Cari amici,

kišni dani su idealni za kreativnost pa vas častim sa dva posta danas. Naime, nepunih godinu dana je prošlo otkako sam se vratila sa nestvarnog letovanja na Sardiniji, a ovo je podsecanje na  miris borovine u vazduhu, na slike nasmejanih, pozitivnih i srdačnih lokalaca koji rade po restoranima, na ušuškane radnjice sa umetninama, u prodavnicama nakita, sladoledžinice i još mnoga lepa mesta.

Italijani svaki put uspeju da me iznenade svojim abnormalnim optimizmom i pozitivnošću, životnom radošću, umećem uživanja u svakoj sitnici koju novi dan nosi, a mislim da je taj njihov razigrani temperament posebno izražen na ostrvima. Kolikogod da dođete umorni , oni  brzo uspeju da vas inficiraju svojim virusom lucidnosti i da vam ubrizgaju injekciju pozitivne energije koja vam je preko bila potrebna. Budimo realni, mi Balkanci smo više melanholici po prirodi. U nekim trenucima vam bude toliko lepo da vam prosto bude neverovatno da takva božanska zemlja postoji i dodatno ste srećni što sebi možete da priuštite desetodnevni boravak u tom raju.

Ovo je moje prvo letovanje u Italiji, zemlji koju toliko volim i u koju sam zaljubljena na prvi pogled i susret i mogu reći da sam oduševljena. Do ovog leta sam bila verna Grčkoj i samo Grčkoj, ali sam imala želju da barem jednom letujem u Italiji i pošto je ovo godina putovanja, ostvarila mi se i ta želja.Preko jedne beogradske agencije sam uplatila aranžman još u martu i zaista sam prezadovoljna odabirom hotela, lokacijom istog, vodičem, ponudom izleta i svim pratećim.

Hotel mi se nalazio u prelepom severozapadnom gradiću Algero koji važi za jedan od najlepših gradova na ostrvu, u šta sam se i lično uverila, iako druge nisam imala prilike da posetim. Agencija je ponudila pet izleta, od kojih je većina bila otkazana zbog nedovoljnog interesovanja, jer su izleti uglavnom malo jači sa cenama za naš džep, kao i ostatak ostrva. Cene ležaljki sa suncobranom su znale da se kreću i do 30 evra što je stvarno preterivanje, ali budite spremni na takve situacije.

Od izleta agencije uglavnom nude obilazak glavnog grada Kaljarija, odlazak na Korziku, obilazak džet-set luke Porto Ćervo i Smaragdne obale, obilazak samog Algera i Neptunove pećine i poslednja ekskurzija je čarobni arhipelag Madalena koji ima oko 20 i nešto prelepih ostrva.

Mi smo na kraju samo išle na izlet koji uključuje Smaragdnu obalu i mogu reći da je to jedan lep, lagan izlet tokom kog se nakon dva sata vožnje stiže u buržujsku luku Porto Ćervo, gde imate na raspolaganju nekih sat i po vremena šetnje mada je i to kratko vreme dovoljno da se osetite kao potpuni vanzemaljac u tom bogataškom leglu i kao neko ko nikako tu ne pripada, te mi nije jasna poenta odlaska nas običnih smrtnika na takvo mesto, ali dobro. Četvorosatno kupanje koje usledi nakon toga na smaragdnoj plaži Baya Sardinia učini da sve zaboravite.

Izlet obilaska Neptunove pećine se organizuje i mimo agencije, a za sve detalje oko satnice i cena se možete raspitati u luci Algera. Brodić vas odveze do pećine gde vas potom iskrca na mesto gde kupujete zasebnu kartu za ulazak u pećinu. Ovaj izlet ukupno košta negde oko 35-40 evra, a kada je reč o obilasku arhipelaga Madalena, takođe ga možete obići mimo agencije, a detalje o obe ove ekskurzije ćete naći ili na Internetu ili u prospektu beach bus-a, koji možete preuzeti kod vozača, po ulasku.

