, samo da prodaju to malo stvarcica koje nose u rukama, kupe hranu i nahrane porodicu, kako sami kazu.Svi smo zapamtili “Njamnjam” koje je jedan od njih ponavljao dok nas je uporno pratio sve do hotela, nudeci nam neke ogrlice od baobaba. Od baobab drveta se svasta pravi na Zanzibaru, rucnom izradom. I slike su prelepe! A tek maske!Mnogo je lepih stvari u svakoj prodavnici i tesko je odoleti kupovini, narocito uz cenkanje i njihovu popustljivost na isto.

To je jos jedna od stvari koja me je rastuzila. Ja sam ih dozivela kao vredne i uporne ljude. A prosecna mesecna plata po nezvanicnoj informaciji naseg vodica, dobijenoj od lokalaca, je samo $75. Okej, tamo je dosta toga jeftinije, ali opet – 75 dolara je stvarno smesno i sramotno na mesecnom nivou. Gde god.Poseta bivsem marketu robova i lokalnoj skolici su me dokrajcili tog dana. U kakvim su samo uslovima te jadne duse boravile, dok neizvesno cekaju svoju dalju tuznu sudbinu. Mrak, lanci oko vrata, vlaga, usko podzemlje. Zanzibar je bio uporiste trgovine zacinima, ali i robovima u 19. veku. Meni je tog dana izgledalo kao da to i dalje jeste.Kroz trosnu, takodje nekako improvizovanu skolicu, kretala sam se u suzama, iako me je roj vesele africke decice u zuto-belim uniformama odmah pozdravio grupnom pesmom, pitao za ime, zeleo da me dodirne, bio tako srecan i bezbrizan. Koliko su samo slatki. Oni istinski vole svoju skolu i toliko malo im treba za osmeh. Pokloni im olovku, svesku ili slatkis i ulepsaces im dan! Savest grize na sve strane, pracena suzama i omorinom iscrpljujuceg, suvog popodneva. Koliko je samo sreca relativna i koliko smo nekad sebicni, pohlepni, nemarni. Nemoguce je ne razmisljati o tome u Stone Town-u.A nemoguce je i ne setiti se Freddie Mercury-a, cuvenog pevaca grupe Queen, rodjenog na Zanzibaru. Kuca u kojoj je rodjen pretvorena je u hotelcic i mini muzej, a u tom kraju je i simpaticni restoran Mercury.

U Stone Town-a smo bili smesteni jos par dana, ali je to vreme posveceno izletima. Drugi dan putovanja bio je susta suprotnost i pravovremeno odvracanje od tuznih misli, voznja brodicem do nestvarnog pescanog spruda – severni deo Zanzibara, nedaleko od privatnog ostrva Bila Gejtsa. Ja nisam mogla da verujem koliko je to samo prelepo. Ne mogu i dalje, kad se samo setim.

Beli puderasti pesak, smaragdna tirkizna voda, prelepi drveni camci, jarko crvene morske zvezde u plicaku. Da ne poverujes! Tog dana sam se pitala cime sam zasluzila takvu lepotu. Ovo pitanje ce se povremeno javljati u mojoj glavi sve do samog kraja putovanja. A i nakon.

Nastavak tog dana, ujedno jednog od najlepsih i najpotpunijih ikad (jedan od onih dragocenih kada je sve potaman, sve je cista sreca i vise od toga se ni ne usudjujete niti ocekujete da trazite i dobijete), proveli smo na Kendwa plazi.

Tu je prelep restoran sa visokim drvenim krovom, mrezaste lezaljke, drveni kreveti pod baldahinima, mnooogo palmi, jos neverovatnija i cistija boja mora (tacnije Indijskog okeana), ananas, mango i drugo egzoticno voce na prodaju. Ono sto je super je sto se nijedna lezaljka, mreza ili krevet ne naplacuju, niti morate naruciti neko pice kao kompenzaciju. Osecaj je kao da je plaza vasa licna i sve je na raspolaganju. Temperatura vode za kupanje je taman za uzivanje (iako ponekad toplija nego izvan), jako je cista i prozirna i u velikom rasponu oko vas nema uopste kupaca.Dan se zavrsio voznjom brodicem uz prelepe obalne predele, ritmove i ples konge koje su izvodili domacin brodica Ali i bend mladih, muzikalnih bubnjara. Pesme su se nizale, a dobili smo i repeat cuvene dirljive Malaike i Hakuna Matate! Ocaravajuce skroz, kakav dan! Zavrsen onako, kako bi se na engleskom reklo, with a bang!Inace, zvanicni jezik Tanzanije i Zanzibara koje ima status polu-autonomnog ostrva, je Swahili, veoma sladak i lak, izmisljen upravo u vremenima obimne prekookeanske trgovine, zarad sto lakseg sporazumevanja sa trgovcima drugih zemalja i kontinenata. Na svakom koraku neko ce vas pozdraviti sa “Dzambo” ili “Mambo”, sto znaci Cao. “Karibu” znaci Dobrodosao, “Hakuna Matata” znaci Bez brige, a zivotni princip im je Pole-pole sto znaci lagano i bez zurbe.

