Dragi moji,
tokom vikenda za nama sam bila na inspirativnom izletu u živopisnom seocetu Kovilju, čiji su zaštitni znak rode, te sam rešila da upravo tekstom o ovom mestu otvorim sezonu na blogu posvećenu promovisanjem i otkrivanjem lepota i čari naše male ali magijske zemlje. Ako pogledate, naša zemlja je reljefno vrlo šarenolika i bogata, od planina, reka, jezera do banja, rukavaca, klisura, meandra, geomorfoloških fenomena poput Đavolje varoši, pećina i ko zna još čega.
Možda nemamo more za kojim ove godine još više vapimo nego ikad, ali itekako imamo bogatu turističku ponudu koju valja istražiti. Ne možemo poreći da je ova situacija donela i neke pozitivne stvari, a tu upravo mislim na procvat domaćeg turizma.
Mogu da potpišem da većina naše populacije nije obišla ni 5 posto onoga što ova zemlja ima da ponudi, pa zato hajde da cenimo ono što imamo i da vidimo redom koji su to predlozi destinacija kako za jednodnevni izlet, tako za vikend ili višednevno putovanje po Srbiji.
Kada je reč o Kovilju, on je idealan za jednodnevnu varijantu. Na svega 75km od Beograda skrilo se ovo ušuškano vojvođansko seoce gde žive živahni meštani i rode. U selu se nalazi kuća čuvenog pesnika Laze Kostića koja je nažalost zatvorena za posetioce i zapuštena, potom tu je i manastir uz koji se nalazi džinovsko gnezdo za rode, kao i vidikovac, ali ipak poseban akcenat u ovoj priči je stavljen na restoran pod nazivom „Na kraj sveta.“
Ovaj ugostiteljski objekat je smešten na velikom imanju u sklopu kojeg se nalazi i mala farma, ali i jezerce bogato lokvanjima. Upravo sada je najlepše vreme za plovidbu i uživanje u nestvarnoj lepoti i čaroliji predstave koju priroda priređuje tokom cvetanja lokvanja. Za samo 600 dinara, možete zakupiti čamac za ceo dan, svega dve osobe mogu biti u čamcu i uz pomoć vesla procunjati vodenim florom i faunom koja je sačinjena i od riba i pokoje žabe ili kornjače. Takođe postoji opcija da vas jedan od lokalaca provoza, a vi da uživate fotografišući i slušajući anekdote.
Slavni francuski slikar Mone je napravio čitavu seriju slika inspirisanih lokvanjima i sigurna sam da bi ostao bez daha na ovakvom mestu čudesnom.
Restoran nudi solidnu ponudu jela gde u najveće delikatese spada riblji paprikaš u kotliću i ćevapi od divljači. Potrebno je dosta ranije rezervisati a tokom leta, obavezno napolju neki natkriveni sto jer unutra nema cirkulacije vazduha i sparina je velika.
Osoblje je vrlo ljubazno, cene pristupačne, porcije obilne, a ambijent hedonistički i opuštajući i više nego prijatan i sadržajan za jedno porodično nedeljno popodne. Nisam sigurna da li objekat nudi i smeštaj, to treba proveriti. Svakako je pogodna opcija kako za parove, tako i za porodice sa malom decom, velika društva itd.
Sve češće u ovoj sumanutoj situaciji imam potrebu da odem što dalje od gungule i presije prestonice, pa dok okolnosti to i ne dozvole, zadovoljiću se Koviljom gde stvarno imate utisak da ste na kraju sveta. Samo da još nisu tolike gužve, ali avaj. Sad smo svi željni prirode i bekstva u skrivene oaze van megalopolisa.
Ostajem dužna još neka 4 teksta na temu Evrope, ali mi je bitno da sam krenula i sa poslasticama iz domaće kuhinje. Biće tu pitkog teksta i o Vrnjačkoj banji, o Tari, Perućcu, Bajinoj bašti, Belocrkvanskim jezerima i još mnogo čemu. Do sledeće šetnje i izleta po Srbiji, ostajte dobro i mentalno zdravo, koliko to okolnosti dozvoljavaju. „Vratiće se rode…“
kofernjača 
Ooooo, prelepa Vojvodina!!! Ovde moram da ostavim komentar. Lokvanji, rode, fišpaprikaš iz kotliča, sunce, šta bi čovek još mogao da poželi?! Ovo je prelepo, a blizu. Hvala na divnom predlogu za beg iz grada u ovu oazu mira! Samo napred:)
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Oooooo, hvala lepo na komentaru i sve pohvale za nick. Nista nije slucajno. Uvek rado promovisem Vojvodinu koju mnogo volim. Nema na cemu, mozda bude jos neki clanak iz vojvodjanske edicije. 🙂 Veliki pozdrav
Свиђа ми сеСвиђа ми се