Još uvek budni u Evori

Dragi moji,
dočekasmo i taj dan kada je sunce granulo punom snagom i obasjalo beogradski asfalt i simseve duž grada, kada ponovo možemo prošetati koliko nam srce ište, popiti homemade ice tea ili kafu u lokalnom baru, kupiti sladoled u parku, uživati u letnjem žamoru i grohotu koji dopire sa ulica, takođe možemo uživati i u lepoti svoje terase.
Nakon temeljnog čišćenja mog ušuškanog balkona, nakon što sam sveže nabrano poljsko cveće stavila u vazicu, udobno zavaljena odlučujem da sa vama podelim i jednu pomalo neprijatnu situaciju sa putovanja koju doživeh prošle godine na proputovanju po Evropi.
Kao što znamo, putovanja nam donose nova iskustva i poznanstva, šire nam vidike a kadkad nam nenamerno prirede i neku potpuno nepredviđenu i neobičnu situaciju, kao i život sam. I ova i situacija koju ću pomenuti nas uče da postanemo svesni i zahvalni za ono što imamo i da ne zaboravimo olako kroz šta smo prošli, već nešto naučimo i izađemo ko bolji ljudi.
20190813_104847
Verujem da ste se razmileli po kafićima, baštama, parkovima, splavićima, šetalištima i ko će po ovako lepom danu da čita šta Kofernjača ima da kaže, ali uzdam se u svoju moć privlačenja čitaočeve pažnje i verujem da vas ni ovaj post neće ostaviti ravnodušnim.
Elem, da se vratimo na početak. Ovde neće biti toliko akcenat na slikama, koliko na priči. Dakle, kompletnu rutu sam navela u postu Kofernjačina lisabonska priča. Po napuštanju Lisabona, trebalo je da nastavimo put ka Saragosi gde je planirana tehnička pauza u trajanju od nekih 10 sati. Sećam se koliko smo lepo taj poslednji dan provele saputnica i ja u Lisabonu, ne sluteći šta nas čeka.20190812_161828Na nekih sat ipo vremena od Lisabona, na sred autoputa u predvečerje, autobus nam se iz čista mira zaustavio. Mrak je polako počeo da pada, a i panika je polako zaposedala autobus. Vozači su pokušavali da otklone kvar ali bezuspešno a napolju je bivalo sve hladnije. Vodič se baš potrudio da reši problem, ali ništa. Potegla je svoja poznanstva iz Lisabona kako bi mi dobili novi bus. Vreme je u tom trenutku stalo.

Nismo imali preteranih zaliha ni hrane ni pića. Nervoza je počela da se širi. Napolju se spustio mrak, putnici su izašli sa ćebićima, muvajući se oko vozača. U međuvremenu je i policija stala da kao pomogne i neki majstor se tu zadesio ali ništa. Sad se ne sećam koliko smo tačno dugo bili tu zatočeni ali nekoliko sati sigurno jesmo. Šest ili sedam, ko će ga znati a nije ni bitno.IMG-8015f850b2dcac3d9d42ff8e37c7b16d-VKako to obično biva u naizgled bezizlaznim situacijama, rešenje se pojavilo iznenada. Barem delimično. Vodič je uspeo da izdejstvuje drugi bus, te smo po mraku, mrtvi umorni morali da raspoznajemo kofere i prenosimo stvari u novi.

Plan je bio da dođemo u prvi obliznji grad Evoru i da se tu smestimo u hostel. Kad ono međutim…dogegasmo se do hostela mrtvi umorni da bi saznali da je vlasnica razumela da sutra tek dolazimo te da pre 13h popodne neće da nas pusti. U taj grad duhova smo stigli oko 5 ujutru, sada već prilično izmrcvareni i nervozni ali kako naš narod svaku situaciju okrene na humor, tako je i ovoga puta bilo vickastih saputnika. Elem, bili smo prinuđeni da odspavamo u parku iako nam adrenalin to baš i nije dozvolio i da čekamo da se otvore kafići. Stvari smo privremeno uštekali u prostorije neke natkrivene pijace gde su nas svi čudno gledali, ali nas nisu izbacili.
IMG-5b6ef68c7f0b659796095691faec3122-V
IMG-8689c8cf2dc5075bae0c63b36f0fe84d-VJa sam u ovoj fazi bila toliko besna i revoltirana da je malo falilo da se vratim avionom kući i već sam gledala potencijalne letove. Sa svitanjem smo dodatno pešačili i vukli kofere do nekog drugog hotela, gde su bile do polaska.
IMG-3ccbc73d1a6630c953b83d0ff9e217d3-V (1)Sama Evora je interesantan grad sa antičkim iskopinama i zanimljivom turističkom ponudom, te smo vreme iskoristili za šetnju i obilazak, ali preko volje. Naposletku je naš autobus bio popravljen te smo mogli da nastavimo put dalje, s tim da smo zbog peha preskočili Saragosu i krenuli direktno put Đenove te u busu proveli nekih 28 sati u kontinuitetu. Ispostavilo se da je kvar bio benigni, te se po dnevnoj svetlosti problem daleko brže rešio.
20190813_110107
Moram priznati da sebi skidam kapu za mnoge situacije u životu, pa i za ovu. Treba dosta hrabrosti da se sam upustiš u ovu avanturu busom i pređeš 8.600 km i prevaziđeš tu stresnu situaciju bez igde ikog svog. Šta da vam kažem, i ovakvi pehovi čine putovanja i dobar su materijal za blog i prepričavanje unucima jednog dana haha.
Moj savet je da izbegavate ove duge autobuske ture i da birate proverene, pouzdane agencije kojima se ovakvi propusti ređe dešavaju ili nikad. Preporučujem i grad Evoru, kada vas put navede u Portugal. Na poslednjoj slici iz busa se mogu videti moji podočnjaci usled cele te agonije, ali i osmeh po uspešnom završetku svega. Slika namerno nije dočarana zbog autentičnosti celog iskustva.
Koristim priliku da zamolim da poštujete i dalje bezbedonosne mere, ali i da sve više uživate u stvarima kojih ste se uželeli u proteklom periodu. Mah mah od Kofernjače i pozdrav za saputnike sa kojima sam prošla kroz sve ovo.
20190813_180750

4 thoughts on “Još uvek budni u Evori

  1. Svakome bi trebalo odrediti da putuje, s vremena na vreme. Čak i više: da nikada ne zastane duže nego što je neophodno. Čovek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mesto, čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvesnošću koja ga čeka. Promena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposeti njegov osvojeni prostor, i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji da započinje.Ostajući, čovek trpi ili napada.Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promjeni mesto i nametnute uslove. (Meša Selimović)
    Veliki pozdrav putnici Kofernjači

    Свиђа ми се

Оставите одговор на Jaca Одустани од одговора

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s