Naredni dani bili su ispunjeni posetom Changuu ostrva (poznato i kao Prison Island), dugim samo nekih 800 metara sa rezervatom ogromnih kornjaca, koje smo mogli da hranimo, mazimo i masiramo po vratu, jer to vole, kako je rekao nas tamosnji domacin. Ostrvo je nazvano i po tome sto je to bio zatvor za robove pobunjenike.

Super je bila i “Zacin tura” – poseta velikoj plantazi na kojoj se uzgaja veliki broj raznovrsnih i korisnih biljaka, a o gotovo svakoj od njih imali smo priliku da cujemo od host-a: prvo bi nam dao list ili plod da pogodimo sta je po mirisu ili ukusu, a zatim objasnio kako se gaji, za sta je dobra, kako se koristi ili sprema. Nisam imala pojma da ananas u stvari nice iz razgranatog trakastog lisca, samo nekoliko centimentara od zemlje. Muskatni orascic je omamljivi afrodizijak za zene, koje one konzumiraju i na proslavama poput svadbi, posto je vecina stanovnistva muslimanske veroispovesti, koja (rekla bih zenama posebno) zabranjuje alkohol.U medjuvremenu, lokalni decacici su nam od lisca ispleli ogrlice, narukvice, prstenje i cvetne krune. Koliko su to samo predivna stvorenja.

Tura je zavrsena razgledanjem i kupovinom zacina, domacih sapuna i parfema (od kojih je najveca atrakcija medju zenskim delom grupe bila savrsena imitacija Chanel-a 5 bazirana na prirodnim sastojcima uzgajanim na toj plantazi) i degustacija sveg moguceg voca od kojih pola nisam ni znala da postoji, ni zapamtila sta je. Seli smo u krug na klupice, a novi parcici banane, lubenice, ananasa, manga, lichija, passion fruit-a, kokosa, i ko zna sve kog voca, samo su pristizali. Bilo je ljudi koji su jedva cekali da probaju ili opet gricnu neko voce durian, koje smrdi na pokvareni sir, ali je ukus navodno super. Ne mogu reci da sam se odusevila, posto su me  i tekstura i ukus ovog voca takodje podsecala na neki rastopljeni, budjkasti sir. Svakako, ne secam se da li sam ikad pojela vise voca nego tog dana.

Neki klinja mi je ispleo cvetne mindjuse i ocas posla, u par poteza, napravio pepeljaru od kokosove ljuske s posve drskicom. Odusevila sam se i to je ujedno jedan od najdrazih i najsladjih suvenira koje sam donela kuci!

Posetom Jozani sume, uz setnju rastinjem, druzenje s majmunima, mogucnoscu da naletimo na zmiju zelenu mambu usput i  price domacina kako je tu nocu veoma opasno dolaziti zbog vudu vraceva, utvara i raznih cudnih stvorenja koja se pojavljuju, zavrsava se Stone Town boravak.Nakon toga, sedamo u slican mini bus kao onaj s aerodroma i prelazimo u raj – African Sun Sand Sea resort, gde svako dobija svoju kucicu s krevetima u baldahinima, prelepom cvecu, palmama, koktel barom u dvoristu i prelepim bazenom sa sankom u vodi. Kakav tretman!Narednih par dana provedenih ovde protekli su pretezno u bazenu, posto zbog celodnevne oseke nije bilo mogucnosti za kupanje u okeanu. Okean se tada veoma brzo povlaci, ostavljajuci za sobom vrlo bljuzgav pesak, skoljke, morske jezeve i morske pauke. Dok ne prodje oseka i okean opet ne nadodje, nije bas prijatno ni bezbedno kupanje, a ni moguce (izuzev da se malo umocis) posto se moze na svasta nagaziti i potrebni su kilometri hoda da bi se doslo do neke pristojne dubine. Takodje, tako plitka voda je veoma neosvezavajuca odnosno topla.

Iskoristili smo to za rucak u The Rock-u, jednom od simbola Zanzibara – restoranu na steni, okruzenom vodom okeana, ciji je vlasnik neki Italijan. Nismo ni tu imali srece sa vodom, posto je Rock bio zahvacen osekom i docekao nas na suvom. Ali to nas nije sprecilo da uzivamo na njegovim prelepim terasama, uz preukusna, raznovrsna jela. Cene su malo vise u odnosu na druga mesta, porcije malo manje, ali sve u skladu sa turistickom popularnoscu mesta. Zanzibarska valuta je tanzanijski shiling (za 100 evra dobije se 230,000 silinga), ali svuda rado prihvataju i dolare, stoga je prosecna cena rucka na Rock-u nekih 30-50 dolara, u zavisnosti od toga sta narucite. Potrebno je ranije rezervisati, naravno.Vecini putnika highlight putovanja bila je rege plaza Michamwi. Covece, kakva uzivancija! Drveni rege bar, kul rasta barmeni, fantasticni kokteli u kojima se nikako ne stedi sa alkoholom, lezaljke, kreveti na ljuljanje i jedan od najlepsih zalazaka sunca ikad, uz laganu muziku, vatricu u pesku i nezaboravne boje neba i mora.Ne secam se lepseg, opustenijeg i blazenijeg osecaja u skorije vreme s nekog putovanja, kao tada i tamo.