Tokom boravka u Algeru, trudila sam se da svakog dana obiđemo neku drugu plažu. Beach bus je odlično organizovan što je vrlo bitno, jer nam nijedna plaža nije bila peške hodom.Zamislite da svakodnevno idete kroz vinograde i maslinjake i guste borove sume, spalire bogatih oleandere raskosnih i raznobojnih cvetova do rajskih plaza. Tokom te avanture busom u kojoj uživate u lepotama šarenolike vegetacije i flore, obišle smo plaže Maria Pia, Le Bombarde, Lazaretto, Mugoni i svakako najlepšu plažu La Pelosa, koju svrstavaju na prvo mesto po lepoti u Italiji, a na četvrto u Evropi. Cena celodnevne povratne karte iznosi 5 eura po osobi, a cena karte u jednom pravcu 3 eura.Ove cene ne važe za jedinstvenu La Pelosa plažu, koja po mom mišljenju zaslužuje titulu mis plaže, a do koje se stiže autobusom koji ide do gradica Stintino i cena povratne karte je 15 evra ,a udaljena je sat vremena od Algera. Ako se odlučite da posetite ove evropske Karibe, krenite što ranije i gledajte da budete na stanici već oko pola 9 h , jer se ispred busa formira dugačak red pa nećete ući u taj prvi, a naredni je za sat i po. Po silasku sa stanice, imate još nekih 10, 15 minuta hoda, a za ovu plažu važe neka posebna pravila od ove godine, kao na primer : zabranjeno je pušenje, izuzev kod tih plažnih eko piksli, neophodno je poneti asuru pa na nju staviti peškir, kako se ne bi odnosio pesak sa plaže, što je naročito zabranjeno.Italijani zaista cene svoje lepote i bogatsva i trude se da ih sačuvaju. Kazne za nepoštovanje ovih pravila su rigorozne, pa ih se pridržavajte. Kod nekog od usputnih Senegalaca možete kupiti asuru, ukoliko ste zaboravili to pre da učinite. Plaža nudi snack bar koji nije strašan sa cenama a nudi kebab, između ostalog, dok sam čula da postoji i restoran na plaži sa fenomenalnim pogledom na istu, ali i paprenim cenama.

Postoji mogućnost rentiranja suncobrana i ležaljki, ali je šansa da u tome uspete mala, jer je ovo ipak jedna od najmasovnijih plaža i najpopularnijih, što malo kvari utisak, ali dobro. Ne postoje idealni uslovi nigde, pa ni u raju. Ponesite vi svoj suncobran, pa polagano. Malo ćete imati poteškoća da mu nađete mesto, jer je gužva, a ispod peska svuda kamen, ali budite uporni. Kada sve to obavite, pravac u tirkiznu, kristalno bistru vodu i napravite što više fotografija iz daljine, jer odatle najbolje oko registruje sve te nijanse plave boje, od tirkizne do akvamarin…pogled u daljinu i zaboravite na sve. Dok se brčkate u ovoj maltene prozirnoj vodi, pazite da ne ugledate neku meduzu u prolazu.

Stanica pod nazivom Via Catalogna je početna stanica za sve autobuse. Mapu sa stanicama možete tražiti od vodiča ili naći u samom busu. Još jedna bitna informacija je da beli autobusi vode do plaža, a plavi su gradski i oni vode samo do Maria Pia plaže. Ukoliko ne znate kako izgleda stanica na kojoj silazite, pitajte malo ranije vozača da ne bi prošao pored stanice.

