Lepa je Evropa, no i ova naša zemljica ima šta da ponudi lepo. Ovo je priča o jednom lepom mestu nadomak Ljiga.

Dakle, tog kišovitog, tmurnog jutra sam se krmeljiva i sanjiva uputila ka Brankovini, manastiru Lelići, Valjevu, reci Gradac i ovaj simpatični izlet se završio na jednom divnom imanju uz pesmu i izvrsnu domaću klopu. Ovoga puta ću preskočiti sve što smo obišli pre farme, jer primećujem da su sajtovi o putovanjima preplavljeni tekstovima o Valjevu i Brankovini.

No, vratimo se na imanje. Izmoreni od šetnje i već pomalo gladni, stigosmo našim skromnim busom, sa nekih dvadesetak duša, pretežno ženskih i ponekom muškom, u ovu oazu. Kada ste potekli sa gradskog asfalta, ovakvi trenuci su vam posebno dragoceni. Te retke trenutke zgrabite svom snagom, a energiju tih neiskvarenih mesta, gledate da usisate maksimalno tih nekoliko sati. To sam upravo i uradila.

Prijalo mi je da budem usred ničega maltene, okružena razdraganim mangulicama, po kojom kucom, nekim dobrim ljudima i vrhunskim domaćinima. Gazdarica farme Marin gaj nas je dočekala uz osmeh i srdačno rukovanje, a malo kasnije smo ugledali i stočić na kome su stajali domaći proizvodi u vidu slatkog od šljiva i rakije. Iza tog stolića je bila brvnara u kojoj su stajali i drugi domaći proizvodi poput vrhunskog sira, kajmaka, raznih džemova, slatkog od trešanja i šljiva, kao što rekoh, itd .Cene su vrlo pristupačne, a kvalitet odličan. Preko puta se nalazila krčma, lepo opremljena, pomalo hladna, ali topla na neki drugi način.

Vlasnik ovog imanja je naš čovek koji je živeo dugi niz godina u Kanadi i danas je na relaciji Srbija- Kanada. Godine su ga ponovo prizvale korenima, pa je rešio da sagradi ovaj kutak za sebe, svoje naslednike i unuke i neke drage goste.

Kada smo se smestili i malo zgrejali, počelo se sa posluživanjem. Prvo predjelo, sa onim divnim kajmakom, hlebom sa mašću i alevom paprikom, ukusnim prerađjevinama od mangulice, potom odlična gibanica. Posle toga naravno, usledilo je i glavno jelo u vidu slasnog gulaša od mangulice sa krompirom i kupus salatom. Uostalom, slika govori više od hiljadu reci, a najbolje je da odete na lice mesta i sami se uverite u ono o čemu pričam. Kako to obično biva u krčmama, kada se popije po koja čašica i stomak se malo zagreje i napuni, usledi pesma i svirači.

Tri momka su nas zabavljala satima, a bilo je i igranja i poručivanja pesama.Pretresli smo kompletan repertoar bisera narodne muzike i nakon odličnog dezerta koji neću da otkrivam, ali je proveren i dobro poznat, mogli srećni i zadovoljni da se vratimo kući.

Vodič nam je bio čovek u zrelim godinama, ali pun duha i elana i znanja. On je ovaj izlet upotpunio  svojim zanimljivim pričama i anekdotama iz svog neobičnog života.

U svakom slučaju, prijalo je ustati rano i taj jedan dan vikenda provesti negde daleko od užurbanosti, kolotečine, stresa, negativnih vesti u zemlji i svetu i svega onog što nas udaljava od prirode i nas samih. Smatram da je priroda oduvek bila naša esencija i baza kojoj ćemo se sve češće vraćati, po mom mišljenju. Ako ne na duže, onda barem vikendom.

Više o samoj farmi i pojedinostima na linku http://www.selo.rs/RS/ponuda/marin-gaj.

Da li volite da istražujete svoju zemlju? Volite li seoski turizam? Mislite li da bi on mogao još više da se razvije kod nas?

Do sledeće avanture, pozdravlja vas Kofernjača !