Pre prelaska u finalni dvodnevni smestaj na Jumbiani plazi, ustajemo dok je jos mrak i odlazimo na plivanje s delfinima. Ne brinite, nisu zatvoreni, ni muceni u bazenu kao atrakcija, nego se camcima odlazi do dela mora gde prolaze. Camdzija vikne “Jump, jump” i mi sta cemo, brzo skaci u vodu s maskom i perajima, da ih barem malo vidimo! Mirno prolaze u jatu od po 6, 7. Nasladji su bili mama delfin i bepce koje plivucka ispod nje!

Na obliznjoj plazi sacekao nas je ukusni rucak s tunom i pirincem, savrsen za okrepljenje posle jutarnje avanture s predragim morskim sisarima.

Nakon toga kratki put do smestaja, a tamo ostanes bez reci. Ja sam par puta izustila da moram da se kao u onom crtacu bocnem viljuskom da vidim da li sanjam. Smestaj kucice na samoj plazi, ususkane palmama, s drvenom terasom koja gleda na nepreglednu, bolesno lepu boju okeana, drvenu ogradicu nacickanu decom crncicima koja traze “pipi” (marka slatkisa) i more peska kremaste boje.Pritom, to je jedna jako opustena plaza, puna kite surfera i decurlije koja igraju fudbal ili voze bicikl tik pored mora. Hrana u restoranu koji je u sklopu smestaja bila je izvrsna! Riba na swahili nacin nezaboravno lepog ukusa. Swahili kuhinja koristi mnogo aromaticnih i jarkih zacina, tako da se desava da isparavate koji dan (da ne kazem smrduckate) ako pojedete dosta toga sto ukljucuje crveni kari, cimet, djumbir, safran, biber, karanfilic, koriander..Nekoliko nas odlucujemo da noc provedemo spavajuci na lezaljkama na samoj plazi. Divno iskustvo! Zvezdano nebo, hipnoticki shum mora i bubnjevi u daljini, ucinili su san na ovoj plazi ophrljenoj brojnim visokim palmama strasno magicnim. Pritom znas da si bezbedan, jer smestaj cuvaju masai strazari. Prethodni resort imao je isto strazare, obucene skroz vojno, koje je uvek pozeljno da zamolis da ti budu pratnja nocu na plazi, ako odlucis da ides na nocno kupanje. Nocu plaze mogu biti opasne, pa nikako nije preporucljivo zalaziti tamo sam ili zalaziti tada uopste.

Masai ratnici, odnosno sada vise simboli masai plemena, mogu se videti na svakom koraku. To su sada mladi Zanzibarci kojima je to sezonski posao – setaju plazama umotani u tradicionalne crvene marame, noseci drveni stap i prodajuci svoje drvene rukotvorine. Dva puta su nas pocastili masai koreografijom i cikom! Mnogo su simpaticni i druzeljubivi.Ako biste voleli da ih obradujete ili napravite dobru trampu, ponesite stare mobile telefone na razmenu. Mnogi od njih pozelece da vas dodaju na Fejsbuku ili Whatsapp-u. U njima se krije veoma zanimljiv spoj plemenske tradicije i modernog doba.

Zanzibar je jednom recju zaista caroban! Iako sve vise turisticki, na njemu se ipak i dalje oseti prava Afrika. Divno je videti lokalno stanovnistvo ipak vrlo srecno, zaljubljeno u svoju zemlju, ponosno na nju i svoje poreklo kako zivi u prelepom skladu sa prirodom, uzimajuci ne vise od onoga sto im treba, postujuci okruzenje, zivotinje, biljke, more.Nema guzve, naplacivanja svega sto se moze naplatiti, eksploatacije prirode, mucenja zivotinja zarad atrakcije i naplate karata. Oni sve to postuju, zahvalni su, vredno rade i uzivaju u harmoniji prirodne lepote i njenih darova. U prilog tome govori i podatak da sve sto nadjes u moru i izvadis iz njega, moras da vratis.

Nadam se da ce jos dugo odolevati pritiscima cesto naporne civilizacije i porucivati posetiocima sta je u stvari iskonska sreca, sklad, mir, lepota. I lepota ljudskog bica svakako. Mnogo su lepi i mili. I imaju cisto srce. Ne kaze se dzabe “Mother Africa”..