Dragi moji, kao sto sam i obecala, danas u gostima jedna zanimljiva, tajanstvena dama. Kada sam joj rekla da mi posalje neki pasus o sebi, rekla je da nije vesta u predstavljanju sebe. Kako bi zadrzala svoj identitet, u blogerskom svetu se predstavlja kao majusnikolicmajus, a njene razigrane tekstove koji obiluju subjektivnim utiscima i culima i strasti prema putovanjima, mozete procitati na sajtu majusnikolicmajus.wordpress.com.

Iz njene riznice tekstova, odabrala sam dragulj koji pise o letonskoj prestonici Rigi, kojom je moja gosca odusevljena. Uzivajte!

Sledećeg jutra, stigli smo u Rigu. U tim ranim satima nisam ni slutila šta nas čeka u naredna dva dana, niti sam mislila da će ovo biti moj novi omiljeni grad. Jedino što sam želela po dolasku je da se istuširam. Ali, check in je tek u 14h, tako da nemamo izbora nego da ostavimo stvari u hostelu i nastavimo dalje. Bar je prijatnih 20C. Hostel se nalazio u samom centru starog grada. Iako je prestonica Letonije, broji svega 700 000 stanovnika i uopšte se ne čini kao ostale metropole, pa smo u narednih nekoliko sati obišli centar, Okupacioni muzej gde je ulaz besplatan, popili kafu, odmorili i napravili plan i program za ta dva dana. Po karti je bilo jasno da se sve to može brzo obići i to bez prevoza.

Ljubav je rođena već u sledećoj ulici. Sve je malo i lepo upakovano. Onako ošamućeni tom bajkom od grada, nismo više ni sigurni gde smo. Ima malo Amsterdama, malo Brisela. U daljini se vidi most koji podseća na ovaj naš preko Ade u Beogradu. Tamo preko puta, zgradurine kao na Menhetnu, a onda s druge strane komunistički spomenik para oblake sa još jednom Staljinovom tortom – Letonskom akademijom nauka. A malo nismo ni svesni da smo ovde, pa s vremena na vreme postavimo to pitanje: ,,Ljudi, jel’ vi znate gde smo mi došli?!“

S obzirom na to da je Riga veoma poznata po art nouveau arhitekturi, veoma je bitno gledati gore, ka vrhovima zgrada. Najpoznatija, sa najviše kuća ovog pravca je Albertova ulica. A najbitnija zdanja nalaze se na jednom mestu: Crkva Sv. Petra, Riška katedrala, Kuća Crnoglavih, Kuća sa mačkom, Mali i Veliki esnafski dom, zgrade Tri brata – najstarije zgrade u Rigi iz 15. i 17. veka, Riški zamak… Sve to, i još mnogo toga usput, videli smo u tih nekoliko sati, zaboravivši na naše nekupanje u poslednjih 48h. Očarani!Kada smo konačno stigli u hostel, čekirali se, sredili, sve je još uvek išlo po prepodnevnom planu. Da bi Lj. , dok smo odmarali na terasi hostela, izvadio flašu Vinjaka, ničim neizazvan. Vinjak je tako passé. Zar to nismo svi jednom pili još u srednjoj školi, otrovali se i zauvek završili sa tim pićem? Ali tog popodneva, Vinjak nas je spojio sa Bugarkom sa kojom smo imali savršenu bugarsko – srpsku konverzaciju; Rusom iz Rige koji volontira u hostelu i sa kojim smo postali najbolji prijatelji pa sledeće godine on dolazi kod nas u Beograd; Fincem iz Helsinkija koji bi voleo da je Kit Ričards, Japancem od jedno 80 ljeta, Nišlijkom koja može mama da nam bude i dečkom iz Ljepaaaaje.Obilazimo jedan pab, pa drugi i ekipa je bogatija za još toliko ljudi iz Rige, Nemačke, Italije, Finske i ko zna odakle još. Dok stojimo ispred bara i objašnjavamo nekome: ,,Vinjak connecting people“, obraća nam se slučajni prolaznik na čistom srpskom, uz nevericu da je baš na Srbe naleteo. I kako to već ide, ispostavlja se da je dečko iz Kragujevca, živi u Moskvi godinama i baš je to veče stigao u Rigu na vikend, a imamo čak i zajedničke prijatelje. U sledećem momentu, na bini tog karaoke kluba, pevamo ,,Bohemian rhapsody“ i sviramo vazdušne gitare.Vraćamo se u hostel u ranim jutarnjim satima i jedva čekamo da počne sledeći dan, jer spavanje je za slabiće. Nakon samo par sati sna i ludog provoda i dalje smo puni elana. Tako Riga utiče na ljude.

