Volare, oooo, cantare, oooo…dragi moji, ovaj post započinjemo raspevano kao što vidite. Već nekoliko godina unazad, skoro svako jutro moj mentalni džuboks mi servira neku pesmu. Bez ubacivanja novčića, samo me razdrma nekom melodijom i još jedan dan može da počne. Ovoga puta je na red došla pesma Volare, čiji sam deo ubacila u naslov. Ovaj dan je već na zalasku, na raznim mestima sam bila, svašta zanimljivo uradila i došla na ideju da bacim pogled na statistike bloga, te se prijatno iznenadila zavidnom cifrom. Rekoh sebi, pero u ruke i piši. Kako u životu, tako ni na blogu ne volim ništa da dugujem te sam odlučila da još nekih mesec dana serviram specijalitete iz internacionalne kuhinje a onda od jula da se bacim na poslastice iz domaće turističke ponude.Kao što se sećate moje prvo putovanje ove godine je bilo u Pulji, te sam tako inspirisana napisala čak tri članka o različitim aspektima ove oblasti. Eto prilike za malu retrospektivu i prilika da se klikne na navedene linkove : 1. Alberobello-carstvo truli kućica, 2. Drevni grad Matera, 3. Šta jesti u Pulji. Na ovom putovanju smo turbo obišli čak osam gradova i dužna sam tekst o tim ostalim biserima Pulje, poput Polignano al mare grada, Ostunija, Lećea i Barija.

Ako ste spremni za još jedno uzbudljivo putovanje ovom nepresušnom regijom, krećemo.

Hajde prvo da kažemo neke opšte karakteristike o gospođi Pulji. Njen glavni grad je Bari, a sama oblast zauzima samu petu i štiklu italijanske čizme. Ova oblast je jako bogata maslinama i sa preko 60 miliona stabala zauzima drugo mesto u svetu. Sa preko 300 sunčanih dana godišnje, ova oblast nema reke, te je voda jako dragocena.

Kako je ova oblast otvorena sa svih strana, kroz istoriju je bila na meti brojnih neprijatelja. Pulja izlazi na Jonsko more te pojedine plaže plene svojom nestvarnom lepotom koja je nalik Maldivima, a vizantijski uticaj je i danas zadržao svoje korene što se može videti po ikoni koju ima svaka kuća.

Kada je reč o narodnim običajima, jako važnu ulogu igra ples picika. Kako u ovoj oblasti žive tarantule, tako su ljudi višesatnim plesom i obilnim znojem pobeđivali kobni tarantulin otrov i vodili bitku za život. Najčešće su žene izvodile ovaj ples idući u krug, a sa kako je vreme odmicalo, kulminirala jeplesna izražajnost.

A sada možemo abecednim redom da prečešljamo i ostale bisere Pulje.

Bari je čuveni lučki grad i prestonica Pulje, kao što rekosmo. Ovaj grad ima jako lepo i očuvano staro gradsko jezgro koje dosta liči na Dubrovnik. Pored toga, ovo je i grad pozorišta, ali i netipičnog fasadnog izgleda za Italiju. Brojni kafići i šoping zona čine ovaj grad vrlo živim u večernjim časovima, a poseban kutak se krije u ulici pasti pod nazivom Arco Basso ili u narodu poznata kao Strada delle Orecchiette.

Ako ste čitali i ostale postove o Pulji, sećate se da su orecchiette vrsta pasti u obliku ušiju, te se naziv paste prevodi sa ušice. Ova ulica je pravi italijanski ugođaj, uveče ispred svih kućica stoji stočić sa već gotovom pastom koja se može kupiti dok unutra sede bakice i žene koje vredno mese i pripremaju pastu za sutra.

Sa brojnih balkona vise mirišljavi peškiri i posteljina, a tu i tamo je parkirana po koja vespica. Praznik za sva čula je ova ulica i savetujem da je obavezno posetite, ako vas put navede u Bari. Mi smo suštinski najmanje vremena provele ovde jer smo svaki dan imale drugi fakultativni izlet, tako da ne mogu reći da sam potpuno doživela ovaj grad, ali smatram da ima lepših u Italiji.