Kazu da su na Sardiniji najlepše plaže na istoku ostrva, što je od nas dosta bilo udaljeno pa nismo obišle nijednu od tih. No, plaže na Sardiniji su uglavnom prenatrpane ljudima, ali se suncobran i ležaljke mogu naći ako se ipak dođe malo ranije. Na manjim plažama, ukoliko izvisite za to, uvek možete kupiti suncobran za 10 evra kod nekog od Senegalaca koji paradiraju po ceo dan plažom i pokušavaju da vam prodaju sve, od igle do lokomotive. Ukoliko ste slabi na njihovu ljubaznost i osmeh, potrošićete puno novca bez preke potrebe, tako da, samo suzdržano. Naravno da vam bude žao što se muče po ceo dan na suncu da bi zaradili neki evro, ali ne možete ni sav svoj budžet potrošiti na njih. Uopšte, galerija tih plažnih prodavaca je baš raznolika, pa možete videti prodavca kokosa kako grlato viče : “ Coco bello, coco”, potom Senegalce koji prodaju figure, suncobrane, stvari na naduvavanje, pokretne tezge sa haljinama, kupaćim kostimima i ko zna još čim…

U svakom slučaju, svaki dan na plaži je doživljaj za sebe i zato se samo opustite i uživajte u besplatnoj predstavi.

Kada je reč o klimi, sever Sardinije ima puno sunčanih dana i temperature nekada znaju da budu tropske, zbog blizine Afrike, ali su u proseku do 30 stepeni uz gotovo večito pirkanje prijatnog letnjeg vetrića. Večeri su uglavnom prijatne, nekad i prohladne, naročito kad se šeta pored mora.

Staro jezgro grada Algera je prelepo i očaraće vas prvom prilikom. Mnoštvo uskih, šarmantnih uličica, brojne prodavničice, slatki restorani, kafići, ulični umetnici i mnoštvo šarenih lampiona koji krase ceo centar i dodatno doprinose autentičnoj atmosferi. Šetanje po rivi i nerealni zalasci Sunca nad lukom su nesto što takođe treba doživeti i urezati u sećanje.

Ovaj grad će vas oduševiti, ispuniti nekom lepom energijom a mozda i steknete novu drugaricu kao što je slučaj sa mnom, koja me je pozvala iduće godine u goste. To ne treba da vas začudi jer kao što sam i rekla, namrgođeno lice možete tražiti svećom, nema garda i premazanosti, samo otvorenost i osmeh od uva do uva.

 

Za ljubitelje morske hrane, Sardinija je raj, brojni restorani će vam ponuditi bogati izbor pasti sa školjkama, rakovima, sipom, predjela sa hobotnicom kao i odličan izbor ribe od kojih preporučujem ribu il rombo, koju ćete uglavnom naći u okviru ponude catch of the day. Ja sam zaista uživala u morskom izobilju kadgod sam mogla, što i vama preporučujem. Od slatkiša, specijalitet je testo punjeno sirom i medom, koje ne znam kako se zove na italijanskom, ali neka vam slika bude orijentir.

Na plažama nešto nisam primetila puno barova, a u ponudi hrane su ili sendviči ili hamburger i fokače, a negde i riba. Na Le Bombarde plaži na kojoj smo iskusili najveću gužvu, vredi probati domaću lazanju u prvom kafiću sa leve strane kad dođjete na plažu, koji se nalazi iznad plaže. Na Mugoni plaži imate simpatičan restoran koji nudi samo morske plodove i salate, a možete kupiti i sladoled. Neki od barova uglavnom imaju svoj toalet, a često morate traziti ključ od toi toi-a.  Nabrojniji posetioci su Italijani, poneki Francuz, Španac ili Srbin. Shvatite koliko mnogo Italijani pričaju tek kad provedete više dana okruženi njima.

Ovde stavljam tačku na svoj post o Sardiniji, sigurna sam da ću se ponovo vratiti jednog dana i uživati u lepoti gradova koje nisam obišla, u maestralnim plažama sa flamingosima koje su mi ovoga puta promakle, u lepoti arhipelaga Madalena, u plaži sa pecinom Cala Luna i još mnogo mnogo čemu što ovo veliko ostrvo jednom prosečnom turisti može da ponudi. Nadam se da će živopisne slike dodatno začiniti post, a za kraj vas častim jednom simpatičnom pesmom u slavu Algera.

Ostajte dobro.

Baci e saluti od Kofernjače