Italija je zemlja u koju sam se zaljubila na prvi pogled, još pre nekih 20 godina. Baš delujem matoro kada ovo kažem hehe.

Elem, ona me je opčinila i zavela istim onim adutima kojima uspešno zavodi i milione drugih turista svake godine. Odlična hrana, prelep jezik, kulturno-umetničko bogatstvo, mediteranska klima, veseo mentalitet, živost na ulicama, jednostavno Italija. Milano sam imala čast da posetim pre neke dve godine recimo i moram priznati da se utisak malo razlikovao od onog koji su u meni izazvali Rim, Firenca, Verona, Venecija.

Milano je bio drugačiji, više industrijski grad, grad mode i stila i to se osetilo na ulicama. Tu su sad koračali neki baš doterani ljudi, odmerenog hoda i držanja, bez one neposrednosti na koju smo možda navikli u ostalim gradovima. Daleko od toga da i ostali delovi Italije nisu poznati po doteranosti, ali ovde je ipak neka druga priča i drugi soj ljudi. Tako da je možda na mene Milano ostavio utisak malo hladnijeg, uzdržanog italijanskog grada, ali opet ima šta da se vidi i poseti. Ja sam ovom prilikom izdvojila tri dobra razloga da posetite ovaj interesantni grad. Svaka regija u italiji se razlikuje što po kuhinji, što po dijalektu i mentalitetu, a evo šta to u Milanu treba posetiti.

Zidanje katedrale

Počasno mesto sam dodelila impozantnoj, nestvarnoj, neverovatnoj Duomo katedrali.  Možda ste očekivali da ću na prvo mesto da stavim nešto manje turistički poznato, ali to jednostavno nije moguće. Čak i da niste vernik, niti zaljubljenik u arhitekturu i umetnost, pred ovakvim biserom ne možete ostati ravnodušni. Kada je ugledate, prosto vas zabljesne ta njena lepota i raskoš i definitivno shvatite da ona izreka : ” Lepota je prolazna”, u ovom slučaju apsolutno ne važi. Neke od znamenitosti znaju da budu i previše popularizovane, bez nekog dobrog razloga, ali katedrala Duomo u potpunosti zaslužuje epitet simbol Milana.

Duomo di Milano je inače najveća gotska katedrala u Evropi, a druga najveća katolicka katedrala na svetu. Pre Duomo katedrale se na ovom mestu nalazila bazilika iz V veka, koju je sagradio Sveti Ambrozije. Kasnije je njoj bila pridružena još jedna bazilika, ali usled požara, je na ovom istom mestu izgrađen Duomo. Davne 1386. godine je arhiepiskop Antonio da Saluzzo započeo novi projekat i tako se generacijama kasnije izrodio Duomo. Glavni vrh je bio postavljen 1762. godine sa raznobojnom statuom Bogorodice, kojoj je Duomo oduvek i posvećen. Tokom našeg obilaska, pojedini delovi ovog ogromnog zdanja su bili pod rekonstrukcijom, ali ste mogli videti unutrašnjost, koja možda nije toliko impresivna, i prošetati se po vrhu, što je zaista iskustvo koje se pamti. Do vrha se stiže ili stepenicama, ili liftom što se dodatno naplaćuje.

Italijani su poznati po tome, da kao i Grci svaki kamen pretvore u turističku atrakciju i zanimljivu priču, a da to sve naravno i fino naplate. Od njih se može naučiti kako treba vrednovati kulturnu baštinu svoje zemlje, ali se bojim da tu lekciju naš narod nikad neće savladati.

No, da se vratim na ovu lepoticu. Ona je čak 157 metara dugačka i čak 40.000 ljudi može komotno ovde stati. Taj trenutak kada se popnete na vrh i počnete da se divite svim tim kitnjastim stubovima, figurama, statuama, svodovima, lukovima, se ne zaboravlja. Glavni trg Milana možete sagledati iz svih mogućih uglova, kao i samu katedralu. Taman kad pomislite da ste sve obišli i svuda se islikali, shvatite da je to igranka bez prestanka i rešite da sednete ili se naslonite na neki od brojnih stubova i uživate u lepoti dela čovekovih ruku. Svi ovi podaci su suvišni, dok se ne prošetate i ne doživite ovo mesto. Ko se plaši visine, možda baš i ne treba da rizikuje, ali sa druge strane, na putovanjima savladamo mnoge strahove, pa možemo i taj.

Milanska skala nije šala

O Duomo katedrali bih mogla da pišem 5 dana, ali bih izgubila sve svoje pratioce i čitaoce. Prelazim na drugo mesto na kom se nalazi Milanska skala. Nema veće radosti za jednog stoprocentnog teatrofila, nego kada poseti neko kultno pozorište. Neću zaboraviti opet jedan trenutak kada sam se na brzinu ušunjala u jednu od loža i prisustvovala probi Aide, ako se dobro sećam.

Nažalost, slikanje same unutrašnjosti i sale je zabranjeno, ali zaista vredi posetiti ovaj pozorišni hram. Hram u kome su izvođena dela bogova muzike poput Rosinija, Donicetija, Verdija i mnogih drugih, a među brojnim umetnicima, Marija Kalas je takođe našla svoje mesto u plejadi izvrsnih umetnika. Ovaj biser, iako spolja ne deluje nešto impozantno, takođe je imao sličnu sudbinu kao Duomo.

Milanska skala je sagrađena 1776.godine kako bi zamenila prethodno pozorište izgorelo u požaru. Izgled La Skale je osmislio čuveni neoklasični arhitekta Ɖuzepe Piermarini, a otvorena je 3. Avgusta 1776.godine Salijerijevom operom ”Priznata Evropa”. 1839.godine je prva Verdijeva opera bila izvedena i kasnije će njegovo ime postati sinonim za Milansku skalu. Suvišno je reći da se karte rezervišu mesecima unapred, kao i da su karte za naše džepove paprene, ali je ipak lepo da postoji mogućnost da i mi obični smrtnici zavirimo u magični svet dasaka koje život znače. Milanska skala nudi brojne ture, pa možete odabrati onu tokom koje obilazite muzej, potom pozorište ili videti deo onoga što se desava iza kulisa. Nećete se pokajati, u svakom slučaju.

Dolce vita

Na kraju, ako niste ljubitelj umetnosti, ni pozorišta, ni katedrala, ni obilazaka, uvek možete otići u jednu od najstarijih poslastičarnica u gradu koja se zove Vecchia Brera. Nju sam pominjala u postu Otkrivam kutke za skrivene trenutke, a poznata je po fantastičnim palačinkama što slanim, što slatkim i odličnom aperitivu. (Aperitivo je nešto po čemu je Milano baš poznat, a odnosi se na posluženje koje u većini restorana možete dobiti negde oko 6,7 popodne. Uz posluženje je uračunato i neko alkoholno piće, i verujte mi da se dobro najedete, tako da ja to računam u obrok, a ne predjelo. Dobra strana aperitiva je da nije skup, pa se za malo novca možete baš najesti).

Sigurno da Milano ima još mnogo toga da ponudi, a ja sam izdvojila ove tri stvari koje ću ja pamtiti. Kakav je vaš utisak o Milanu? Šta sam izostavila, a vredi posetiti? Pišite, slobodno komentarišite, pa se javljam sa nekom sledećom avanturom. Pozdrav od Kofernjače.