Naš drugi grad na spisku je Leće u kom sam maksimalno uživala u gastronomskom izobilju i fantastičnom sladoledu.Leće je univerzitetski  centar i nalazi se negde na sredini italijanske štikle, oko 180 km južno od Barija. Inače Salento je oblast u predelu štikle i pripada pokrajini Pulja.Salento živi od poljoprivrede, turizma, vina.Ukras grada je svakako najznačajniji predstavnik barokne impozantnosti i kitnjastosti– Basilika Santa Croche (Bazilika Svetog Krsta).

Još jedan antički ukras grada je rimski amfiteatar iz 2.veka n.e. koji prima oko 20.000 gledalaca. Samo deo amfiteatra je otkopan i to sasvim slučajno kada je neka banka izvodila radove u centru grada 30-ih godina prošlog veka . Od ideje da se otkopa amfiteatar u celosti se odustalo jer bi se morale srušiti brojne velelepne zgrade.

Ova oblast je znana po čuvenom zanatu Cartapesta veština da se od papira, brašna i vode prave figure čak i u prirodnoj veličini.

U Leccu se nalazi i letnja škola italijanskog jezika koju posećuju studenti iz čitavog sveta. Nakon časova jezika, svako popodne su organizovane posete drugom gradu. Svaki student izabere koji će još kurs da pohađa.Na primer kurs italijanske kuhinje, časove cartapeste-a itd dok su vikendi bili rezervisani za odlazak na plažu.

Prema legendi prostor grada osnovalo je mesalsko pleme Rudi. U vreme Rimljana grad se zvao Lupie (vučica). Mozaik sa grbom grada Lecce koji se nalazi na pločniku na centralnom trgu predstavlja vučicu ispod hrasta.

O Ostuniju nemam puno toga da kažem obzirom da se nismo predugo zadržali. Ipak, dopao mi se zbog brojnih uskih uličica i dominantne bele boje tako da izgledom podseća na niskobudžetni Santorini. Lokalno stanovništvo je jako ljubazno, brojne radnjice sa suvenirima krase ovaj ušuškani gradić koji zrači toplinom i mirom.

Polignano al Mare je biser Jadrana smešten na litici, 45 km južno od Barija, 40-ak minuta vožnje. Ceo grad je izgrađen na litici u obliku pramca broda visokoj 30 m, a ispod je more formiralo pećine i sve vreme se čuju talasi.Stari deo grada je ispresecan uskim uličicama.

Kako smo čuli postoji jedan prelep restoran zvani Grotta Palazzese, koji radi samo leti. Restoran je uklesan u stene i nalazi se na litici. Ovakvo mesto zahteva dubok džep i nekih 150 evra za večeru, uz odgovarajući dress code. Zamislite osećaj sedenja na litici, dok je ispod i ispred vas more kao da ste na brodu.

Stihovi o plavetnilu koje sam navela u naslovu pripadaju pesmi čuvenog stanovnika i mezimca ovog mesta koji se zvao Domenico Modugno i sa pesmom  pod nazivom Nel blu dipinto di blu pobedio na San Remu 1958.godine, a na Pesmi Evrovizije osvojio 3.mesto. Statua pevaču Domenicu Modugnu nalazi se u njegovom rodnom gradu na na obali mora i šetalištu koje nosi njegovo ime Lungomare Domenico Modugno. Tekst pobedničke pesme nalazi se razapet između kuća, stih po stih u uskoj uličici grada na litici.

E, pa dragi moji, nadam se da ćemo kišne dane napokon ostaviti iza nas na duže vreme i u prenosnom i u bukvalnom smislu i da ćemo i mi sve više uživati u tom beskrajnom nebeskom plavetnilu kao nekad bezbrižno i rasterećeno. Do novog susreta sa vama, doviđenja.