Već u 9h krećemo iz hostela i nalazimo se sa našim prijateljem iz Moskve, tj. Kragujevca. Obilazimo sve što smo i prethodnog dana, ali sada polako, na tenane. U ulici Maza Pils ponovo posećujemo ,,garlic“ restoran, Ķiploku Krogs, gde služe najbolje čorbe od luka. Restoran je u mirnoj ulici, odmah pored zgrada Tri brata. Menu je raznovrsan, jela suuglavnom na bazi belog luka, ali ima svega i za one koji nisu ljubitelji. Cene su i više nego pristojne.Sve obilazimo pešaka. Preko preslatkog trga Līvu i Barutne kule, dolazimo do spomenika Slobode, na čijem vrhu stoji devojka koja podignutim rukama drži tri zlatne zvezde, a spomenik čuvaju vojnici. Zatim jedan, drugi, treći park, prelazimo mostiće iznad kanala i polako stižemo do autobuske i železničke stanice, gde se rastajemo od našeg Srbina iz Moskve i nastavljamo dalje ka pijaci, Ruskom kvartu i penjemo se na 108. metar Letonske Akademije nauka odakle uživamo u panorami.Prošlo je jedva pola dana, a toliko smo toga videli. Kasnije prelazimo most preko reke Daugave koja se uliva u Baltičko more. Pred nama su moderne, visoke zgrade, idemo kroz prostrane poljane i šumovite predele i stižemo do oooogromnog sovjetskog spomenika Pobede. Onda pored Narodne biblioteke i sa suprotne strane odakle smo krenuli, stižemo nazad do trga gde nas opet dočekuju kaldrma i ulični svirači.Vreme je bilo divno, sunčano, do 25C. Mi puni utisaka. Riga nas je oborila s nogu svojom lepotom i raznolikošću. Grad ima sve: kad vam dosadi šmek zapada, tu je hladan i siv istok da malo preseče. Malo se divimo ušuškanim kućicama iz 15. veka, a onda malo uzdrhtimo pred ostacima SSSR-a.

Naš put je bio organizovan preko agencije, ali ko planira u Rigu avionom, trebalo bi ranije kupiti karte, jer nisu jeftine. Zato smeštaj može biti veoma povoljan, sve zavisi ko šta traži, ali evo sad gledam preko Booking-a i tri noćenja u hostelu, koštaju manje od tri hiljade dinara.Za dva dana svašta smo videli, doživeli, iskusili i noćni provod i 90% grada prepešačili. Ko ostaje duže, utoliko bolje, ali mislim da je tri dana, sasvim u redu, da bude onako, bez žurbe. Riga je za nijansu skuplja od Beograda.

Zime su veoma hladne, pa je najbolje leti pobeći iz ove naše vreline u idelnih dvadesetak stepeni. U svim baltičkim zemljama, dani su veoma dugi. U vreme kada smo mi išli (kraj jula – početak avgusta), mrak pada posle 23h, a sviće između 3-4h, pa smo zato veoma malo spavali, u strahu da ćemo nešto propustiti.

Možda u ovoj priči nema mnogo podataka o ovoj i onoj zgradi, prosto nije mi do pisanja tih stvari, koliko o našem doživljaju ovog divnog mesta. Koga interesuju detaljnije informacije, verujem da će se snaći, a moj predlog je ,,Putovanjazasvakoga“.

Ja ću se sigurno u Rigu vratiti. A vi? Jeste li počeli da se pakujete?